- decembar 2020. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost
Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,
Za vremena i godine poput ove za nama u narodu se kaže Ne povratilo se. Nažalost, za mnogo toga što nam se na ovim prostorima dešavalo u poslednje tri decenije mogli bismo poželeti da nam se nikada nije dogodilo. Veliki upitnik nad našim savestima drži otvoreno pitanje šta smo od toga svojim kolektivnim pregnućem i borbom mogli da sprečimo? A nismo. Ili smo, čak, kada podvučemo račun, neko vreme igrali na pogrešnim stranama?
Ova 2020. u nasleđe narednoj godini, pored pandemije Korona virusa i pratećih negativnih zdravstvenih, ekonomskih i socijalnih posledica, u Srbiji će ostaviti i izbore bez izbora koji vode parlamentu bez opozicije, krajnjoj političkoj polarizaciji i izvesnim ponovnim izborima i predizbornoj groznici.
Dodatno, vanredna situacija i rad kriznih štabova nose realnu opasnost svođenja socijalnog dijaloga i položaja sindikata na naknadnu verifikaciju već donetih odluka. To kada potraje prerasta u normalizaciju logike vanrednog stanja.
Da nam se greške ne bi ponavljale, svrha i misija Sindikata Nezavisnost danas je da uspešno reši pet ključnih problema i zadataka.
Prvo, da sve učini da se očuvaju poslovi, zarade i radna mesta i to u uslovima u kojima oročena vlada, po svojoj prilici, neće imati ni prostora, ni kapaciteta da se ozbiljno bavi bilo čime do elementarnim servisiranjem krize.
Pandemija, dalje ne može biti izgovor za dalju fleksibilizaciju rada i normalizovanje ranjive i nekvalitetne zaposlenosti poput širenja privremenih i povremenih poslova. Glavni izazovi su sve više ranjiva, prekarna zaposlenost, visoka neformalna zaposlenost i siromaštvo zaposlenih. Imati posao, nažalost, u Srbiji ne znači izlaz iz kruga siromaštva i socijalne izolacije.
Da se dalje ne bi širio krug siromašnih naš prioritet su mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatna naknada za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i smanjenje poreza na najniže zarade.
Istovremeno, pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više tek neobavezni, krovni zakon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. Naš prioritet ostaje, ma kako to danas izgledalo “luksuzno”, borba za humanije radno i socijalno zakonodavstvo.
Ključni problem su, međutim, povrede i kakvih takvih radnih prava i neefikasnost mehanizama za njihovu zaštitu. Gorući problem posebno predstavlja oblast zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, kako zbog velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom, tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizika tokom pandemije.
Da bi položili ovaj test na kome se jednostavno ne sme pasti, u ovoj godini, koja je za nas u Nezavisnosti i izborna godina, moramo snaći i snage i pameti da u demokratskoj raspravi dođemo do najboljih mogućih programskih, organizacionih i kadrovskih rešenja.
Na kraju, želim vam, pre svega, zdravlje i svaku ličnu i porodičnu sreću. Gotovo ništa u okruženju, od siromaštva, nejednakosti i nesigurnosti, bolesti i straha, na jednoj, do inflacije bahatosti, egoizma i prostakluka i pohlepe, na drugoj strani socijalnih terazija ne ide sreći u prilog. No sreću, odnosno pregnuće, trud i ispunjenost, kao i ljudsko razumevanje, brigu i blagost – ljubav, veru i nadu, ne mogu uništiti njihove neispunjene društvene pretpostavke.
Budimo svesni da su sindikalna borba za solidarnost, dostojanstveni rad i pristojan život, kao i uspravni hod u svetu lišenom sistemske korupcije, od nemerljivog značaja za samu mogućnost da sloboda, pravda i sreća opstanu kao cilj i realna životna perspektiva.
Zoran Stojiljković
