Vlada ostala pri predlogu da „minimalac“ od 1. januara iznosi približno 70.000 dinara, dok reprezentativni sindikati traže da se ispune obećanja državnih zvaničnika da će najniža zarada 2027. biti 650 evra
Ni nakon dva sastanka posvećena utvrđivanju minimalne cene rada za 2027. godinu, predstavnici Vlade, Unije poslodavaca, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata nisu postigli dogovor. Posle prvog sastanka koji je zajednička radna grupa održala u ponedeljak, predstavnici Vlade su juče ponovili svoj predlog da iznos „minimalca“ od 1. januara bude u protivrednosti od 600 evra, što reprezentativni sindikati nisu prihvatili.
Radna grupa je završila svoj mandat, a pregovori će se nastaviti 18. avgusta u okrilju Socijalno-ekonomskog saveta. Uspeh socijalnog dijaloga je veoma neizvestan. Prema nekim medijskim spekulacijama, očekuje se da će Vlada, u skladu sa svojim nadležnostima, sredinom septembra jednostrano odlučiti da minimalna zarada bude povećana za 9,2 odsto (sa 550 na 600 evra), što nominalno iznosi 405 dinara po satu, odnosno nešto više od 70.000 dinara mesečno.
Sindikalni predstavnici nisu zadovoljni ponudom države, podsećajući na ranija čvrsta i više puta ponavljana obećanja predsednika Republike i ministra finansija da će do kraja 2027. minimalac dostići 650 evra.
„Ni na drugom sastanku nismo uspeli da približimo naše pozicije. Vlada je ostala pri predlogu o povećanju za 9,2 odsto, a mi smo podsetili da su državni zvaničnici obećali da će naredne godine minimalna zarada biti 650 evra. Pošto se sada utvrđuje minimalna cena rada koja će važiti od 1. januara do 31. decembra 2027. godine, postavlja se pitanje kako misle da ispune to obećanje“, izjavio je izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ Miloš Miljković.
Zanimljivo je da ponudom Vlade nisu zadovoljni ni u poslodavačkim krugovima, ali iz sasvim suprotnih razloga od sindikalaca. Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković tvrdi da su poslodavci nezadovoljni zbog nemogućnosti da isplaćuju „minimalac“ koji raste ovim tempom.
Prema rečima Atanackovića, predstavnici Unije su na sastanku rekli da je prihvatljivo povećanje neoporezivog dela, ali i upozorili da je veliki broj privrednika u njihovoj anketi izneo neslaganje sa bilo kakvim povećanjem cene rada.
Na prvom sastanku održanom 10. avgusta, predstavnici UGS „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata zahtevali su da se razgovara i o procentu povećanja ukupnih primanja, posebno u javnom sektoru, kako ne bi došlo do kompresije zarada za različite poslove (približavanje plata radnika s različitim nivoima odgovornosti, obrazovanja ili iskustva). Viši savetnik za ekonomska pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić izjavio je za medije da su predstavnici Ministarstva finansija rekli da se sada razgovara samo o “minimalcu”, iako su priznali da su uočili kompresiju zarada.
Centar za politike emancipacije saopštio je u utorak da plata za život, dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica, u ovoj godini iznosi 154.740 dinara. To znači da uprkos povećanju “minimalca” poslednjih godina ostaje veliki jaz između minimalne zarade i plate za život.
Aktuelna minimalna zarada u proseku iznosi 65.000 dinara i pokriva 42 odsto onoga što je dovoljno za iole dostojanstven život, naveo je Centar. Čak i kada minimalna plata dostigne 70.000 dinara, to je ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo, koji je prošle godine iznosio više od 82.000 dinara.
S. R.
