Zakonima treba sprečavati psihosocijalne rizike, uključiti sindikate u brigu o bezbednosti i zdravlju na radu, i omogućiti dostojanstven rad – pravedne plate i sigurna radna mesta, poručuje Međunarodna konfederacija sindikata
Povodom Međunarodnog dana sećanja na radnike stradale na poslu – 28. aprila, Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) poziva na preduzimanje mera za rešavanje rastućih psihosocijalnih rizika na radu – danas jednog od vodećih uzroka patnje, bolesti i smrti radnika širom sveta.
Međunarodni dan sećanja na poginule i povređene radnike koji se obeležava 28. aprila je istovremeno i Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu.
Tim povodom, MKS ukazuje da se iza svakodnevne realnosti sveta rada, milioni radnika suočavaju sa najozbiljnijim pritiskom: dugim radnim vremenom, nesigurnošću posla, nerealnim zahtevima i toksičnim okruženjem na radnom mestu.
„Ovo nisu samo loši već i opasni poslovi: stres, anksioznost i pregorevanje danas nanose više štete nego tradicionalne opasnosti na radnom mestu kao što su hemikalije ili prašina“, ukazuje svetska sindikalna centrala.
Prema najnovijim podacima MKS-a samo je dugo radno vreme odgovorno za približno 745.000 smrtnih slučajeva na radu godišnje. Svake godine se dogodi najmanje 70.000 samoubistava povezanih sa poslom, a zbog depresije i anksioznosti izgubi se 12 milijardi radnih dana godišnje. Pregorevanje na poslu pogađa jednog od pet radnika širom sveta, a psihosocijalni rizici su povezani sa više od 10 odsto slučajeva srčanih oboljenja i depresije.
„Kada su radnici gurnuti preko svojih granica zbog nesigurnosti posla, prekomernog opterećenja poslom i nedostatka kontrole, posledice mogu biti fatalne. Ovo nije neizbežno – to je rezultat izbora koje opredeljuju upravni odbori i vlade“, ocenio je generalni sekretar MKS-a Luk Triangl.
On ističe da širom sveta, sindikati dokazuju da je promena moguća. Ti dokazi pokazuju da snažno prisustvo sindikata na radnom mestu najefikasnije štiti od psihosocijalnih rizika, poboljšavajući zdravlje radnika i ekonomske rezultate.
MKS zato poziva na donošenje čvrstih normi za sprečavanje psihosocijalnih rizika na radu, potpuno uključivanje sindikata u oblast zdravlja i bezbednosti na radu, obezbeđivanje uslova za dostojanstven rad, uključujući pravedne plate, sigurnost radnih mesta i zaposlenih. Takođe, traži se priznavanje mentalnih zdravstvenih stanja kao profesionalnih bolesti.
Luk Triang ukazuje da rešavanje ovih problema počinju demokratijom na radnom mestu i glasom radnika kroz njihove sindikate: „Poslodavci mogu ignorisati psihosocijalno zdravlje radnika i slomiti ih, čime će izgubiti vredne veštine i suočiti se sa finansijskim troškovima, ili mogu sarađivati sa sindikatima kako bi osigurali pravedno vrednovanje rada. Borba za demokratiju na radnom mestu je borba za dobrobit svih radnika.“
Priredio S. R.
