Autorski tekstovi, Zoran Stojiljković Izvor: Danas
Nejednakosti su danas gotovo perverzne i prete da ponište svaku ideju o kohezivnom društvu u kome ljude povezuje duh solidarnosti, pripadanja i zajedničkih vrednosti: dok se 2.300 multimilijardera razmeću bogatstvom, jedan od sedam ljudi na svetu bori se da preživi sa manje od 1,25 dolara na dan
Naš liberalni mislilac Vladimir Jovanović svome sinu, velikom našem pravniku i političkom sociologu, dao je ime Slobodan a ćerki Pravda. Sa slobodom i Slobodanima smo imali različita iskustva ali se pravda ni kao ime, ni kao praksa u Srbiji jednostavno nisu „zapatili“. Ne čudi zato što je se, po pravilu, setimo tek prigodno 20. februara na Međunarodni dan bobe za socijalnu pravdu.
Urediti društveni život u skladu sa načelima pravde, jednakosti i slobode istovremeno je večiti i nedosegnuti ideal. Uostalom, najveće revolucije, ali i zverstva, izvršena su u ime borbe za slobodnije i pravednije društvo.
Istovremeno, pravda, posebno ona socijalna, opire se svakom preciznom definisanju. Rasprava o socijalnoj pravdi pokriva polje sporova koji se vode oko toga koliko široko treba prihvatiti jednakost među ljudima, da li je ona uopšte potrebna, odnosno koliko je pravična i razvojno održiva? Šta je, recimo, sa proglašenim Globalnim ciljevima održivog razvoja (UN) ili Agendom za dostojanstveni rad?
Odgovor se krije u tome što će ljudi, zavisno od svog društvenog položaja, različito gledati na to šta su pravda i pravedno društvo. Istorija socijalnih teorija je zato umnogome istorija sporenja oko razumevanja pravde.
Primera radi, za libertarijance, socijalna pravda je ako ne već “put u ropstvo” (Hajek) onda bar “logička besmislica“ jer podrazumeva totalitarno uređivanje pravilla koja se nameću slobodnim pojedincima. Širenje pravde i jednakosti na polje ekonomije koje za komunitarne egalitariste tek omogućuje pravnu i političku jednakost, za libertarijance je put u kažnjavanje talenata i prinudnu jednakost u siromaštvu. Nova desnica smatra da je pravda, kao i demokratija, za odrasle ono što je čokolada za decu: beskrajno izazovna, bezopasna u malim količinama, ali štetna kada se previše uzme.
Merenje socijalne pravde
Nastojanje da se pojam socijalne pravde sadržajno precizira i operacionalizuje doveo je 2008. godine do formiranja indeksа socijаlne prаvde. Indeks upoređuje šest kriterijuma, odnosno tri grupe pokazatelja.
Prvu čine pokazatelji siromaštva i nejednakosti. Unutar njih evidentiraju se posebni oblici diskriminacije i pogođene, diskriminisane grupe. Posebno razornom smatram rodnu nejednakost, diskriminaciju prema mladima i problem međugeneracijske (ne)pravde, odnosno ostavštine za budućnost generacijama koje dolaze.
Drugu grupu faktora čine pristup javnim dobrima (voda, vazduh, energija) i infrastrukturi – sa akcentom na pristup kvalitetnom zdravstvu i obrazovanju. Pridodao bih informisanje i kulturu. Sa rastom ekoloških rizika raste i značaj klimatske pravde. Klimatska pravda je termin koji se koristi za uokviravanje i povezivanje ekologije i politike, istorijske odgovornosti za klimatske promene.
Treći segment čine šanse na tržištu rada i indikatori dostojanstvenog rada: mogućnost zapošljavanja; odgovarajuće zarade i produktivan rad; pristojno radno vreme; usklađenost rada, porodičnog i ličnog života; stabilnost i sigurnost posla; jednake mogućnosti i postupanje prilikom zapošljavanja; bezbedna radna okolina i socijalni dijalog.(ILO,2013).
Aktuelni kontekst
Nijedno društvo nije imuno na nepravde, ali se mora težiti smanjenju socijalnih i ekonomskih razlika. Piketi tvrdi da problemi zbog nejednakosti nastaju kada ova postane tako ekstremna da više nije korisna za rast. A nejednakosti su danas postale gotovo perverzne i prete da ponište svaku ideju o kohezivnom društvu – u kome smo povezani duhom solidarnosti, pripadanja i deljenja zajedničkih vrednosti.
Iako to zvuči neverovatno, dok se 2.300 multimilijardera razmeću svojim bogatstvom, jedan od sedam ljudi na svetu se bori da preživi sa manje od 1,25 dolara na dan.
Srbija je zemlja sa izrazitim ekonomskim i socijalnim nejednakostima kojoj je preko potreban strateški okvir da bi adekvatno odgovorila na preteće siromaštvo i rastuće društvene nejednakosti.
Da se dalje ne bi širio krug nepravdi preporučuju se: mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade i, konačno, uvođenje progresivnog oporezivanja i poreza na nasleđe.
Kad je o oblasti zapošljavanja reč, glavni izazovi su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih – imati posao ne znači i izaći iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
Problem su i povrede kakvih takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu.
Godinama već, MOR četvorkom ocenjuje stanje sindikalnih sloboda i prava u Srbiji pri čemu ta ocena označava njihovo kontinuirano i sistematsko kršenje. Ocena se bazira na stanju prava na sindikalno organizovanje i delovanje, štrajk, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog. Budžet i socijalni fondovi kojim se preusmerava svih 46 odsto BDP ostaje izvan uticaja javnosti i nedovoljno transparentan u pogledu subvencija i svrsishodnosti i kontrole troškova.
Jesmo li solidarno društvo
Gde su koreni nastalih nepravdi i nejednakosti?
Teza koju zastupam je da se polazne kulturne i ekonomske nejednakosti prelivaju u krajnje nejednak pristup političkom kapitalu. Monopolizovani politički kapital informisanja i mobilizacije dalje normativizuje i cementira razlike i odstranjuje iz političkog polja predstavnike interesa dna i sredine socijalne piramide.
Ne slučajno, u zoni političkih projekata i ideologija dominiraju kulturne kontradikcije i sporenja između neoliberalnog, narcističkog i posesivnog individualizma, koji se služi političkom korektnošću i kulturom odstranjivanja, na jednoj, i kolektivističkim i autoritarnim populističkim projektom „odbrane“ tradicionalnih, nacionalnih i porodičnih (hrišćanskih) vrednosti, na drugoj strani. Njima se danas pridružuju imperijalni ratovi za dominaciju. Krize, ratovi i sankcije su okvir u kome bogati, pod raznim maskama, postaju sve bogatiji a ostali sve siromašniji i neuticajniji. Istovremeno, ućutkuje se propitivanje vertikalnih, klasnih nejednakosti koje su prevedene iz političkog antagonizma u politički agonizam – istina strasnu ali tek sporednu političku igru.
Redukcija demokratije, pored uvećanja ekonomskih nejednakosti vodi i eroziji pravne i političke jednakosti. Posledično, već opako nejednak svet završava umesto u utopiji socijalno pravednog društva u njenoj distopijskoj karikaturi. Ako ostanemo zaplašeni i nesolidarni svi ćemo postati privremeni i povremeni. Tada će samo plutokratski i autoritarni režimi biti trajni.
Ako stvari sa socijalnom pravdom stoje tako loše očito da je neophodna planetarna platforma i mreža koja uvezuje njene zagovornike. Globalna koalicija za socijalnu pravdu, inicirana od Međunarodne organizacije rada oktobra 2023, dobrovoljna je platforma otvorena za vlade, organizacije poslodavaca, sindikate, civilno društvo, finansijske institucije, preduzeća i akademsku zajednicu. Ukratko, za sve koji su posvećeni unapređenju socijalne pravde.
Ima li koalicija za socijalnu pravdu ikakve šanse u Srbiji?
*Autor je politički sociolog
