Oprečni stavovi ekonomista i političara izrečeni na „srpskom Davosu“ nikako ne ohrabruju, jer su očigledno nesaglasni ne samo u ocenama rezultata dosadašnjih i aktuelnih politika, već i u razmišljanjima o pravcima razvoja Srbije
Na juče završenom 33. po redu Kopaonik biznis forumu mogle su se čuti veoma različite ocene stanja srpske ekonomije. Dok su na „srpskom Davosu“ zvanični predstavnici izvršne vlasti i nekih državnih institucija očekivano hvalili rezultate ekonomske i ne samo ekonomske politike, pojedini renomirani ekonomisti su ukazivali na brojne greške i negativne posledice sistema ističući da treba promeniti model razvoja zemlje.
U zdušnim (samo)pohvalama rezultata državne politike prednjačili su oni sa najdužim stažom na ključnim funkcijama u državnoj nomenklaturi – Siniša Mali (ministar finansija od 2018.) i Jorgovanka Tabaković (guvernerka Narodne banke Srbije od 2012.).
Tako je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali ponovio svoju poznatu tvrdnju da je Srbija u mnogo čemu rekorder u regionu: „Rekorderi smo kada je rast u pitanju, rekorderi smo kada je životni standard naših građana u pitanju, rekorderi smo i kada je makroekonomska stabilnost u pitanju i kada su planovi i programi koji su veoma transparentni takođe u pitanju.“
Podsetio je Siniša Mali da je Srbija jedina zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom u regionu, što govori o poverenju Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i druge najvažnije svetske finansijske institucije. Rekao je i da Sribja ima bržu stopu realnog rasta bruto domaćeg proizvoda nego bilo koja druga zemlja u susedstvu: „Ako pogledate BDP po stanovniku, pogledajte cifre, dakle imali smo u 2012. godini 4.800 dolara po glavi stanovnika sada je to već preko 13.500 dolara po glavi stanovnika i povećavamo tu razliku u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana a onda kada pogledate tržište rada, pa situacija je još bolja.“
Najavio je ministar finansija program razvoja zemlje: „Za desetak dana, kada budemo izašli sa programom Srbija 2030-2035, videćete na koji način i gde vidimo budućnost Srbije u narednom periodu, upravo imajući kredibilitet i poverenje koje smo izgradili i kroz program Srbija 2025, i kroz program Srbija 2027.“
Bez obzira na ekonomski karakter skupa, ministar je imao i političku poruku: „Borba za mir i stabilnost je ključna. I svaka poruka i predsednika Vučića i svih nas je da budemo mirni, da pokušamo da budemo jedinstveni, da pokušamo da budemo složni u ovim uslovima i u ovoj globalnoj krizi koja niti ima kraja, niti neko može da predvidi kakav je i gde je kraj.“ U tom kontekstu naglasio je da država danas ima tri milijarde evra na računu: „Imamo rekordne devizne rezerve, rekordne rezerve zlata, nizak udeo javnog duga u BDP-u. Ako treba da reagujemo kao što smo reagovali u 2022. godini, reagovaćemo.“
I guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je naglasila da je Srbija sačuvala stabilnost uprkos složenim prilikama u svetu: „Radimo u uslovima čiji je zajednički imenilac neizvesnost… Između ostalog, imamo relativno stabilan kurs dinara prema evru, stabilan i otporan finansijski sektor, na koji sam posebno ponosna, i rekordne devizne i zlatne rezerve, koje su zaštita od eksternih šokova i od naglih promena na finansijskom tržištu.“
Ekonomska dostignuća je pohvalio i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Naveo je da je trgovinska razmena na Zapadnom Balkanu u poslednjih 10 godina povećana tri puta, dok je čekanje robe na granicama skraćeno sa dva sata na nešto više od 20 minuta. Tome je, po njegovim rečima, doprinela inicijativa za Otvoreni Balkan. Očigledno inspirisan nedavnim zajedničkim predlogom predsednika Srbije i Albanije da Evropska unija obe zemlje primi u šengen i zajedničko tržištu bez prava veta u odlučivanju na nivou Unije, Čadež je kazao da mu se čini da će taj „međukorak doći veoma, veoma brzo“.
Mnogo drugačije ekonomsku politiku ocenili su nezavisni ekonomski stručnjaci. U tom pogledu najrečitiji je bio akademik Pavle Petrović, nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta. Ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u penziji apostrofirao je veliku koncentraciju političke moći u Srbiji koja je dovela je do iskrivljivanja ekonomskih pravila igre i ekonomskih institucija koje rade u korist uske elite, što sputava domaće privatno preduzetništvo, a time i privredni rast.
Istakao je da međunarodne analize pokazuju da je Srbija u poslednjih desetak godina nazadovala od izborne demokratije ka izbornoj autokratiji, što je imalo za posledicu snažno urušavanje vladavine prava i fer tržišne utakmice, kao i rast korupcije: „Srbija nije demokratska zemlja, već je izborna autokratija, odnosno hibridni režim. Politička moć je skoncentrisana u rukama uskog kruga elite“.
Korupcija putem vladavine pravom
Prema rečima Petrovića, trend urušavanja političkih institucija prati trend urušavanja onih ekonomskih. Stepen vladavine prava, kao najopštiji pokazatelj koliko se ekonomska pravila igre poštuju, veoma je nizak i snažno opada, pa je Srbija od 2014. godine sa 54. mesta u svetu pala na 96 u 2025. godini. Naglasio je da su zemlje sa visokim stepenom vladavine prava, kao indikatorom poštovanja ekonomskih pravila igre, imaju najveći dohodak po stanovniku, kao na primer razvijena Evropa. Nasuprot njima, zemlje sa niskim nivoom vladavine prava, kao što su one u regionu Zapadnog Balkana, zatim Moldavija i Jermenija, imaju nizak dohodak.
Ocenio je akademik da se zbog iskrivljenih ekonomskih pravila igre i neefikasnih institucija „uspavao“ domaći privatni sektor, te da je njegovo nisko investiranje posledica pravne nesigurnosti, što s druge strane nije slučaj sa stranim investitorima, čija su vlasnička prava zaštićena. Ukazao je i na nedostatak fer konkurencije, privilegovane firme i monopola koji guše domaće preduzetništvo: „Privreda Srbije, nasuprot Bugarske, Rumunije i ostalih članice EU iz centralne i istočne Evrope, nije uspela, u prethodnih četvrt veka, da iskorači iz srednjeg nivoa razvijenosti i tako je, po svemu sudeći, upala u zamku srednje razvijenosti“.
Naveo je Pavle Petrović da je do ubrzanja privrednog rasta u Srbiji tokom perioda 2019-2024. došlo samo u tri sektora: građevinarstvu, rudarstvu i IT sektoru, koji zajedno čine svega 16 odsto privrede: „Javne investicije u državnim i javnim preduzećima su snažno povećane, a sa njima i državom sponzorisane strane investicije, i to je generisalo ubrzanje privrednog rasta tokom 2019 – 2024. Međutim ova ekspanzija investicija, pokazuje se, nije srednjoročno održiva.“ Između ostalog i zato što, na primer, domaći deo IT sektora čini ogroman broj malih firmi, koje ne ulaži značajnije u istraživanje i razvoj, već rastu do nekog nivo da bi se prodali stranim investitorima. I taj sektor, kako je kazao Petrović, usporava rast tako da se tokom poslednjih godina skoro prepolovio na 8,5 odsto godišnje, jer su plate u njemu dostigle skoro 90 odsto primanja u zemljama centralne i istočne Evrope, tako da radna snaga nije više jeftina.
„Sledeći izvor neefikasnosti privrede potiče od potencijalnih ekonomskih gubitnika, a to su privilegovane firme povezane sa moćnom političkom elitom, kao i veliki broj manjih preduzeća koji funkcionišu u okviru klijentelističke partijske mreže. U sektoru građevinarstva u Srbiji se izdvojilo desetak privilegovanih firmi koje pripadaju vladajućoj eliti i koje praktično dobijaju sve poslove vezane, direktno ili indirektno, za državu i to neposrednim dogovorom ili pak na netransparentnim tenderima“, naglasio je akademik Petrović.
Nepromenjena privredna struktura
Kao primer iskrivljenih pravila igre u vidu sprečavanja konkurencije i monopolskog poslovanja naveo je državno preduzeće Telekom Srbije u sektoru koji u svetu ostvaruje brz tehnički progres i eksploziju preduzetništva (startapova). Petrović je rekao da istraživanja pokazuju da se najveći prodori ostvaruju kada postoji saradnja između startapova, koji donose nove proizvode i poslovne ideje, i velikih kompanija koje imaju neophodnu infrastrukturu i finansijsku moć da to pretvore u komercijalne proizvode i usluge.
„Ništa se od toga ne dešava sa Telekomom Srbije. Umesto da bude pokretač snažnog razvoja, okupljajući i stimulišući startapove, ovo preduzeće se, pod direktnom kontrolom vladajuće elite, okrenulo stvaranju monopola u medijskoj sferi koja služi opstanku elite na vlasti“, naveo je Petrović u prezentaciji za savetovanje na Kopaoniku.
Iako nešto blaži u kritici ekonomske politike, ni predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović nije previše optimističan. Prvi čovek organizatora Kopaonik biznis foruma, kazao je da se taj skup održava u kontinuirano složenoj geopolitičkoj i geoekonomskoj situaciji, te da se u takvom okruženju industrijska politika nameće kao alat kojim države pokušavaju da ubrzaju rast produktivnosti, povećaju izvoz i otpornost privrede.
„Naš dosadašnji model rasta dao je važne rezultate u stabilizaciji ekonomije, u pokretanju investicionog ciklusa, značajnom smanjenju stope nezaposlenosti. Međutim, vremenom su se iscrpeli ekstenzivni izvori rasta, pa je stoga neophodno fokusiranje na produktivnost i konkurentnost privrede u međunarodnim okvirima“, istakao je Vlahović.
Kazao je da model razvoja Srbije nije obezbedio privredni rast dovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope: „Uprkos ubrzanom rastu u pojedinim godinama, i dalje ostajemo na nivou od 60 odsto prosečnog BDP-a per capita (po stanovniku) u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope“.
Pre osam godina, naveo je Vlahović, „bilo je sasvim očigledno da se mora razvijati drumska infrastruktura i železnički pravci, međutim danas nam je potreban jasan dugoročni investicioni plan za komunalnu infrastrukturu, energetiku i razvoj digitalne mreže, obrazovanja, inovacione infrastrukture“.
Dodao je da naši ekonomisti i ove godine sugerišu nadležnima da se precizno definiše metodologija za izbor državnih projekata u kapitalnom investiranju tako da se svaki analizira sa stanovišta društveno-ekonomske opravdanosti i uticaja na ukupnu privrednu aktivnost. Umesto što se danas sva velika ulaganja realizuju po pretežno posebnim postupcima, bez konkurentne procedure, a neretko i probijanjem budžeta i kašnjenjem.
Vlahović je podsetio da su, uz državna kapitalna ulaganja, strane direktne investicije (SDI) uveliko doprinele stabilizaciji Srbije, ali da je njihov najveći deo bio usmeren ka tradicionalnim sektorima. Zato nije došlo do promene privredne strukture, jer su u većoj meri izostale investicije u visokotehnološkim sektorima. Podsetio je da je na prošlogodišnjem Forumu upozoreno da je maksimalno dostignuti iznos SDI teško održiv, između ostalog i zato što je naša radna snaga u međuvremenu postala cenovno nekonkurentna. Otuda su strane direktne investicije u 2025. opale na približno 60 odsto iznosa ostvarenog 2024. godine.
I Vlahović je ukazao na probleme u domenu pravne sigurnosti ulaganja: „Domaće privatne investicije stagniraju u ukupnom portfelju investicija i taj trend govori da postoje ozbiljna institucionalna ograničenja, visoki rizici ulaganja, posebno u sektorima naprednih tehnologija“. Zato su, ukazao je, potrebne jake i nezavisne institucije, kao i jasna i predvidiva pravila za sve učesnike na tržištu. A da bi industrijska politika bila uspešna, obrazovanje mora dobiti centralno mesto u razvojnoj politici.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović takođe smatra da je za veći privredni rast potrebno jačanje institucija, vladavina prava i borba protiv korupcije, ali i da srpska ekonomija treba da menja model rasta. Rekao je da je država u prethodnom periodu imala pozitivnu ulogu u fiskalnoj konsolidaciji, smanjenju budžetskog deficita i snižavanju učešća javnog duga u BDP. Ukratko, javne investicije jesu bile pokretač razvoja, ali taj model privrednog rasta mora da se promeni: „Privredni rast u Srbiji su pokretale javne investicije, koje su od 2015. povećane sa 2,5 odsto u BDP-u na 6,9 odsto 2025. godine“.
Taj rast javnih investicija ostvaren je izmeštanjem odlučivanja i realizacije investicija, izvan regulatornih tokova, kroz bilateralne aranžmane i specijalne zakone, ali rezultati investicija u celini nisu tako dobri, ocenio je Paunović. Pre svega, nije adekvatna njihova struktura, jer su velika ulaganja u saobraćaja i infrastrukture, a izostala su ulaganja u zdravstvo, prosvetu i komunalne delatnosti. Pri tome je veliki problem kod investicija „probijanje“ troškova i rokova njihove realizacije.
Niske zarade „sele“ kadrove iz javnog sektora
Drugi izvor rasta su, prema Paunoviću, direktne strane investicije koje su u periodu 2012-2014. iznosile tri odsto u BDP-u, da bi 2019. porasle na 7,4 procenata. Zatim su počele da opadaju tako da su 2025. iznosile 2,6 odsto. Po njemu, razlozi tog pada su opšta situacija u svetu, ali i to što su strane investicije bile privučene jeftinom radnom snagom koje više nema, jer su zarade porasle.
Predsednik Fiskalnog saveta smatra da državni model privrednog rasta treba zameniti tržišnim, preduzetničkim modelom: „Potreban je radikalan zaokret. Vlada nije donela plan kojim bi obezbedila balans razvoja sektora, već je bilo više inicijativa među kojima i ’Skok u budućnost’, ali nije napravljen sistem prioriteta, izveštavanja i ažuriranja. Ti programi nisu ni imali jasne ciljeve, studije opravdanosti, pa nemaju ni status dokumenta“.
S. R. i novinske agencije
Fotografije: Kopaonik biznis forum
