- decembar 2022. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org/agencije Foto: Unep.org
Države članice Ujedinjenih nacija usvojile su nedavno na konferenciji u Montrealu istorijski globalni sporazum o sprečavanju razaranja biološke raznolikosti planete i njenih resursa, neophodnih za opstanak čovečanstva.
Dok su oči milijardi žitelja širom sveta bile prikovane za fubalska nadmetanja na svetskom prvenstvu u Kataru, hiljadama kilometara daleko u kanadskom Montrealu održan je za čovečanstvo mnogo važniji događaj. I ostvaren daleko značajniji rezultat. Veoma teški, komplikovani i u pojedinim momentima vrlo “vrući” i neizvesni pregovori okončani su 19. decembra „mirovnim sporazumom sa prirodom“ 195 zemalja – članica Ujedinjenih nacija, sa ciljem da zaštiti planetu zemlju, njene okeane i životinjske vrste od zagađenja, klimatske krize i uništenja.
Aktom nazvanim „sporazum Kunming-Montreal“ članice UN su dogovorile mapu puta čiji je navažniji cilj da se do 2030. godine zaštiti 30 odsto kopnenih i vodenih površina koje se smatraju važnim za biološku raznolikost planete. Poređenja radi, danas je zaštićeno 17 odsto kopnenih i tek osam odsto morskih površina.
Očekuje se da sporazum značajno poveća finansijska ulaganja u biodiverzitet iz svih izvora, domaćih, međunarodnih – i javnih i privatnih – mobilišući najmanje 200 milijardi dolara godišnje do 2030. Istovremeno, za zemlje u razvoju solidarno će se godišnje izdvajati 30 milijardi dolara namenske pomoći za očuvanje prirodnih resursa.
Dogovor u Montrealu u svetskim medijima predstavljen je jednako važan kao raniji sporazum s kraja 2015. godine na konferenciji za klimu u Parizu. Cilj je bio da se povećanje globalnog zagrevanje do kraja 21. veka zadrži znatno ispod 2 stepena u odnosu na predindustrijski period. Danas, sedam godina kasnije, planeta je toplija za jedan stepen, što mnogima služi da konstatuju da globalno društvo nije na putu da ostvari ove ciljeve i da je sporazum iz Pariza „mrtvo slovo na papiru”. Ključni zagovornici montrealskog dogovora, međutim, naglašavaju da on, zajedno sa Pariskim sporazumom, utire put ka klimatski neutralnom, prirodno pozitivnom i otpornom svetu do 2050. godine.
Do sporazuma u Montrealu je došlo nekoliko meseci nakon objavljivanja obimne studije Svetske fondacije za prirodu, nezavisne međunarodne organizacije koja je otkrila da je za nepunih 50 godina, između 1970. i 2018, svet izgubio 69 odsto životinjske populacije.
Skupu u Kanadi prethodio je i izveštaj Programa UN za životnu sredinu koji je utvrdio da bi finansiranje zaštite prirode trebalo da se poveća sa 154 milijarde dolara godišnje na 384 milijarde dolara do 2025. kako bi se ispunili željeni ciljevi u pogledu biodiverziteta i klimatskih promena.
Ciljevi i zadaci do 2030. i 2050. godine
U tekstu „sporazuma Kunming-Montreal“ daju se garancije za autohtone narode, čuvare 80 odsto biodiverziteta koji opstaje na Zemlji, a preporučuje se i restauracija 30 odsto degradiranog zemljišta i traži da se prepolove rizici u vezi sa korišćenjem pesticida.
Od svih država potpisnica sporazuma očekuje se da implementiraju njegov okvir putem domaćih i međunarodnih mera. Pre sledećeg skupa planiranog da se održi 2024. godine kako bi se analizirali dotadašnji rezultati, sve zemlje su obavezne da pripreme ažurirane nacionalne strategije i akcione planove za biodiverzitet, kao i nacionalne strategije finansiranja biodiverziteta.
Da bi se poboljšale poslovne aktivnosti u biodiverzitetu, od velikih i transnacionalnih kompanija i finansijskih institucija tražiće se da redovno prate, procenjuju i otkrivaju rizike, zavisnosti i uticaje na biodiverzitet, kao i redovno pružanje informacija potrošačima za promovisanje održive potrošnje.
Globalni ciljevi Montrealskog sporazuma o biodiverzitetu:
– Obnoviti 30% degradiranih ekosistema na globalnom nivou, na kopnu i moru, do 2030.
– Očuvati i upravljati sa 30% područja (kopnenih, unutrašnjih voda, obalnih i morskih) do 2030.
– Zaustavite izumiranje poznatih vrsta i do 2050. smanjite desetostruko rizik od izumiranja svih vrsta
– Smanjite rizik od pesticida za najmanje 50% do 2030.
– Smanjite izgubljene hranljive materije u životnoj sredini za najmanje 50% do 2030.
– Smanjiti rizike i negativne uticaje zagađenja iz svih izvora do 2030. godine na nivoe koji nisu štetni po biodiverzitet i funkcije ekosistema
– Smanjiti globalni uticaj potrošnje do 2030. godine, uključujući značajno smanjenje prekomerne potrošnje i stvaranja otpada, te prepoloviti otpad od hrane
– Održivo upravljati oblastima pod poljoprivredom, akvakulturom, ribarstvom i šumarstvom i značajno povećati agroekologiju i druge prakse pogodne za biodiverzitet
– Boriti se protiv klimatskih promena kroz rešenja zasnovana na prirodi
– Smanjiti stopu unošenja i uspostavljanja invazivnih stranih vrsta za najmanje 50% do 2030.
– Obezbediti bezbedno, legalno i održivo korišćenje i trgovinu divljim vrstama do 2030. godine
– Ozelenjavati urbane prostore
– Omogućavati biznisu da preuzme odgovornost za biodiverzitet.
Skup koji je od 7. do 19. decembra u Montrealu okupio hiljade stručnjaka, državnih zvaničnika i predstavnika nevladinih organizacija sa svih strana sveta, petnaesti je po redu sastanak u okrilju Konferencije UN o biodiverzitetu pokrenute sa ciljem da se zaustavi kolaps ekosistema.
Zbog pandemije, nekoliko godina nije bilo sastanaka te vrste – sve do Montreala i istorijskog “sporazuma sa prirodom”.
S.R.
