Izmenjena pravila Evropske unije, čija je primena počela sredinom jula, donose korenitu reformu tržišta struje i gasa. Prema objavi Evropske komisije, fokus je na zaštiti građana od skokova cena i bržem prelasku na obnovljive izvore
Nova energetska pravila Evropske unije, koja su delom počela da se primenjuju sredinom jula, donose korenitu reformu tržišta struje i gasa sa fokusom na zaštitu potrošača od skokova cena i ubrzavanje prelaska na obnovljive izvore, objavila je Evropska komisija.
Novi propisi utiču na energetski sektor kroz promene na tržištima električne energije i gasa, kao i kroz izmene kod obaveza kako kompanija snabdevača tako i potrošača energije.
Stroži nadzor uvoza energije
Od 17. jula potrošači mogu da biraju između ugovora sa fiksnim cenama i dinamičkih tarifa koje im omogućavaju da koriste jeftiniju struju kada je ima previše na mreži. Omogućeno je i slobodno deljenje viškova lokalno proizvedene solarne i vetroenergije među susedima i unutar energetskih zajednica.
Novim pravilima je strogo zabranjeno isključivanje struje socijalno ugroženim građanima, a u slučaju bankrota snabdevača, aktivira se garantovani „rezervni snabdevač“. Države članice EU dobile su pravo da u kriznim situacijama za ugrožena domaćinstva privremeno ograniče cene struje na nivo ispod proizvodne cene.
Revidirana pravila za tržište gasa i vodonika koja će stupiti na snagu od 5. avgusta nameću postepenu zamenu prirodnog gasa obnovljivim i niskougljeničnim gasovima, pre svega čistim vodonikom. Uvode se mehanizmi za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva i zabranu ugovora sa nesigurnim spoljnim dobavljačima.
Industrijske kompanije i drugi veliki korporativni potrošači električne energije imaju zakonsku obavezu da uvedu sertifikovane sisteme za upravljanje energijom i sprovođenje redovnih energetskih analiza. Na snagu stupaju i stroži zahtevi za ugljenični otisak i reciklažu industrijskih baterija, kako bi se podržao ogroman rast skladišnih kapaciteta na mreži.
Uticaj na energetiku Zapadnog Balkana
Nova energetska pravila EU izvršiće kako posredan tako i direktan pritisak na Srbiju i region Zapadnog Balkana, ubrzavajući reforme na dva glavna načina: finansijskim sankcijama za prljavu energiju i tehničkom integracijom u jedinstveno evropsko tržište.
Zabrinutost stručnjaka u Srbiji
Uticaj na energetsku tranziciju odvija se kroz nekoliko ključnih procesa. Naime, od 1. januara počeo je da se primenjuje Mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika (CBAM) u svojoj punoj, finansijskoj fazi. To praktično znači da proizvođači struje iz uglja (poput Elektroprivrede Srbije), ali i izvoznici čelika, aluminijuma i cementa iz naše zemlje i susedstva sada plaćaju novu taksu za svaku tonu emitovanog CO2 pri izvozu na tržište EU. Države regiona su zato primorane da hitno uvedu sopstvene unutrašnje sisteme naplate CO2 (nacionalni ETS) kako bi taj novac ostajao u lokalnim budžetima za zelene investicije, umesto da se odliva u budžet EU.
Integracija u jedinstveno evropsko tržište zemljama Zapadnog Balkana donosi obavezu uvođenja dinamičnijeg trgovanja strujom, što bi umnogome trebalo da olakša priključenje velikih vetroparkova i solarnih elektrana na domaće mreže. Državne elektroprivredne kompanije u regionu gube monopol i moraju ubrzano da gase ili modernizuju termoelektrane na ugalj kako bi opstale na otvorenom i konkurentnom evropskom tržištu. Srbija i susedi moraju zakonski da odrede tačne lokacije gde se dozvole za solarne i vetroelektrane izdaju po ubrzanoj proceduri, ali uz striktno poštovanje ekoloških standarda i zaštite bioraznolikosti.
Stručna javnost intenzivno komentariše nova pravila EU, kako se moglo čuti na važnim regionalnim skupovima poput nedavnog Beogradskog energetskog foruma. Analize stručnjaka, predstavnika Energetske zajednice i domaćih ekonomista fokusirane su na nekoliko ključnih aspekata. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski ističe da je Srbija uradila svoj „domaći zadatak” i da je regionalni lider u usklađivanju propisa. I drugi potvrđuju da je Srbija prva ušla u zvaničnu fazu verifikacije kako bi se spojila sa tržištem struje EU do 2028. godine. Međutim, domaći stručnjaci upozoravaju da spajanje sa EU donosi izloženost regionalnim cenovnim stresovima, navodeći kao dokaz julski skok cena gasa i struje u jugoistočnoj Evropi.
Domaći privredni stručnjaci gotovo jednoglasno smatraju da je uvođenje CBAM-a najveći izazov. Ako Srbija brzo ne uspostavi unutrašnji sistem naplate emisija ugljenika, domaći izvoznici i EPS plaćaće milionske takse direktno u budžet EU, umesto da taj novac ostaje u zemlji za finansiranje zelenih projekata.
Kritike i komentari sa stručnih panela (poput Evropske nedelje održive energije – EUSEW) ukazuju na to da se fokus pomera sa veličine kompanije na količinu energije koju ona troši. To znači da će mnoga manja proizvodna preduzeća u Srbiji i regionu morati da ulažu u skupe sisteme upravljanja energijom kako bi zadržala pozicije u lancima snabdevanja.
“Crveni” signali sindikata
Evropska federacija sindikata, federacija IndustriAllEurope i neki nacionalni sindikati podigli su crvenu zastavicu povodom pritiska novih energetskih pravila na tešku industriju, o čemu je nedavno pisao i portal Nezavisnost. Sindikati upozoravaju da brzi tempo energetske tranzicije i nepredvidive cene ugljenika teraju kompanije da zatvaraju pogone u Evropi i sele proizvodnju u zemlje sa labavijim ekološkim propisima, što radnike ostavlja bez posla. Pored toga, sindikati oštro kritikuju države koje prihode od taksi na zagađenje koriste za krpljenje svojih budžeta, zahtevajući da se najmanje polovina tog novca usmeri direktno u projekte industrijske dekarbonizacije, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika.
Mediji ukazuju na moguće negativne posledice za industriju, ali i domaćinstva: procena je da danas više od 40 miliona Evropljana ne uspeva adekvatno da ugreje ili rashladi svoje domove. Pri tome, stručnjaci ukazuju da tradicionalne mere i kratkoročne subvencije za račune više nisu dovoljne za rešavanje strukturnih energetskih šokova sa kojima se građani suočavaju na terenu.
Iz svog ugla, ekološke organizacije ocenjuju da je Brisel, pod pritiskom dela država članica i industrijskih sindikata, morao delimično da ublaži tempo dekarbonizacije kako bi sprečio ekonomske nemire. Ekolozi oštro kritikuju ove ustupke kao korak unazad u borbi protiv klimatskih promena.
Priredio S. R.
