Projekcije globalne zaposlenosti za 2025. godinu revidirane su naniže – sa 60 na 53 miliona, što je posledica usporavanja globalnog rasta i rastućih trgovinskih tenzija u svetu, rečeno je na otvaranju godišnje konferencije MOR-a
Strateški značaj mandata Međunarodne organizacije rada u svetu rada koji prolazi kroz duboku transformaciju je relevantniji nego ikad, izjavio je generalni direktor MOR-a Žilber F. Hungbo, 3. juna, na otvaranju 113. godišnje konferencije u Ženevi.
Ovogodišnjoj konferenciji MOR-a koja će trajati do 13. juna prisustvuju delegati – predstavnici vlada, radnika/sindikata i poslodavaca iz 187 zemalja članica ove organizacije Ujedinjenih nacija.
U uvodnom govoru Hungbo je napomenuo da taj značaj MOR-a uključuje ne samo razvoj i nadzor nad sprovođenjem međunarodnih radnih standarda, “već i hitnu potrebu da se obezbede jednaki uslovi u sve više međusobno povezanoj i brzo promenljivoj globalnoj ekonomiji”.
Direktor MOR-a je ukazao usporavanje globalnog rasta i rastuće trgovinske tenzije otežavaju otvaranje novih radnih mesta. Ukazao je da su projekcije globalne zaposlenosti za 2025. godinu revidirane naniže, pozivajući se na najnoviji izveštaj MOR-a o svetskoj zapošljavanosti i socijalnim izgledima. Prema tom izveštaju, prognozirani broj novih radnih mesta širom sveta je 53 miliona, što je 7 miliona manje od prognoze iz oktobra prošle godine. U tom konketsku Hungbo je pooručio da “zapošljavanje nije pasivni rezultat ekonomskog rasta – ono mora biti njegov aktivni deo“.
Povodom rastućeg uticaja veštačke inteligencije na globalna tržišta rada, Hungbo je naglasio da se visoko digitalizovane profesije, poput medija, razvoja softvera i finansija, suočavaju sa rastućim rizicima, ali i da sve ranjivi postaju i rutinski manuelni poslovi.
Hungbo je priznao da se multilateralne institucije poput MOR-a suočavaju sa periodom dubokih promena koje uslovljavaju i neizvesnost za budućnost multilateralizma, i da zato MOR mora imati hrabrosti, skromnosti, sposobnosti da sluša i prilagođava se kako bi ostao fokusiran na svoju misiju: „Možemo i moramo delovati odlučno i dosledno kako bismo promovisali socijalnu pravdu kroz bolju ravnotežu između ekonomskih, socijalnih i ekoloških dimenzija”.
Na dnevnom redu 113. konferencije je široki spektar tema koja imaju dugoročni uticaj na svet rada, kao što su biološke opasnosti na radu, dostojanstven rad u platformskoj ekonomiji, primena međunarodnih radnih standarda, Samit o socijalnom razvoju 2025, Konvencija o pomorskom radu, primena konvencija i preporuka MOR-a i td.
Prvog dana skupa, za predsednika Konferencije izabran je Edgar Mojo, ministar rada i socijalne zaštite Zimbabvea, a za potpredsednike Huan Kastiljo, ministar rada i socijalne sigurnosti Urugvaja, Hamid Diopa iz Senegala i Edi Arfaui iz Tunisa.
MOR da zaštiti platformske radnike
Drugog dana Konferencije 33 grupe civilnog društva, sindikata i organizacija za ljudska prava objavile su zajedničku deklaraciju o potrebi novog sporazuma za zaštitu „gig“ radnika. Grupe su istakle hitnu potrebu za rešavanjem kritičnih praznina u zaštiti rada u brzo rastućoj platformskoj ekonomiji, gde kompanije regrutuju radnike za obavljanje poslova putem aplikacija ili veb stranica. Platformski radnici često doživljavaju pogrešnu klasifikaciju zaposlenja, niske i promenljive prihode, nedostatak socijalnog osiguranja i prepreke za sindikalno organizovanje, dok su pod nadzorom i upravljanjem netransparentnih algoritamskih sistema. Drupe su ukazale da je usvajanje konvencije MOR-a i pratećih preporuke i smernica ključne za zaštitu prava platformskih radnika.
„Platformske kompanije enormno profitiraju od poslovnog modela koji radnike lišava njihovih prava. Usvajanje odgovarajuće konvencije i preporuke MOR-a poslalo bi snažan signal da tehnološke promene ne treba da štete ljudskim pravima“, ukazala je Lena Simet, viši istraživač ekonomske pravde u međunarodnoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch.
„Platformski radnici su u prvim redovima novih oblika eksploatacije podataka na radnom mestu. Nova konvencija MOR-a treba da odgovori na ovo tehnološko okruženje i spreči da se ove štetne prakse dalje ukorene i prihvate“,rekao je Tom Vest, programski direktor međunarodne organizacije Privacy International koja se bavi zaštitom privatnosti ljudi.
„Radnici na platformama se suočavaju sa nesigurnošću, niskim platama i isključeni su iz socijalnog osiguranja dok kompanije zarađuju milijarde“, naglasila je Izabel Ortiz, direktorka Globalne socijalne pravde.
Zajednička deklaracija koja se zasniva na istraživanju akademskih naučnika, organizacija civilnog društva i vlada, ističe ulogu neregulisane platformske ekonomije u produbljivanju nejednakosti i erodaciji radnih standarda širom sveta.
„Usvajanjem obavezujućih standarda, međunarodna zajednica može da potvrdi svoju posvećenost zaštiti radnika u sve digitalizovanijoj ekonomiji. Ovo je ključna prilika da se oblikuje budućnost rada sa pravednošću i odgovornošću“, istakao je Eduardo Kariljo, iz nevladine organizacije TEDIC u čijoj su misiji tehnologija, obrazovanje, razvoj, istraživanje i komunikacije.
Priredio S. R.
