Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u preduzećima jeste pravni akt koji donosi poslodavac kako bi u skladu sa zakonom uredio sistem poslovanja i visinu zarada zaposlenih u skladu sa njihovom stručnom spremom, znanjem i odgovornošću. Mogućnost da se neograničeno vrše izmene i dopune Pravilnika o sistematizaciji poslodavcu je otvorio prostor za zloupotrebe i ucene zaposlenih upravo preko visine koeficijenta koji direktno utiče na zaradu. Eklatantan primer takvog ponašanja je Službeni glasnik d. o. o. gde se izmene i dopune sistematizacije vrše na mesečnom nivou bez jasnog kriterijuma i pravila. Zaposlenima se podižu i smanjuju koeficijenti i menjaju radna mesta na osnovu lojalnosti rukovodstvu, a ne u skladu sa znanjem, produktivnošću i odgovornošću. Rezultat takvog način upravljanja je Glasnik u finansijskoj krizi, sindikat bez prava glasa, a direktori bez odgovornosti.
Na inicijativu Sindikata Nezavisnost da se uredi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i da u skladu sa Zakonom o radu budu sastavni deo novog Kolektivnog ugovora organizovan je sastanak kome su prisustvovali članovi kolegijuma direktora i predstavnici dva reprezentativna sindikata Službenog glasnika. Direktor Mladen Šarčević nije dozvolio da sastanku prisustvuju članovi povereništva već samo glavna poverenica iako je sastanak zatražilo povereništvo Sindikata Nezavisnost. Na neravnopravan odnos navikli smo od osnivanja tako da je ova diskriminacija bila najbenignije što smo na sastanku čuli.
Direktor Šarčević rekao je da je Glasnik u finansijskoj krizi, da imamo problema u poslovanju, da moramo razoročiti novac da bismo isplatili plate, ali da dok je on na čelu firme neće biti otpuštanja radnika. Napomenuo je da je uspešan privrednik kome funkcija u Glasniku nije osnovni izvor prihoda, te da će uskoro u penziju. To je bilo poznato i kada je imenovan za v.d. direktora 2023. Zaposlenima je rekao da će svoja znanja i veštine upotrebiti da unapredi poslovanje Glasnika. Poverovali smo da je pred kraj karijere odlučio da u prosvetiteljskom duhu stavi opšti interes ispred ličnog i pokrene nove projekte u državnom preduzeću. Sve je ostalo na rečima. Upravljanje Glasnikom prepustio je šefici kabineta Biljani Obradović (koju je nasledio od Jelene Trivan) bez čijeg parafa nijedan interni dokument ne prolazi. Tokom mandata na čelu Glasnika Mladen Šarčević proširio je privatan biznis. Osnovao je 2024. agenciju NTD Colsunting International koja se bavi pružanjem usluga stranim studentima. Nedavno je kupio „Akademiju za poslovnu ekonomiju“ koja se sada zove „Melijus akademija“, a kako navode mediji Šarčević je osnivač i generalni menadžer. U intervjuu datom Telegrafu navodi da će ova visokoškolska ustanova obrazovati finansijske stručnjake, dok Glasnik angažuje spoljne saradnike i finansijske konsultante, jer po tvrdnji direktora Šarčevića u Sektoru finansija zaposleni ne znaju da obave posao, potkrepivši tvrdnju izjavom da lično mora platiti kaznu od 100 000 dinara koju je izrekla državna revizija zbog propusta u knjiženju. Da li je to pravilno sistematizovanje radnih mesta na osnovu stručne spreme i znanja o čemu smo želeli da razgovaramo?
Za razliku od direktora članovima sindikata i većini zaposlenih posao u Glasniku jeste osnovni izvor egzistencije te su nas ove izjave uznemirile. Tri godine Sindikat „Nezavisnost“ Službeni glasnik pokušava da uspostavi dijalog sa poslovodstvom o socijalno ekonomskom statusu zaposlenih. Direktor Šarčević taj deo odgovornosti delegirao je direktoru Sektora pravnih i opštih poslova Jovanu Prodanoviću koji je na sve naše predloge, primedbe, sugestije i pitanja slao omalovažavajuće i diskriminatorne odgovore. Poslednji u nizu je stav da mišljenje Ministarstva za rad, kome smo se obratili i dobili pisani odgovor, za njega nije obavezujuće i neće ga uvažiti. U prethodnim slučajevima oglušio se i o zahtev da primi državnu Agenciju za mirno rešavanje sporova, dok Glasnik plaća advokatske kancelarije koje ga zastupaju u radnim sporovima. Ukratko za negativne procese u preduzeću optuženi su isključivo radnici, od kojih većina decenijama radi u Glasniku.
Kako je moguće da se za nekoliko godina od uspešnog preduzeća i uglednog izdavača stigne do minusa u kasi i razoročavanja novca da bi se isplatile plate? Ko je za to odgovoran i da li će se rasprodajom vredne imovine i nekretnina, čija je procena već izvršena, pokrivati poslovni gubici? Jesu li to prouzrokovale vanredne okolnosti, nestručnost u rukovođenju ili je reč o planu koji je već primenjen na mnoga preduzeća čiji je vlasnik država?
Ističe se da je problem poslovanje knjižara. Iako planove prometa u njima pravi rukovodstvo, zaposleni u knjižarama koje premašuju planove zbog sitnih administrativnih propusta dobijaju upozorenja pred otkaz, dok pokrivaju gubitke drugih. Teško je razumeti ovakvu poslovnu logiku menadžmenta. Upečatljiv je status knjižare Geca Kon. Niko se u Službenom glasniku nije setio da obeleži 125 godina od osnivanja jedne od najuglednijih i najstarijih knjižara u ovom delu Evrope. Duže od veka čuvena izreka: „Smatraj da si postao književnik onog dana kad ti se knjiga pojavi u izlogu knjižare ’Gece Kona’“, poznata je svima, osim onima koji danas njome upravljaju. Za njih je jedan od najprepoznatljivijih književnih simbola Beograda teret, a ne ponos.
Skoro mesec dana otkako su u redakciji uočene nepravilnosti u obračunu proizvodnih troškova knjiga nije stigao odgovor kako je do toga došlo. Ovakvim obračunom gotovo sve Glasnikove knjige, čak i pojedine koje su rasprodate u više izdanja imaju negativan saldo. Rad i trud uglednih autora, urednika, lektora, dizajnera, prelamača i štampara, pa čak i pomoć Ministarstva, grantovi i saizdavačko učešće u finansijskom izveštaju iskazani su kao trošak koji donosi gubitke firmi. Da li je zaista tako ili se pokušava obezvrediti intelektualni rad i decenijama ranije utemeljena kulturna misija Glasnika?
Iako štamparija Glasnik radi u tri smene sa minimalnim brojem zaposlenih i izuzetnim kvalitetom izdanja finansijski rezultati su upitni. Komercijalni ugovori koje verifikuju naši pravnici dopuštaju komintentima benefite za koje sumnjamo da su usklađeni sa zakonskim okvirima.
U želji da se vratimo na temu sastanka i ukažemo da je kvalitetna i zakonski uređena sistematizacija radnih mesta preduslov za dobre poslovne rezultate direktor je predložio poverenici Sindikata Nezavisnost da završi državnu obuku za menadžere i kandiduje se za direktora Glasnika na konkursu. Toliko o ravnopravnosti i poštovanju zakona koji definiše odnos između poslovodstva i sindikata.
Ako je uslov da postanete direktor da bi se uvažilo mišljenje sindikata potrudićemo se da budemo glasniji.
