Predstavnici reprezentativnih sindikata najavljuju da će tražiti rast plata u celom javnom sektoru, a ne samo minimalne cene rada, ukazujući da statistička minimalna potrošačka korpa vređa ljudsko dostojanstvo
Zvanični pregovori o minimalnoj ceni rada u Srbiji za 2027. godinu počinju u ponedeljak, 10. avgusta, što je nešto ranije nego prethodnih godina. Za stolom Socijalno-ekonomskog saveta (SES) naći će se predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca, a mediji se ovih dana bave njihovim pregovaračkim pozicijama. Podsetimo da je aktuelni “minimalac” za maj ove godine isplaćen u neto iznosu od 62.328 dinara (84.031 bruto).
Reprezentativne sindikalne centrale (UGS “Nezavisnost” i Samostalni sindikat), kako su objavili neki mediji, pripremaju analize makroekonomskih pokazatelja i planiraju usaglašavanje zajedničke platforme pre početka sastanka SES-a. Njihovi predstavnici u medijskim izjavama ukazuju na problem „kompresije zarada” (približavanje plata radnika s različitim nivoima odgovornosti, obrazovanja ili iskustva)i traže rast plata u javnom sektoru, a ne samo minimalne cene rada.
U Uniji poslodavaca sprovode anonimnu anketu među direktorima preduzeća kako bi utvrdili njihove realne mogućnosti, i očekuju zvanične vladine makroekonomske parametre. Veruje se da će, kao i prethodnih godina, poslodavačka asocijacija zahtevati oslobađanje od poreza i olakšice za firme u teškoćama koje isplaćuju minimalac.
Takođe se očekuje da se Vlada Srbije drži ranije postavljenog plana rasta zarada u skladu sa svojevremenim obećanjem predsednika Republike da će minimalna zarada do kraja 2027. godine dostići 650, a prosečna čak 1.400 evra. Iste te projekcije gotovo redovno u svojim izjavama reprizira ministar finansija Siniša Mali.
Inače, Srbija se s trenutnom minimalnom neto zaradom od približno 550 evra nalazi negde u sredini regionalne liste. Sa značajnim zaostajanjem za susednim zemljama koje su članice Evropske unije, poput Hrvatske (1.050 evra bruto) i Slovenije (bruto 1.278 evra). U Crnoj Gori “minimalac” se isplaćuje u rasponu od 600 do 800 evra,zavisno od stepena obrazovanja radnika, u Bosni i Hercegovini je to približno 525 evra, a u Severnoj Makedoniji oko 370 evra.
Veoma retki kompromisi o “minimalcu”
Naravno da pomenute razlike drugačije izgledaju kada se njihovi iznosi dovedu u vezu sa domicilnim cenovnicima, odnosno pokazateljima realne kupovne moći. Plastično objašnjeno, ono što se za 100 evra može kupiti u Beogradu skuplje je od adekvatne nabavke u Skoplju. Na socijalnu realnost uporno ukazuju I sindikati, a pre svega na činjenicu da se minimalna cena rada pre koristi u propagandne političke svrhe nego za stvarnu brigu o socijalnoj realnosti sveta rada.
Savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić izjavio je za agenciju Beta da je stav našeg sindikata da minimalna zarada mora da bude dovoljna za troškove prosečne, a ne minimalne potrošačke korpe koja ne obezbeđuje dovoljno namirnica i ostalih „potrepština“ za egzistenciju.
„Ako je određen cilj da ‘minimalac’ naredne godine iznosi 650 evra, ne znamo da li Ministarstvo finansija planira da to izvede u više koraka. Nejasno je da li misle da ’minimalac’ 1. januara 2027. iznosi 650 evra ili će biti povećan krajem godine, na primer u decembru, kako bi se prikazalo da je ostvareno obećanje“, rekao je Ristić.
Ukazao je Ristić na apsurde u javnim komunalnim preduzećima: nakon povećanja minimalne zarade u prošloj godini, u jednom lazarevačkom preduzeću čak 450 od ukupno 530 zaposlenih imalo je platu na nivou „minimalca“.
Stari je zahtev reprezentativnih sindikata da se „srpski izum“ minimalne potrošačke korpe ukine, jer postoji još samo u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, i služi isključivo kao statistički paravan za održavanje niskog životnog standarda. S tim u vezi, predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić u svojim javnim nastupima oštro kritikuje zvaničnu statistiku, naglašavajući da je minimalna potrošačka korpa postavljena „ispod svih kriterijuma“ ljudskog dostojanstva i da je kao takva potpuno obesmišljena.
Andrić je više puta poručila da sindikati u pregovorima imaju sve manje razumevanja za zvanične podatke o minimalnoj korpi, ističući da se “Nezavisnost” fokusira isključivo na prosečnu potrošačku korpu. Pri tome je predsednica našeg sindikata ukazivala da država koristi minimalnu korpu kao opravdanje za niske plate. Vlast tako statističko dostizanje izmišljene korpe proglašava uspešnim, iako realni troškovi života i cene u prodavnicama daleko prevazilaze taj iznos. Očekuje se da predstavnici “Nezavisnosti” i u nastupajućim pregovorima o “minimalcu” zastupaju stav da plata za najjednostavniji rad mora da omogući normalnu egzistenciju, a ne puko biološko preživljavanje koje diktira tzv. minimalna korpa.
Valja podsetiti da u zakonodavstvu zemalja Evropske unije ne postoji institut „minimalne potrošačke korpe”. EU primenjuje potpuno drugačije, preciznije naučne i ekonomske metodologije za merenje životnog standarda koje se svode na koncept referentnih budžeta (Reference Budgets). Zapravo je reč o količini roba i usluga koje se ne projektuju na bazi pukog biološkog preživljavanja, kao u Srbiji, već na osnovu onoga što je pojedincu ili porodici neophodno za adekvatno učešće u društvu.
S. R.
