1. Da li će zaposleni za čije zarade se neće obračunavati porezi i doprinosi za vreme vanrednog stanja imati pravo na zdravstvenu zaštitu, odnosno da li će tim zaposlenima biti izvršeno automatsko produženje važenja zdravstvenih kartica?
Da. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čije je plaćanje odloženo u skladu sa Uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu zdravstvenog i penzijskog i invalidsko osiguranja, kao i po osnovu ostvarivanja prava zbog nezaposlenosti i zakona kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.
2. Da li se u uslov za primenu mera u vezi sa ispunjenjem broja zaposlenih uračunavaju i lica angažovana po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima? Da li poslodavac može bez smetnji da raskine ugovore o privremenim i povremenim poslovima i da ostvari pravo na korišćenje mera?
Uslovi se ne odnose na lica koja su angažovana po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kao i na ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa.
3.Da li je poslodavac dužan da uplaćena bespovratna sredstva prosledi zaposlenima? Jasno je da se sredstva mogu iskoristiti samo za isplatu zarade, ali nije jasno da li se sredstva moraju iskoristiti?
Cilj direktnih davanja predviđenih Uredbom je da se poslodavcu olakša obezbeđivanjesredstava za isplatu zarada zaposlenima, odnosno ukoliko je to moguće da se zaposlenima isplate zarade u višem iznosu od onog koji je ugovoren. Ukoliko poslodavac ne želi da koristi ovakve olakšice on nema obavezu da prihvati primenu mera. Takođe, ukoliko poslodavac ne iskoristi primljena direktna davanja za isplatu zarade zaposlenima nakon završetka primene mera u skladu sa Uredbom, neostvareni iznos sredstava biće vraćen u budžet. Ne postoji ni jedan razlog da se primljena sredstva ne iskoriste za isplatu zarada, odnosno naknada zarada zaposlenima.
