Ekstremne vremenske prilike, dezinformacije i falsifikovanje informacija i politička polarizacija predstavljaju glavne rizike i izazove za svet u ovoj i narednim godinama, poruke su Globalnog izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o rizicima 2024.
Rezultati novog istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum – WEF) ukazuju na pretežno negativne kratkoročne prognoze i očekivanja pogoršanja u dužem roku. Prema istraživanju, samo 16 odsto ispitanika širom sveta očekuje stabilnu ili mirnu situaciju u naredne dve godine dok 63 odsto njih smatra da u predstojećoj deceniji treba očekivati turbulencije.
54. samit u Davosu
Izveštaj je na sajtu WEF-a objavljen 10. januara, neposredno pre 54. godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma koji će između 15. i 19. januara u švajcarskom zimskom centru Davos okupiti oko 2.800 učesnika iz pribižno 120 zemalja, među kojima će se naći 60 šefova država ili vlada, lideri ključnih međunarodnih organizacija i civilnog društva, biznismeni, stručnjaci različitih profila, ljudi iz medija…
Oslanjajući se na skoro dve decenije prakse prikupljanja originalnih podataka o percepciji rizika, Izveštaj WEF-a za 2024. “upozorava na globalni pejzaž rizika u kojem se napredak u ljudskom razvoju polako uništava, ostavljajući države i pojedince ranjivim za nove i ponovljene rizike”. Izveštaj o globalnim rizicima sačinjen je na osnovu nalaza Globalnog istraživanja o percepciji rizika 2023-2024. koje je spovedeno prošlog septembra sa 11.000 ispitanika. Pored toga, izveštaj se oslanja i na stavove 1.400 stručnjaka za globalne rizike, kreatora politika i industrijskih lidera, takođe anketiranih u septembru 2023.
Pesimističke prognoze
Većina ispitanika, njih 54 odsto, predviđa izvesnu nestabilnost i umereni rizik od globalnih katastrofa, 27 procenata očekuje veće turbulencije, dok samo tri odsto smatra da će se globalni rizici od katastrofa materijalizovati u kraćem roku.
Foto: WEF
Nakon što je 2023. označena kao najtoplija godina od kada se mere temperature, dve trećine ispitanika smatra da su ekstremne vremenske prilike glavni rizik u 2024. Za drugi rizik se smatraju deziformacije, uključujući one koje generiše veštačka intelgencija (53 odsto), a zatim sledi društvena i politička polarizacija (46 odsto). U izveštaju se navodi da mnoge zemlje još nastoje da povrate napredak izgubljen zbog pandemije kovida, pri tome stvarajući „plodno tlo“ za lažne vesti i dezinformacije, polarizacije unutar i između zajednica, društava i država.
Najveće bojazni i dalje izazivaju rast životnih troškova (42 odsto) i sajber napadi (39 odsto). Pri tome, kako se navodi, rastući troškovi života znatno više zabrinjavaju mlađe, tako da na nju ukazuje 55 odsto ispitanika do 39 godina životne dobi i tek 28 odsto starijih od 60 godina.
Zanimljivo je da se problem energetike i kriza u vezi sa hranom više ne svrstavaju u vodeće rizike kao prošle godine; u novom istraživanju na njih je ukazalo manje od petine ispitanika. S druge strane, četvrtina ispitanika je u pet najvećih rizika u 2024. godini uključila eskalaciju ili izbijanje sukoba između država.
Zabrinutost za planetu
Dve trećine globalnih stručnjaka zabrinuto je zbog ekstremnih vremenskih događaja u 2024. Ekstremno vreme, kritične promene u klimatskim zonama, gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema, nedostatak prirodnih resursa i zagađenje predstavljaju pet od 10 najozbiljnijih rizika sa kojima će se svet suočiti tokom sledeće decenije. Međutim, ispitanici nisu saglasni oko hitnosti rizika – stručnjaci iz privatnog sektora veruju da će se većina ekoloških rizika materijalizovati tokom dužeg vremenskog perioda dok stručnjaci civilnog društva i iz vladinih institucija ukazuju na sve veći rizik “da se pređe tačka bez povratka”.
Anketirani stručnjaci prognoziraju da će naredne godine biti obeležene trajnom ekonomskom neizvesnošću i rastućim ekonomskim i tehnološkim podelama. Prepreke ekonomskoj mobilnosti mogle bi da blokiraju ekonomske prilike za velike segmente stanovništva. Zemlje sklone sukobima ili one koje su klimatski ugrožene mogle bi se naći u sve većoj izolaciji od investicija, tehnologija i otvaranja novih radnih mesta.
Preporuke za smanjenje rezika
Prema zaključcima Izveštaja, za smanjenje uticaja globalnih rizika ključne su lokalizovane strategije, ulaganja i regulacija, pri čemu javni i privatni sektor mogu da imaju važnu ulogu u proširenju beneficija za sve. Takođe se ukazuje na fokusiranje na istraživanja i razvoj (kao modeliranja i tehnologije za ubrzanje energetske tranzicije), ali i na akcije pojedinaca koje, koliko god izgledale manje značajne, mogu da doprinesu smanjenju globalnih rizika ako se njima inicira kritična masa.
„Konačno, prekogranična koordinacija ostaje jedini održivi put za suočavanje sa najkritičnijim rizicima po bezbednost ljudi i prosperitet“, zaključak je Globalnog izveštaja WEF-a o rizicima 2024.
Povodom najnovijeg izveštaja, generalna direktorka Svetskog ekonomskog foruma Sadia Zahidi poručila je da „svetski lideri moraju da se udruže kako bi se pozabavili kratkoročnim krizama, i postavili temelje za otporniju, održiviju, inkluzivniju budućnost.“
Priredio S. R.
