Povodom obeležavanja Međunarodnog dana socijalne pravde, 20. februara 2019. godine, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i redakcija nedeljnika „NIN“ održali su, u prepunoj Sali beogradskog Medija centra, tribinu pod nazivom „Ako nema pravde, nema ni mira“.
Predsednik UGS NEZAVISNOST, Zoran Stojiljković, u uvodnom je obraćanju napomenuo da programska saradnja sindikata i nedeljnika „NIN“ počiva na činjenici da su pravda i istina nerazdvojni, te da je svaki razgovor o socijalnoj pravdi besmislen – bez kritički orijentisanih i slobodnih medija. On je, takođe, istakao i da ovogodišnji Dan socijalne pravde ide „u susret 8. martu“, odnosno da su ga UGS NEZAVISNOST posvetili ženama, te je podsetio da najnoviji Index rodne ravnopravnosti pokazuje da, u Srbiji, i dalje nema dovoljne zastupljenosti žena u centrima moći, kao i da se žene u Srbiji i dalje suočavaju sa smanjenim budžetom slobodnog vremena.
Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik „NIN“- a, ukazao je na sve aktuelne medijske manipulacije i izjave predstavnika vlasti, u kojima se veličaju „uspesi“ borbe protiv siromaštva, povećanje zarada – baš u vreme realnog uvećanja socijalnih nejednakosti koje su nastale kao posledica činjenice da nemamo sistem koji stvara višak vrednosti, kao i da dodatno imamo nakaradan sistem redistribucije. Zadatak ozbiljnih medija je, između ostalog, da ovakve neodgovorne izjave i manipulativne konstrukte demontiraju – objavljivanjem istinitih podataka.
Analitičar Fondacije centar za demokratiju, Ivan Sekulović, ukazao je na značajnu vezu između nejednakosti i krize poverenja u javne institucije. Kao osnovnu odliku aktuelne vlasti, on je istakao guranje socijalne pravde u drugi plan i izostanak brige o životnom standardu građana.
O katastrofalnom odnosu vlasti prema obrazovnom sistemu govorila je Vesna Vojvodić, iz Granskog sindikata prosvete „Nezavisnost“, posebno se osvrnuvši na ogroman jaz koji postoji između deklarativnog zalaganja za kvalitet obrazovanja i realnosti u kojoj se javno promoviše koncept dualnog obrazovanja koji je u suprotnosti sa samom Strategijom obrazovanja koju je Srbija donela. Bez kvalitetnog i dostupnog obrazovanja teško je govoriti o „jednakosti u šansama“.
U otvorenoj i živoj diskusiji, učesnici su govorili o neispunjenim obećanjima, rastućoj globalnoj nesigurnosti, jednakosti u siromaštvu, migracijama, kršenju prava penzionera, ne preduzimanju odgovornosti za poginule radnike i t.d., pri čemu je zajednički imenitelj svih tema bilo pitanje oživljavanja levice i ponovnog uspostavljanja solidarnosti. Učesnici tribine istakli su da ni Sporazum sa narodom koji je opozicija nedavno ponudila građanima koji protestvuju na potpisivanje ne prepoznaje u dovoljnoj meri značaj socijalnog partnerstva.
Među najznačajnije preporuke koje su upućene sa ove tribine, spadaju: 1) kreiranje spiska socijalnih zahteva koje treba uputiti – kako vlasti, tako i opoziciji; 2) izrada „socijalnog barometra“ koji bi kontinuirano pratio presek stanja; 3) analiza efekata Zakona o radu i izrada predloga za njegovu izmenu; 4) sklapanje Socijalno-ekonomskog, odnosno Pakta o razvoju i zapošljavanju i kontinuirana periodična usaglašavanja sa socijalnim partnerima oko iznosa zarada, penzija i poreza i 5) redovna praksa „javnog slušanja“ o efektima donetih zakona, uključujući i Zakon o privatizaciji. Za realizaciju svih ovih zaključaka neophodna je, sa jedne strane, ozbiljna strateška povezanost sindikata i organizacija civilnog društva i, sa druge strane, spremnost svih aktera u društvu da nagomilane ekonomske i socijalne probleme, kao i institucionalne demokratske deficite, rešavaju putem istinskog i suštinskog međusobnog dijaloga.
