Ima li razuma u NALEDU?

Za one neupućene, NALED je skraćenica na engleskom jeziku koja znači National Aliance for Local Economic Development, na srpskom jeziku to se prevodi kao Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Radi se o organizaciji koja se deklariše kao nezavisno, neprofitno i nestranačko udruženje kompanija (53% članstva), opština (39% članstva) i organizacija civilnog društva (8% članstva). U poslednjih desetak godina, predstavnici NALEDA-a učestvuju u velikom broju radnih grupa različitih ministarstava, u kojima neretko nema socijalnih partnera, a Vlada i ne krije da su preporuke ove organizacije za nju relevantnije od preporuka koje su rezultat institucionalnog socijalnog dijaloga. Na ovu praksu reprezentativni sindikati ukazuju već godinama, ali to kao da ne smeta poslodavcima ili se barem o tome ne izjašnjavaju.

Danas su svi relevantni mediji u Srbiji preneli najnovije preporuke NALEDA (iznete u dokumentu „Siva knjiga 15“), a jednu od njih želim posebno, ovom prilikom, da komentarišem. Naime, NALED se zalaže za ukidanje obaveze (po osnovu Zakona o radu) da prvi deo odmora zaposleni moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje bez prekida. Kažu, u ovoj organizaciji, da je namera zakonodavca bila da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali da baš zbog različitih potreba radnika i različitih vrsta poslova – treba radnicima obezbediti veću mogućnost izbora, odnosno veću fleksibilnost. Kažu, nadalje, da je praksa pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje u kontinuitetu, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla, pa to bude kraće od obaveznih deset dana, najčešće pet, ali i manje. Ne mogu a da se ne zapitam zašto ovako licemerno obrazloženje, pa zar se nije moglo reći da to žele poslodavci kojima je i dan odmora radnika mnogo, a ne da ispada kako radnici ne žele odmor od deset dana u kontinuitetu iz nepoznatih razloga? Jesu li to, odjednom, radnici masovno pohrlili u NALED da traže da ne odmaraju deset dana u kontinuitetu, jer je to nepotreban luksuz i to baš radnici u Srbiji koji imaju jedne od najnižih zarada u Evropi? Koji su to radnici koji bi hteli da na odmor idu jedan dan, pa posle dva dana, pa opet jedan dan i tako sve dok NALEDU ne padne na pamet da koriste godišnji odmor na sate? Zaista, zašto bi to radnici u Srbiji imali potrebu da deset radnih dana u kontinuitetu provedu na odmoru sa porodicom, prijateljima, odakle im ideja da nekud otputuju, posete familiju u drugom gradu ili selu, odu ne daj bože u banju ili na more, odakle im ideja da se odmore od posla ili pobrinu za svoje zdravlje? Taj luksuz da odu negde deset dana u kontinuitetu izgleda imaju samo poslodavci, kako u privatnom, tako i u državnom sektoru. Na kraju, možda se ne treba pitati ima li razuma u NALEDU, već da li je bar nekome u NALEDU neprijatno zbog ovakvog predloga?

Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“