Zašto Narodna inicijativa za stavljanje van snage Zakona o umanjenju zarada

Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” usvojili su na 13. redovnoj sednici Izvršnog odbora Odluku o prikupljanju potpisa za stavljanje van snage Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Prikupljanje potpisa će se realizovati u skladu sa Zakonom o referendum i narodnoj inicijativi počevši od 3. jula 2018. godine i trajaće sedam dana. Aktivisti Nezavisnosti će potpise prikupljati u Beogradu (Terazije 23-25), Nišu (Trg Kralja Milana), Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 8) i Kragujevcu (Kralja Petra I – pešačka zona).

Još 2014. godine, odmah po usvajanju ovog zakona, podneli smo Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti i do danas nismo dobili bilo kakav odgovor Ustavnog suda. Zašto smo se obratili Ustavnom sudu? Zato što Ustav Republike Srbije, u članu 21. utvrđuje jednakost i ravnopravnost, pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i zabranu svakog oblika diskriminacije. Suprotno ovoj odredbi Ustava zakon sadrži nedvosmislenu diskriminaciju  i to zaposlenih kod korisnika javnih sredstava u odnosu na zaposlene u privatnom sektoru, čime se dovode u nejednak položaj zaposleni i građani.

Na ovaj korak smo se odlučili nakon brojnih obraćanja Vladi Srbije da sama stavi van snage ovaj “privremeni” zakon i nismo naišli na razumevanje. Sve vreme smo osuđivali praksu da se penzionerima i zaposlenima uzima jednim potezom ono što su zaradili i što im pripada, a vraća selektivno i “na kašičicu”. Verujemo da građanke i građani Srbije nisu podlegli propagandnim sloganima kako su plate u javnom sektoru velike a radni učinci i disciplina mali jer, ako to zaista za nekoga važi, onda važi jedino za partijske kadrove na čelu javnih preduzeća i ustanova čija je najveća vrlina poslušnost svojim liderima.

Zakonom se u potpunosti poništavaju svi kolektivni ugovori kod poslodavca iz javnog sektora u delu utvrđivanja plata – zarada, kao i drugih stalnih primanja. Na taj način, direktno se krši Konvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore  i Konvencija 154 o kolektivnom pregovaranju Međunarodne organizacije rada, koje je Srbija ratifikovala i čine sastavni deo normativnog sistema Srbije.

Godinama skrećemo pažnju na težak položaj zaposlenih u preduzećima koja obavljaju komunalnu delatnost, a kojih ima 70 hiljada u Srbiji. Zahvaljujući i zakonu čije povlačenje tražimo 30% zaposlenih u ovoj delatnosti prima minimalnu ili manju zaradu od minimalne. Prosečna zarada u ovim preduzećima je od 27-33 odsto manja od zarada u javnom sektoru, a za oko 19,5 odsto manja od prosečnih zarada na nivou lokalnih samouprava. Istovremeno uslovi rada se pogoršavaju, a zbog zabrane zapošljavanja  nedostaju izvršioci u osnovnoj delatnosti, istovremeno je konstantan odliv radne snage zbog niskih zarada.

Štrajkovi  i javni protesti zbog stanja u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“ u čijem sistemu ima 15 hiljada zaposlenih i kojima je umanjena zarada za 10 odsto ostavljaju donosioce odluka ravnodušnim. Prosečna zarada u JP „Pošta Srbije“, koja je nekad bila iznad republičkog proseka, danas je za 21 odsto manja od prosečne zarade u Republici Srbiji. Dve trećine zaposlenih prima zaradu u rasponu od 32 do 36 hiljada dinara.

Štrajk i razni vidovi protesta organizovani su i kako bi se ukazalo na nezakonito smanjenje zarada od 10 odsto i zaposlenima u Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine. U ova dva javna servisa zaposleno je 4.300 ljudi. A zbog nezakonitog umanjenja zarada granski sindikat je podneo i tužbe pred nadležnim sudovima. Naime, zaposleni u RTV i RTS ne mogu biti svrstani pod javni sektor jer Republika Srbija nema kontrolu nad više od 50 odsto kapitala ili više od 50 odsto glasova u organima upravljanja, a javna sredstva ne čine više od 50 odsto ukupnih prihoda jer se RTV i RTS natpolovično finansiraju iz takse za javne medijske servise. Takođe, umanjenjem zarada pogođeno je i 10.600 zaposlenih u kulturi.

Zaposleni u Javnoj upravi su na drastičan način osetili štetne posledice zakona. U trenutku donošenja ovog propisa u javnosti je stvorena lažna slika da u administraciji sede ’’beli medvedi’’ sa neopravdano visokim zaradama. Stvarnost je tada a posebno danas sasvim drugačija. U administraciji, tačnije u lokalnim samoupravama i gotovo svim državnim organima danas ima znatno manji broj zaposlenih, a proces reformi javne uprave je doneo povećanje obima posla. Prosečna zarada najvećeg broja zaposlenih, a to su oni sa srednjom ili višom stručnom spremom, je na nivou koji je od prosečne zarade manji za 25-30 odsto.

Razlozi za povlačenje zakona popularno nazvanog Zakon o umanjenju zarada su brojni, uvereni smo i da su dovoljni da nam se pridružite u našem demokratskom pravu da iznesemo svoj stav u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Očekujemo i podršku koleginica i kolega iz drugih sindikata jer se radi o zajedničkim ciljevima i zahtevima.

Učestvujte, ne budite nemi posmatrači! Pokažimo mladim i obrazovanim u Srbiji da dostojanstven rad između ostalog znači i odgovarajuću zaradu!