Presuda koja je uznemirila sindikalnu i stručnu javnost: Vrhovni sud – vrhunska nepravda

12. jul 2022. Kategorija: Autorski tekstovi Izvor: Nezavisnost.org Foto: printscreen, Medija centar, N1

Vest o stavu Vrhovnog kasacionog suda da “tetkice” i drugo pomoćno osoblje u školama, koji primaju minimalnu zaradu, nemaju pravo na dodatne naknade za tzv. topli obrok i regres za godišnji odmor, izazvala je mahom negativne reakcije u javnosti. Razumljivo jer je isti sud samo par godina ranije istovetnim povodom tvrdio upravo suprotno

Pomenuti stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) proizilazi iz nedavno objavljene presude po reviziji (presudu je intergralno preneo i portal Nezavisnost.org https://nezavisnost.org/presuda-vrhovnog-kasacionog-suda/) a po kojoj radnica A.A. zaposlena u osnovnoj školi u Inđiji nema pravo na nadoknade za topli obrok i regres zato što su one sadržane u koeficijentu za obračun njene zarade. Koja je, da stvar bude dodatno problematizovana, zapravo tzv. minimalac koji za jul mesec iznosi nepune 34.000 dinara. Ta tužna i surova činjenica za vrhovnu sudsku instancu nema ama baš nikakvog značaja: u presudi se navodi da je “to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje”. To bi, valjda, trebalo da znači da sud odlučuje nepristrano, “ni po babu, ni po stričevima”. Trebalo, kada se ukrste norme i stručna tumačenja tih paragrafa i obrazloženja ove presude, ne čini se tako, Naprotiv.

Vrhovni sud poništio dvostepenu presudu u korist radnice

Pomenutom presudom VKS, po zahtevu za reviziju koju je tražila tužena škola, zapravo je ukinuta i preinačena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu od 13. decembra prošle godine, koja je donesena u korist radnice A.A. Baš kao i prvostepena odluka Osnovnog suda u Staroj Pazovi. Osim što je izgubila već dobijenu bitku na sudu, kako je verovatno mislila i ona i stotine njenih koleginica i kolega širom Srbije koji su istim povodom potražili pravdu na sudu, tužilja je voljom VKS obavezana da tuženoj školi nadoknadi sudske troškove. Za nju to sigurno predstavlja novo mučenje u onom novčanom sastavljanju kraja s krajem.

Ovakav neočekivani epilog jednog radnog spora izazvao je proteklih dana lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama, ali i ozbiljne kritike nezavisnih pravnih stručnjaka. Tim pre što je, kako je prenela TV N1, samo dve godine ranije isti sud, po istom osnovu, tvrdio potpuno suprotno – da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada. Pa ni topli obrok i regres.

“Vrhovni sud, vrhunska nepravda”, ocenio je pravni ekspert Mario Reljanović u autorskoj kolumni za portal Peščanik. “Tako se ukratko može sumirati nagla promena stava u pravosuđu kada je reč o isplati regresa za godišnji odmor i naknade za ishranu na radu zaposlenima u prosveti koji primaju minimalne zarade. Za nju je odgovoran Vrhovni kasacioni sud, tačnije petočlano sudsko veće koje je 6. aprila 2022. godine donelo izuzetno kontroverznu presudu kojom se temeljno poništava sve ono što su nižestepeni sudovi, pa i sam VKS, do sada presuđivali u ovoj vrsti sporova”, napisao je Reljanović u tekstu objavljenom pod naslovom “Država 1: Tetkice 0”.

Reljanović, inače naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, ocenio je u izjavi za N1 da je ova „vrlo naivno urađena presuda“, sa očiglednom namerom da se presudi suprotno dosadašnjoj praksi nižih sudova. Kazao je da pretpostavlja “da je ovde reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres“.

Ispostavilo se da bi, na žalost, “tetkice”, domari i drugi zaposleni u školama na mestima pomoćnog osoblja mogli da sa svojim tužbama za naknadu toplog obroka i regresa prođu kao dužnici koji su tužili banke, nakon što je najviši sud, opet taj VKS, zauzeo suprotan stav od prakse nižih sudova.

Ovog puta, u pomenutom sporu radnice protiv škole, VKS je presudio da su nižestepeni sudovi „pogrešno primenili materijalno pravo“, odnosno da koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama u sebi sadrže naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. VKS je u obrazloženju pomenute presude naveo da se na zaposlene u školama primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim je regulisano da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu i regres.

„To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje“, ocenio je VKS jednu tužbu.

Reljanović: Vrhovni sud upoređuje babe i žabe

„Niko ne može da ima koeficijent za platu nižu od minimalne zarade, jer je to nezakonito. Ti ljudi ne trpe materijalnu štetu jer im država nadomesti razliku do minimalne zarade, ali je sam način obračuna nezakonit“, izričit je Mario Reljanović.

„Ono što VKS namerno ne vidi, a ne ulazim u motive, to pravilo je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Upravo time su se rukovodili niži sudovi, u minimalnu zaradu nikako ne mogu da uđu regres i topli obrok. VKS namerno upoređuje babe i žabe, upoređuje pravilo da u koeficijent ulazi regres i topli obrok i kažu da to pravilo derogira ceo Zakon o radu. To nije tačno“, rekao je Reljanović, ukazujući da to pravilo važi samo kada se isplaćuje više od minimalne zarade. Međutim, kada se isplaćuje minimalna zarada onda se moraju primenjivati odredbe Zakona o radu jer posebni zakoni ne sadrže odredbe o minimalnoj zaradi. “Da u tim posebnim zakonima stoji da se u koeficijente uračunavaju naknade za topli obrok i regres i u slučajevima kada se prima minimalac, mogli bismo reći da je derogiran Zakon o radu“, objasnio je Reljanović.

Ovaj pravni ekspert je podsetio da po Zakonu o radu minimalna zarada predstavlja minimalnu naknadu za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu. „Tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja“.

Dakle, radnicima koji primaju minimalac posebno pripadaju naknade za topli obrok i regres. Ovde bi trebalo da stoji ono “i tačka”. Ali, ne i po tumačenju vrhovne sudske vlasti koja svako malo iznenadi nekim svojim “čitanjem” normi. I to baš onih od kojih zavise sudske bitke hiljada, pa i desetina hiljada građana.

Šabić: Nepouzdan stav Vrhovnog suda

Advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja, navodi procenu da je aktuelno oko 5.000 tužbi radnika u javnim službama za obeštećenje po osnovu neisplaćenih nadoknada za ishranu i godišnji odmor.

Povodom sporne presude VKS, Šabić u autorskom tekstu za Peščanik piše da “sve građane Srbije ova odluka suočava sa izuzetno neprijatnom istinom da žive u zemlji u kojoj nije nimalo uputno pouzdati se u stav najvišeg suda. Jer pre jedva pola godine, na pitanje Komore zdravstvenih ustanova Srbije, VKS je odgovorio izričito da ‘u slučaju kada je zaposlenom isplaćivana minimalna zarada, pravo na topli obrok i regres koje mu pripada po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama nije realizovano“.

Šabić, dalje, ukazuje da se naše pravosuđe već godinama bavi pitanjem da li topli obrok i regres mogu biti obuhvaćeni minimalnom zaradom. I podseća da je “još 2015. prvu presudu u korist radnika doneo Osnovni sud u Novom Sadu. Tu presudu je VKS potvrdio 2019. godine, a ustavnu žalbu na takvu odluku Ustavni sud Srbije je odbacio. Sasvim logično, nakon nedvosmisleno izraženog stava VKS-a značajno se povećao broj tužbi a sudovi su, razume se, presuđivali u korist radnika”.

Međutim, sada je VKS zauzeo potpuno suprotan stav. “Ovim su potvrđene od ranije prisutne sumnje. Predstavnici sindikata kažu da su škole koje su gubile sporove protiv radnika iz Vlade odnosno Ministarstva dobijale instrukcije da spor vode do kraja, uključujući i revizije VKS-a. Takve instrukcije imale su smisla samo pod uslovom da se znalo da će do promene stava VKS-a doći”, navodi Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja.

Slović: Presuda je politička odluka

Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” Srđan Slović, ovim povodom kaže da problem sa pravima na nadoknade kao što su topli obrok i regres za godišnji odmor postoji odavno, jer ta prava nisu pravno konzistentno uređena.

„Stav našeg sindikata je da te stvari moraju da se reše sistemski a ne da ljude dovode u situacije kakva je ova. S jedne strane su radnici oštećeni a s druge ulaze u novi veći problem jer im sleduju troškovi kada izgube spor na sudu. Na snazi je Uredba o koeficijentima za obračun plata u javnim službama iz davne 2002. godine kojom je u koeficijentu integrisan topli obrok i regres, ali se ne zna koliki je to deo koeficijenta“, objasnio je Slović za portal Nezavisnost.org.

Dodatnu zabunu unosi činjenica da minimalna zarada koju primaju „tetkice“ ne sadrži ove naknade za topli obrok i regres.

„To znači da pravno to pitanje nije dovršeno i zato ljude dovodi u ozbiljne nedoumice. Pravnici, advokati pa i sudije smatraju da radnicima sa minimalnom zaradom pripadaju te naknade, ali kada se dođe do nekog vrha odluči se da im to ne pripada. Smatram da ova odluka nije pravna već politička. Nama su u Ministarstvu prosvete otvoreno govorili da to neće platiti, što samo potvrđuje da su doneli političku odluku a onda tražili način da se to na neki način obrazloži“, naglašava Slović.

On podseća da je to problem zaposlenih u svim javnim službama – od prosvete, preko zdravstva i socijalne zaštite, do kulture i sporta. S tim u vezi, podseća je Granski sindikat prosvetara „Nezavisnost“ ranije više puta, kako samostalno tako i zajedno sa drugim sindikatima ukazivao na nepravdu koju trpe radnici u obrazovnom sistemu i drugim sektorima koji se finansiraju iz budžeta.

Početkom februara ove godine, granski sindikati zaposlenih u javnim službama UGS “Nezavisnost” zatražili su od Vlade Srbije “da zakaže sastanak sa sindikatima na kome bi se razmatrala visina toplog obroka i regresa”. Sindikati su ocenili da pri tome treba razmatrati odnos minimalne cene rada i visine toplog obroka i regresa. Podsetili su tada sindikati da su zaposleni u javnim službama oštećeni još pre 20 godina kada im je pravo na isplatu toplog obroka i regresa ukinuto donošenjem Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama kojom je definisano da te naknade čine sastavni deo koeficijenta za obračun plata. Na taj način, odnosno na štetu radnika u javnim službama, država je prema proceni sindikata od 2002. godine uštedela oko 3,5 milijardi evra.

Dva meseca ranije, početkom decembra 2021. Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” u dopisu Vladi i Socijalno-ekonomskom savetu ukazao je da se zbog “neuređenog sistema plata i zaposlenosti u državi, godišnje povećanje plata u javnom sektoru već duži niz godina svodi na ad hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre”. Zato je GSPRS zahtevao da se zaposlenima u obrazovnom sistemu doatno povećaju plate za 15%, isplatu jednokratne materijalne pomoći od 20.000 dinara i da se već od prvog dana 2022. počne sa isplatama toplog obroka i regresa svim zaposlenima u obrazovnom sistemu.

Slične zahteve sindikati prosvetnih radnika su upućivali Vladi i ranije – takođe bezuspešno.

„Pokušali smo da problem rešimo novim Posebnim kolektivnim ugovorom ali predstavnici države nisu za to imali sluha. Nismo štrajkovali a odustali smo od pritisaka jer smo i mi shvatili da taj problem mora da se reši globalno za sve javne službe“, zaključio je Slović.

Citiraćemo na kraju pomenutu Reljanovićevu kolumnu: “Odavno je zaboravljena maksima in dubio – pro laboris (u slučaju sumnje, odlučivati u korist radnika). Radničke muke ne vide se dobro iz fotelja u Nemanjinoj 9 (adresa Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, prim S.R.). A u tim foteljama danas očigledno sede ljudi kojima je milija druga, napredna maksima: in dubio – pro utilitate sua (u slučaju sumnje, odlučivati u sopstvenu korist).”

Svetozar Raković