’’U članu 158. Zakona o radu propisana je obaveza poslodavca da pre okaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu. Visina otpremnine ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Shodno članu 159. Zakona, pod zaradom u smislu člana 158. Zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena u poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnnina. Imajući u vidu član 150. Stav 2. Zakona, pod zaradom u smislu navedenog člana smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Osnovica za obračun otpremnine je obračunata, a neisplaćena bruto zarada koju je zaposleni ostvario za prethodna tri meseca, a koju je poslodavac bio dužan da isplati, najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec .’’
(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-7/30/2015-02 od 4.3.2015.godine)
