Radnice, porodilje, preduzetnice
Tri i po godine nakon što je stupio na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, porodilje koje samostalno obavljaju delatnost i dalje su u nepromenjenom statusu, što znači, između ostalog, da nemaju pravo na minimalnu naknadu tokom porodiljskog odsustva. Prema statistici, u Srbiji ima 97 hiljada preduzetnica kojima ovaj Zakon ide na štetu ukoliko se odluče na rađanje. Poliičke volje da se ispravi nepravda naneta ovoj grupi žena postoji, ali su predstojeći izbori usporili ceo proces, objašnjava za KUMU Tatjana Macura iz Inicjative Mame su Zakon.
Ukratko Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom tretira preduzetnice kao nezaposlene majke, na to podseća Tatjana Macura.
„To znači da ove majke dakle nemaju pravo na garantovanu minimalnu naknadu tokom porodiljskog odsustva, na šta imaju pravo zaposlene majke. Zatim, da ne dobijaju punu naknadu tokom bolovanja ako su prinuđene da održavaju trudnoću i ne žele da zatvore firmu. To takođe znači da im država ne priznaje poreze i doprinose kao zaposlenim ženama i da zbog toga veoma često ostaju u dugu prema državi nakon što se vrate na posao. Nažalost, ne mogu preneti period nege deteta na partnera što im u velikoj meri ugrožava poslovni opstanak. I na sve to one koje se odluče na treće, četvrto i svako sledeće dete nemaju pravo da koriste odsustvo sa posla u trajanju njihove naknade ne spadaju pod porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, već se radi o tzv. ostalim naknadama.”
Upravo na svojoj koži to je osetila Maša Đurić, preduzetnica, aktivistkinja, majka. Ona je u proteklom periodu takođe bila aktivna u Inicijativi Mame su Zakon i nastojala da se ti problemi reše i u međuvremenu, u sred te borbe, postala je majka.
“Trenutno ne radim, odnosno pauzirala sam sve projekte, s obzirom na to da beba ima tek mesec dana što znači da nemam nikakva primanja. U procesu sam u kom tražim neke naknade kao preduzetnica, čisto da bih imala neke vajde od toga što sam skoro tri godine plaćala porez za svoju agenciju, ali imam problem da se sporazumem sa institucijama koje treba to da mi obezbede. Niko ništa ne zna, a muž i ja smo okupirani bebom i prosto nemamo vremena da se studiozno bavimo ovim procedurama. Nadamo se da ćemo neke pare dobiti ali koliko će to da bude, na koji period i za šta – pojma nemamo”
Izazovi „okupiranih bebom”
Priča o manjkavostima Zakona o finasijskoj podršci porodici sa decom u medijima se najčešće svodi na finansijsku i zanemaruje se psihološka dimenzija roditeljstva. Deo života u kojem beba dodje na svet izazovan sam po sebi i odgovaranje na tu razvojnu krizu vodi u rast, napredak i pripremu roditelja na sve ono što dolazi. “Sa druge strane, nerazvojne krize, stresovi, traume, neočekivani događaji koji se dese tokom trudnoće i nakon porođaja, otežavaju prilagođavanje i savladavanje razvojne krize i vode korak, dva ili više koraka u nazad”, objašnjava psihološkinja i urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak. Kada se na sve to dodaju finansijski problemi pritisak se usložnjava, dodaje ona.
“Tokom trudnoće često preispitujemo sebe – da li sam spremna da postanem mama, partnera – da li će biti dobar tata, odnos – da li ćemo znati da budemo roditelji, okolnosti – da li imamo sve potrebne uslove za odgajanje deteta. Dobro je kada se za sve to oslonimo na sebe i svoje snage. Međutim kada podršku očekujemo od sistema, a nužno je da ona barem u nekom delu dolazi od strane države, nailazimo na neočekivane stramputice koje nam sa jedne strane otežavaju roditeljstvo, a sa druge, kao hladan tuš nas suočavaju sa propustima kojih nismo bili svesni da postoje.”
Maša Đurić je taj „hladan tuš” doživela kada je shvatila da je njen plan za bolovanje nakon rođenja deteta po pomenutom zakonu nemoguć. Kao preduzetnica planirala je da nakon tri meseca porodiljskog odsustva njen suprug uzme bolovanje radi nege deteta i onda je naišla na prepreke.
„Po ovom zakonu to pravo nam je uskraćeno. Što znači da smo dovedeni u situaciju da, ukoliko želimo da moj muž preuzme brigu o detetu, kako bih se ja vratila poslu – da taj posao ne može biti onaj koji sam godinama gradila, već neki novi, kod poslodavca. Što gubi smisao, tako da još uvek nismo sigurni šta ćemo uraditi.”
Foto: Nikola Đorđević
Bolje na crno da sam radila
Ono što rade u Incijativi Mame su zakon je konstatni pritisak na Ministarstvo za brigu o porodici, Ministarstvo za rad i Ministarstvo finansija. Više od 47 hiljada potpisa je prikupljeno kako bi došlo do izmene Zakona i kako bi se izjednačila prava žena preduzetnica i ostalih zaposlenih žena. O tome kakve su reakcije, postoji li politička volja da se ovo pitanje reši za KUMU odgovora Tatjana Macura.
“Imajući u vidu koliko je rešavanje ovog problema kompleksno dobra vest je da smo naterali predsednicu Vlade, a onda i oba ministarstva da ovaj problem ne ignorišu. U ovom trenutku možemo reći da postoji jaka politička volja da se ovaj problem reši i mi ćemo odmah po formiranju nove Vlade nastaviti sa pregovorima. Nakon serije sastanaka došli smo do zajedničkog zaključka da je neophodno napisati poseban zakon koji bi rešio ne samo ova, već i druga uskraćena prava preduzetnica i preduzetnika, a to zahteva i formiranje Radne grupe koja bi napisala Nacrt, zatim da se sprovede javna rasprava, pa da takav Predlog udje u skupštinsku proceduru i na kraju da se usvoji. Posebno je ovo pitanje osetljivo jer član Zakona koji se odnosi na preduzetnice porodilje danas istovremeno tretira i one porodilje koje imaju fleksibilno ugovore o radu. Ukratko – sve je veći broj žena u preduzetničkim vodama i s tim u vezi se neminovno moraju menjati aktuelni zakonski okviri koji će odgovorati potrebama žena u XXI veku i njihovoj sve većoj samostalnosti.”
Foto: Davorin Dinić
Da su neophodne kompleksnije promene saglasna je i Jasmina Mihnjak urednica portala Bebac. Kako kaže kada se npr. priča o porodičnom budžetu, nemoguće je da se ne setimo trudnica kojima mesecima kasni naknada.
„Može li iko od nas u sadašnjim okolnostima da zamisli da nekoliko meseci ne dobije platu? A računi se uredno moraju platiti. U takvim situacijama žene su razočarane, besne, očajne… pitaju se zašto su kažnjene i preispituju svoju odluku da dete rode baš ovde u ovoj zemlji koja roditelje podržava isključivo na rečima i praznim obećanjima. Nije tu uvek stvar ni samo finansija, problem je u tom osećaju nepostojanja sistema, država nam jednostavno ne funkcionište i toga i te kako postajemo svesni kad nam kasni plata na trudničkom, kad nema ko da nam vodi trudnoću pa moramo sve privatno, a taj lekar privatno ne može da nam da uput za porodilište, pa odemo u porodilište gde budemo jedna od 40 na traci tog dana, bez saosećanja, lepe reči, dobrodošlice mami i bebi, potom se saplićemo kod pedijatra, posebno ako nam treba dodatno neki specijalista, traži vezu za vrtić, plati da ti upadne dete iznad crte posle će biti besplatno ali će te moliti da ne dovodiš dete jer ih je baš puno u grupi.. Skupljaj pare za besplatno školovanje, trebaće ti… i za kartu u jednom pravcu za ko zna gde…Sigurno da niko od nas ne zamišlja tako podršku roditeljstvu, posebno u državi koja se na rečima zalaže i bori za natalitet“
Sve mere koje se donose usmerene su tako da mogu lepo da se izreklamiraju, 300 000 dinara lepo zvuči i nema veze ni odakle nam, ni gde idu, dodaje psihološkinja Jasmina Mihnjak. “Preduzetnicama je učinjena ogromna nepravda i naravno i sa pravom se osećaju iznevereno, razočarano i ili se prevremeno vraćaju na posao da ne bi trpele gubitke ili na žalost odustaju od svog biznisa i zatvaraju firme. Često čujemo od mama koje su oštećene – “bolje na crno da sam radila”. Ako ni zbog čega drugog, nadležni bi barem zbog ovoga morali da se zabrinu.“
Nevidljive, razočarane, zanemarene
Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom oštetio je uz preduzetnice i druge grupe mama. Da podsetimo zbog brojnih pritužbi i pritisaka Inicijative Mame su Zakon sporni Zakon se našao i pred Ustavnim sudom 2019. godne i razmatran je početkom prošle godine i kako kaže Tatjana Macura to je jedan od onih zakona koji se najčešće menja i koji će se najčešće menjati.
“Jedna od poslednjih izmena uslovljena je upravo odlukama Ustavnog suda i odnosi se na garantovanu minimalnu naknadu zaposlenim porodiljama tokom porodiljskog odsustva, ujednačavanje uslova za poljoprivredne osiguranice, ali i za nas jedno od najvažnijih pitanja – položaj majki koje su rodile decu sa invaliditetom koje je ranije rešenje uslovljavalo da biraju između naknade zarade i naknade na koju ima pravo njihovo bolesno dete.
Iako je bilo nekoliko izmena do sad ostalo je nerešeno pitanje koje se odnosi na garantovana primanja za sve porodilje, bez obzira da li su u radnom odnosu ili ne, a koje smatramo da ne bi smelo biti manje od minimalne zarade, nerešeno je pitanje preduzetnica o kojima sam ranije govorila, ali i majki koje su rodile više od četvoro dece, a koje ovaj Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom uopšte ne vidi.”
Upravo tako, nevidljivo, iznevereno, razočarano oseća se Mirjana Petrušić. Trenutno se nalazi na
četvrtom porodiljskom odsustvu, na koje je otišla sa 16 godina radnog staža.
„Iako sam dobila dve godine odsustva kao i za rođenje trećeg deteta,ovoga puta je moje iznenađenje bilo veće jer naknada nije bila ista, tj. umanjena je za 9500 din mesecčno. Kada se to pomnoži sa 24 meseca, cifra zaista nije mala. Uzimali su prosek od 16 prethodnih meseci, što je po važećem zakonu. Moja očekivanja bi bila da naknada bude ista kao i plata, tj. da se vrati prethodni zakon po kome sam imala istu naknadu kao i platu kao i prethodna tri puta.”
Mame u izbornoj godini
Promene su neophodne, naglašavaju sve sagovrnice KUMA-e, ali predstojeći izbori neminovno utiču na tempo rešavanja zakonodavnih propusta.
“Izbori utiču očekivano loše na ovu situaciju. Predizborne i post izborne aktivnosti kradu vreme koje se ne može produktivno koristiti, dok prostor dobijaju problemi čija se rešenja najjednostavnije implementiraju, kao što je povećanje finansijske podrške za prvo, drugo i treće dete ili subvencija za kupovinu prve nekretnine. Kao što rekoh, pitanje porodilja preduzetnica je kompleksno i ne može se rešiti preko noći i zato je važno da se na ovo pitanje vratimo odmah po formiranju nove Vlade i da ne gubimo vreme,” upozorava Tatjana Macura.
Pred novom Vladom je da se najpre uradi dobra i sveobuhvatna analiza mera koje su do sada važile. I vrlo je verovatno da će to uključivati i razmatranje ovih velikih jednokratnih davanja jer su često te popularne mere neodržive, a njihovo povlačenje naravno nepopularno i razočaravajuće za roditelje, nadovezuje se Jasmina Mihnjak.
“Mi očekujemo od nove Vlade da u što kraćem roku usvoji izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kako bi se stalo na put kašnjenju naknada na trudničkom bolovanju, zatim da se ulaže mnogo više u porodilišta i da se reorganizuje njihov rad tako da se velika porodilišta rasterete, te da se sprovedu sve neophodne mere kako bi žene imale dostojanstvene uslove za rađanje. To su uz rešavanje problema preduzetnica tri najvažnije stvari koje hitmo i bitno moraju da se reše. A potom da se Zakon o finansijskoj podršci dodatno analizira i da se isprave i ostali sporni delovi te da se u konačnoj verziji uskladi sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti materinstva i postane zaista Zakon koji pruža podršku porodici sa decom. “
Mame preduzetnice i sve druge majke obespravljene Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom za sada čekaju formiranje nove Vlade, međutim neki propusti napravljeni tim Zakonom bi mogli i morali biti rešeni i ranije, naglašava Tatjana Macura.
“Pitanje preduzetnica je suviše kompleksno i zahteva potpuno drugačiji pristup i uključivanje šire javnosti. Ne mislimo da je bilo bolje da se traljavo pristupi rešavanju istog i zato se i mi slažemo sa tim da je u nedostatku vremena bolje to pitanje odložiti za naredni mandat Vlade i ljudski se posvetiti traganju za dugoročno najboljim rešenjima. Kada su majke dece sa invaliditetom u pitanju problemi koji su se pojavili u primeni odluke Ustavnog suda se srećom mogu rešiti i u tehničkom mandatu ove Vlade i mi smo na korak od usvajanja Zaključka na kojem smo radili sa predstavnicima Ministarstva za rad i Ministarstva za brigu o porodici. Neke majke su već ostvarile pravo na obeštećenje, a za one koje nisu, očekujemo da će Zaključak koji će se u narednih nekoliko dana usvojiti, dovesti do toga da se i one obeštete. Verujem da će se to dogoditi uskoro, verovatno i pre marta.”
Piše: Tamara Srijemac
radnica){kind=link}