NAKNADA ZARADE ZAPOSLENOM KOME JE IZREČENA MERA OBAVEZNE IZOLACIJE USLED SUMNJE DA JE OBOLEO OD ZARAZNE BOLESTI COVID – 19

PITANJE

• Da li se naknada zarade isplaćuje u visini 65% ili 100% od osnovice zaposlenom kome je izrečena mera obavezne izolacije, jer postoji sumnja da boluje od zarazne bolesti COVID – 19? Da li se ova naknada zarade od prvog dana bolovanja po ovom osnovu obezbeđuje i isplaćuje na teret RFZO?

ODGOVOR

’’U cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, a u skladu sa članom 31. stav 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (’’Sl. glasnik RS’’, br. 15/16 – u daljem tekstu ZZSZB) preduzima se mera karantina i sprovodi nadzor nad izvršavanjem izrečenog  karantina od strane fizičkog lica.

Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti navedene u članu 27. ZZSZB, tokom period zaraznosti.

Prema članu 27. ZZSZB, propisano je da se lica obolela ili za koja postoji sumnja da boluju od kuge, velikih boginja i virusnih hemoragijskih groznica (izuzev hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom), SARS-a, kao i lica za koje postoji sumnja da boluju od zarazne bolesti nepoznate etiologije, izoluju i leče u zdravstvenim ustanovama za bolničko lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti.

Mera karantina se sprovodi i u slučaju pojave druge zarazne bolesti za koju ministar, u sradnji sa Komisijom, utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije.

Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje određuje koja lica podležu obavezi stavljanja u karantin.

Licima kojima se određuje mera karantina, uručuje se rešeje sanitarnog inspektora. Dužina trajanja mere karantina određuje se u vreme trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti. Lica kojima se određuje mera karantina moraju se pridržavati mera naloženih rešenjem, pod pretnjom prinudnog stavljanja u karantin.

Zaposlenima licima kojima se određuje mera karantina, za vreme provedeno u karantinu pripada odgovarajuća naknada, u skladu sa zakonom.

Zdravstveni nadzor nad licima u karantinu vrši nadležni zavod odnosno institu za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.

Evidentno je da, ukoliko je mera karantina izrečena licu koje je osiguranik zaposleni onda on ostvaruje pravo na naknadu zarade po ovom osnovu privremene sprečenosti za rad, i to:

• u skladu sa Zakonom o radu (’’Sl. glasnik RS’’, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje – u daljem tekstu – ZOR) – kada se isplaćuje na teret sredstava poslodavca; odnosno
• u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (’’Sl. glasnik RS’’, br. 25/19 – u daljem tekstu – ZZO) – kada se ista obezbeđuje i isplaćuje na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima iz člana 72. ZSO, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini (član 73. stav 1. tačka 4) ZZO).

Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdarvstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučaju privremene sprečenosti za rad usled propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad po ovom osnovu zaposlenom iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje rad i ovim zakonom.

Naknadu zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoša ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond.

Napominjemo da je potrebno razlikovati okolnost da je zaposlenom izrečena mera karantina, u okviru koje je on ( u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti) privremeno sprečen za rad i u skladu sa tim ostvaruje pravo na naknadu zarade od okolnosti da je zaposlenom omogućen rad od kuće kada ostvaruje pravo na zaradu. U skladu sa tim članom 42. ZOR-a propisano je da, između ostalog, osnovna zarada zaposlenog koji radi od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Dakle, ovi zaposleni ostvaruju pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, isto kao a su radili i poslove obavljali u prostorijama poslodavca.

Dakle, poslodavac iz svojih sredstava vrši isplatu naknade zarade zaposlenom za prvih 30 dana sprečenosti za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini u visini 65% od osnova, dok od 31. dana sprečenosti za rad, isplatu naknade zarade vrši RFZO iz svojih sredstava, takođe u visini 65% od osnova.’’

PRAVO ZAPOSLENOG KOJI RADI OD KUĆE NA NAKNADU TROŠKOVA ISHRANE U TOKU RADA (TOPLI OBROK), ZA REGRES ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA KAO I NA PREVOZ ZA  DOLAZAK I ODLAZAK SA RADA – STRUČNI KOMENTAR

’’Rad od kuće, kao institut rada van prostorija poslodavca, podrazumeva rad koji za poslodavca obavlja zaposleni u prostorijama u kojima živi, kući ili stanu. Imajući u vidu specifičnosti ovog instituta, članom 42. Zakona o radu (’’Sl. glasnik RS’’, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje – u daljem tekstu – ZOR), posebno je uređen položaj zaposlenog koji obavlja poslove van prostorija poslodavca (od kuće) ali samo u delu koji se odnosi na njegove specifičnosti. U tom smislu se može tumačiti i odredba člana 42. stav 3. ZOR-a, u skladu sa kojim ’’ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana 8odnosno radi zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca), pored odredaba iz člana 33. ZOR-a 8 a to su opšte odredbe koje uređuju sadržinu ugovora o radu), sadrži i…’’

Sa druge srane, može se zaključiti i da se odredbama ZOR-a obezbeđuje radnopravna zaštita svih zaposlenih i to nezavisno da li rade van prostorija poslidavca ili u prostorijama poslodavca, pa i zaposleni koji rade od kuće, po pravilu, ostvaruju sva prava iz radnog odnosa kao i zaposleni koji rade u prostorijama poslodavca.

Zarada zaposlenih koji rade od kuće se obračunava u skladu sa opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu, na isti način kao i za zaposlene koji rad obavljaju u sedištu, odnosno prostorijama poslodavca, a u skladu sa članom 42. stav 4, ZOR-a – osnovna zarada zaposlenog koji radi po osnovu ugovora o radu van prostorija poslodavca ne može biti niža od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Ipak, kada je reč o naknadi troškova – za ishranu u toku rada (topli obrok), za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za odlazak i dolazak sa rada, potrebno je imati uvidu prirodu ovih prava te u tom smislu u nastavku dajemo pojašnjenja.

Napominjemo i da se zarada, naknade troškova i druga primanja zaposlenih koji su zasnovali radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad od kuće) po pitanju plaćanja poreza, doprinosa i izuzimanja od oporezivanja, u svemu tretiraju kao i za ostale zaposlene kod poslodavca.

Naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok)

                Članom 118. stav 1. tačka 5) ZOR-a propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.

U skladu sa citiranom odredbom, ukoliko poslodavac nije obezbedio ishranu zaposlenih u toku rada, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu ovih trokova . Ipak, ZOR ja samo utvrdio pravo zaposlenog na naknadu troškova na ishranu u toku rada (topli obrok) ali visinu ovog prava, način, rokove isplate, kao i druge pojedinosti za ostvarivanje navedenog prava, prepustio je da se bliže urede opštim aktom (kolektivnim ugovorm ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

S obzirom da je reč o naknadi troškova ishrane u toku rada, nezavisno gde se taj rad vrši – u prostorijama poslodavca, na terenu ili u prostorijama u kojima zaposleni živi, prema našem mišljenju ovo pravo zaposleni ostvaruje nezavisno od mesta rada, odnosno nezavisno da li radi od kuće ili u prostorijama poslodava. U tom smislu, pslodavac bi imao obavezu i da zaposlenom koji radi od kuće, nadoknadi troškove za ishranu u toku rada ali u visini, na način i u rokovima koji su propisani opštim aktom , odnosno ugovorom o radu.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora

                Članom 118. stav 1. tačka 6) ZOR-a propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu , za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Kao što se može zaključiti  iz citirane odredbe ZOR-a, zakon je samo propisao pravo zaposlenog na naknadu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, međutim visinu, način, rok isplate kao i druge pojedinosti za ostvarivanje navedenog prava, prepustio je da se bliže urede opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Ovo pravo zaposleni ostvaruje radi namirenja dela troškova koje je imao za vreme korišćenja godišnjeg odmora, pa opštim aktom ili ugovorom o radu, na primer, može biti predviđeno da će zaposleni ovo pravo ostvariti u punom iznosu ukoliko je zaposleni ostvario i iskoristio pravo na pun godišnji odmor u toj godini, a srazmerni deo ukoliko ostvaruje i koristi pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora ( u slučaju da zaposleni u toj godini zasniva radni odnos kod poslodavca, odnosno da mu u toj godini prestaje radni odnos). Međutim, ukoliko zaposleni ostvaruje i koristi pravo na pun godišnji odmor, sama čijenica da zaposleni radi od kuće, prema našem mišljenju, nije od značaja za ostvarivanje prava na regres za korišćenje godišnjeg odmora.

U prilog navedenom može se navesti i odredba člana 42. stav 5. ZOR-a kojom je propisano da se odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju i na ugovor o radu od kuće, ako drugačije nije određeno opštim aktom ii ugovorom o radu.

To znači da ukoliko zaposleni koji  radi od kuće koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu troškova koji su nastali za vreme korišćenja godišjeg odmora, a ovo pravo ostvaruju u skladu sa opštim aktom i ugovrom o radu.

Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada

                Pravo zaposlenog na naknadu troškova za odlazak i dolazak sa rada utvrđeno je članom 118. stav 1. tačka 1) ZOR-a, i to da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

U skladu sa citiranom odredbom ZOR-a, može se zaključiti da je cilj navedene odredbe, da ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, zaposlenima nadoknadi troškove prevoza za odlazak i dolazak sa posla. Ipak, da bi poslodavac imao obavezu naknade ovih troškova, potrebno je da zaposleni ima troškove prevoza i to one koji nastaju usled dolaska na rad i odlaska sa rada. Zaposleni koji rad obavlja od kuće, s obzirom da nema troškove prevoza za odlazak i dolazak sa rada , ne ostvaruje ni pravo na naknadu ovih troškova.

Izuzetno, ukoliko je zaposleni u toku meseca imao obavezu da dolazi u poslovne prostorije poslodavca, za te dane ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte, a ovo pravo ostvaruje u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Tako, na primer, u zavisnosti od konkretnih okolnosti – broj dana kada su zaposleni imali obavezu da dolaze u prostorije poslodavca, poslodavac može zaposlenima, rukovodeći se načelom ekonomičnosti, da nadoknadi troškove u visini proizvoda cene pojedinačne karte u javnom prevozu i broja dolazaka i odlazaka (na osnovu evidencije o prisutnosti u prostorijama poslodavca) ili u visini  cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju. U svakom slučaju, ovo pravo zaposleni ostvaruje u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.’’

PARAGRAF LEX – PRAVNA BAZA