Međunarodna konfederacija sindikata izrazila je duboku zabrinutost zbog hapšenja i kontinuiranih pritisaka kojima je izložena predsednica krovne radničke organizacije u Libiji
Predsednica Generalne federacije sindikata Libije Nermin Al-Šarif uhapšena je 21. juna ove godine u Bengaziju. Nju je privela kriminalistička policija nakon što je na Fejsbuku kritikovala predsednika libijskog Predstavničkog doma Aguila Saleha, saopštio je Komitet za pravdu (Committee for Justice) sa sedištem u Ženevi.
Ova međunarodna organizacija za ljudska prava osudila je taj čin kao gušenje slobode govora. Komitet za pravdu podseća i da je sindikalka Al-Šarif i ranije, tokom 2024. godine, bila privođena pod optužbama za „saradnju sa stranim entitetima“.
Međunarodna konfederacija sindikata je takođe oštro osudila hapšenje sindikalne liderke Libije. MKS u potpunosti podržava Nermin Al-Šarif, izjavio je generalni sekretar MKS-a Luk Triangl. Podsetio je da je „pravo na slobodu udruživanja i slobodu izražavanja za predstavnike radnika koji učestvuju u javnoj debati suštinski stub svakog demokratskog društva.“ Zato, kako je naglasio Triangl, mirna kritika javnih institucija i odbrana prava radnika nikada ne smeju biti tretirane kao krivična stvar, niti korišćene za zastrašivanje ili mešanje u nezavisne sindikalne aktivnosti.
Predstavnici radnika moraju biti u mogućnosti da slobodno govore, uključujući i pred MOR-om, bez straha od odmazde, zastrašivanja ili ograničenja. Libijske vlasti moraju osigurati potpunu zaštitu za Nermin Al-Šarif, koja je u međuvremenu puštena iz pritvora, poručila je međunarodna sindikalna centrala.
MKS naglašava da puštanje libijske sindikalne liderke na slobodu mora biti praćeno ukidanjem svih ograničenja – uključujući ograničenja njene slobode kretanja i prava na slobodu izražavanja, kao i njene sposobnosti da slobodno i bezbedno obavlja svoje sindikalne obaveze. MKS poziva vlasti Libije da garantuju bezbednost Nermin Al-Šarif, obezbede puno poštovanje propisanog postupka i vladavine prava i spreče upotrebu administrativnih ili sudskih postupaka na načine koji bi mogli da ugroze nezavisno sindikalno predstavljanje.
Progon libijske sindikalne liderke osudio je i Ženski komitet Međunarodne federacije radnika u transportu (ITF) izrazivši punu solidarnost sa Nermin Al-Šarif uz poziv regionalnim i globalnim organizacijama da odbrane dostojanstvo sindikalnog rada.
Inače, prema Globalnom indeksu prava za 2026, koji objavljuje Međunarodna konfederacija sindikata, regija Bliskog istoka i Severne Afrike zvanično je rangirana kao najgori region na svetu za radnička i sindikalna prava. Sukobi, politička nestabilnost i autoritarni zakoni u tom regionu u potpunosti onemogućavaju osnovne sindikalne slobode.
Libija se nalazi u grupi zemalja u kojima nema garancija za poštovanje radničkih prava usled potpunog sloma vladavine prava i dugogodišnjih unutrašnjih podela. Sindikalni aktivisti suočeni su sa stalnim progonima, pretnjama naoružanih milicija i samovoljnim hapšenjima. Pravo na štrajk i kolektivno pregovaranje praktično su nesprovodivi u praksi. Zakonodavni okvir je zastareo, a libijska država ne uspeva da harmonizuje nacionalne zakone sa standardima Međunarodne organizacije rada.
Priredio S. R.
