Građevinski radnik Z. L. (46) poginuo je u petak uveče usled pada sa visine na gradilištu Železničke stanice Novi Beograd, saopštilo je nadležno beogradsko tužilaštvo
U saopštenju beogradskog Trećeg osnovnog javnog tužilaštva navodi se da su na lice mesta izašli javni tužilac tog tužilaštva i policijski službenici Uprave kriminalističke policije, a zatim, po nalogu javnog tužioca, i inspektor rada. Obavljen je razgovor sa svedocima događaja, šefovima gradilišta podizvođačkih firmi, direktorom i inženjerom firme u kojoj je poginuli radnik bio zaposlen. Javni tužilac je naložio i obavljanje razgovora sa svim ostalim licima i prikupljanje potrebne dokumentacije radi pravilnog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti koje su dovele do smrtnog ishoda.
Javni tužilac će preduzeti sve mere i radnje iz svoje nadležnosti i nakon prikupljanja svih potrebnih dokaza, u skladu sa zakonom odlučivati o utvrđivanju elemenata bića krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, te će javnost biti „blagovremeno obaveštena o svim činjenicama koje mogu biti saopštene bez ugrožavanja interesa postupka“, navodi tužilaštvo.
Crna statistika nesreća na poslu
Od početka meseca, ovo je u Beogradu druga nesreća na radu sa smrtnim ishodom. Mediji su 9. septembra preneli vrlo kratku vest da je u Žičkoj ulici na Vračaru poginuo neimenovani radnik koji je pao sa petog sprata zgrade u izgradnji gde je postavljao rasvetu. Radnik je pri tome pao na krov trolejbusa Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP).
Prema šturim informacijama, tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva je izvršio uviđaj na licu mesta i pokrenuo istragu kako bi se utvrdio tačan stepen odgovornosti izvođača radova i samog vozača trolejbusa. Iz sindikata GSP-a su upozorili na učestalu praksu da se građevinski radovi izvode bez adekvatne signalizacije i upozorenja, i zahtevali hitan vanredni inspekcijski nadzor nad izvođačem radova zbog sumnje da stradali radnik nije bio bezbedno vezan i izolovan od saobraćaja. U međuvremenu nije bilo novih zvaničnih informacija.
Najčešći uzroci nesreća na radu
Tokom prošle godine u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo 49 radnika, podaci su Inspektorata za rad za 2025. Među poginulima je troje državljana stranih zemalja van EU, a dve stradale osobe bile su žene. Najviše stradalih bilo je staro od 51 do 60 godina, navedeno je u Izveštaju o radu Inspektorata.
Poslodavci ne sprovode u potpunosti odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, konstatovali su inspektori u izveštaju za 2025. godinu.
Najčešći uzroci povređivanja na radu su nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača), kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima.
„Neka lica koja su zadobila smrtne i teške povrede na radu u delatnosti građevinarstva nisu imala zaključene ugovore o radu. Lica koja poslodavci angažuju bez ugovora o radu (rad ‘na crno’) uglavnom obavljaju povremene i privremene (sezonske) poslove i stupaju na rad bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad. Posledica svega navedenog jeste povećan rizik od povređivanja kod lica koja rade ‘na crno’, na šta nedvosmisleno ukazuju podaci o povredama na radu“, ukazano je u izveštaju Inspektorata za rad.
Najugroženija zanimanja
Građevinarstvo i industrija su najrizičnije delatnosti, uzimajući u obzir broj povreda na radu, specifičnosti i opasnosti vezane za izvođenje radova i tehnološki proces proizvodnje, te primenu mera za bezbedan i zdrav rad.
„Najugroženija zanimanja zaposlenih su građevinski radnici različitih profila – nekvalifikovani radnici, armirači, tesari, zidari, vozači (autoviljuškara, teretnih motornih vozila), automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari – zavarivači i rukovaoci dizalicama – kranovima“, ukazuje Inspektorat za rad.
Prema izveštaju za 2025. godinu, smrtne i teške povrede na radu sa smrtnim ishodom najčešće su se dešavale u građevinarstvu (47,8 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih), industriji (21,7 odsto), poljoprivredi i šumarstvu (10,9 odsto) i saobraćaju i skladištenju (6,5 odsto).
„Nezavisnost“: Kažnjavati odgovorne
Sindikati već godinama ukazuju da je, pored nebrige poslodavaca u vezi sa preduzimanjem odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite na radu, jedan od ključnih sistemskih problema i nedostatak kadrova. U Srbiji radi tek nešto više od 200 inspektora rada, što znači da jedan inspektor dolazi na preko 10.000 radnika.
Predsednica UGS „Nezavisnost” Čedanka Andrić više puta je javno upozorila da desetine radnika svake godine gube živote, a stotine doživljavaju teške povrede, dok „nažalost, zbog toga niko krivično ne odgovara”. Stav „Nezavisnosti” je da svest o važnosti zaštite radnika neće napredovati bez adekvatnog kažnjavanja odgovornih – pre svega poslodavaca koji štede na bezbednosti.
Zbog crnog bilansa nesreća na radu, „Nezavisnost” konstantno vrši pritisak na nadležne državne institucije. Između ostalog, Sindikat zahteva hitne sednice Saveta za bezbednost I zdravlje na radu kako bi se analizirali uzroci nesreća i preduzele radikalne preventivne mere. Povodom nesreća u konkretnim preduzećima, granski sindikati „Nezavisnosti” redovno traže nezavisne istrage svakog incidenta.
S. R.
