Finansije moraju služiti ljudima i planeti – a ne profitu, poruka je Međunarodne konfederacije sindikata povodom velikog skupa Ujedinjenih nacija posvećenog razvoju koji će se održati naredne sedmice u Sevilji
Četvrta konferencija Ujedinjenih nacija o finansiranju razvoja (FfD4) održaće se od 30. juna do 3. jula u španskom gradu Sevilji, gde će se, kako je najavljeno, okupiti lideri vlada, zajedno sa predstavnicima međunarodnih i regionalnih organizacija, finansijskih i trgovinskih institucija, biznisa i civilnog društva. Cilj ovog važnog skupa je da se utvrdi globalna agenda za finansiranje razvoja.
Završni dokument, tzv. „Seviljski kompromis“ koji su vlade odobrile 17. juna, predstavlja značajan čin u globalnom koncipiranju finansiranja razvoja u vreme kada se svet suočava sa međusobno povezanim krizama.
Taj međudržavni kompromis predstavlja iskorak, ali i otkriva kritične nedostatke koji se moraju rešiti kako bi se demokratija i socijalna pravda postavile u srce međunarodne finansijske arhitekture, ocenila je Međunarodna konfederacija sindikata (MKS).
MSK smatra da je dobrodošao fokus na dostojanstveni rad koji znači posvećenost ulaganju u produktivne sektore, stvaranje kvalitetnijih radnih mesta, formalizaciju i razvoj veština. Međutim, poručuju iz MKS, „takvu ambiciju moraju da prate jasne strategije implementacije i snažna inicijativa za formalizaciju neformalne ekonomije, posebno neprijavljenih i pogrešno klasifikovanih radnika u preduzećima“.
Jedan od ciljeva dokumenta pripremljenog za konferenciju u Sevilji je da zemlje u razvoju povećaju pokrivenost stanovništva merama socijalne zaštite za dva procentna poena godišnje, što je obaveza koju zagovara Međunarodna organizacija rada. Taj cilj treba da reši velike nedostatke u socijalnoj zaštiti kojom danas nije obuhvaćena skoro polovina svetske populacije. Pored toga, dokument ističe potrebu za predvidljivim, adekvatnim i neprekidnim finansiranjem socijalne zaštite tokom šokova i kriza, prepoznajući važnost međunarodnih mehanizama podrške zemljama sa niskim prihodima kako bi smanjile teškoće u finansiranju socijalne zaštite.
MKS ističe i značaj unapređenja pravednog oporezivanja. Potrebno je promovisati progresivnost poreza u okviru rodno pravednih poreskih sistema, poboljšati međunarodnu transparentnost poreza i obezbediti pravedno oporezivanje korporacija i ultrabogatih.
Uprkos ovim pozitivnim aspektima, kako ocenjuju u MKS-u, ostaju neka kritična pitanja koja nisu obuhvaćena ili nisu adekvatno rešena.
O konferenciji u Sevilji
Pre svega, to je slaba reforma arhitekture duga: Danas 3,3 milijarde ljudi žive u zemljama koje više troše na otplatu dužničkih kamata nego na zdravstvenu zaštitu ili obrazovanje, što je najočigledniji nedostatak mehanizma za restrukturiranje duga, ukazuje MKS. Poruka međunarodne sindikalne centrale je da „zbog sistematskog blokiranja od strane zemalja globalnog severa“, seviljski dokument predlaže promociju dobrovoljnih principa o suverenom zaduživanju i kreditiranju, ali ne podržava stalne multilateralne mehanizme za rešavanje dugova. Zbog tog propusta zemlje u razvoju ostaju ranjive usled neodrživog dužničkog tereta i bez jasnog puta ka rasterećenju.
MKS ukazuje i da seviljski dokumet potvrđuje važnost zvanične razvojne pomoći ali nedostaju konkretne i vremenski ograničene obaveze za povećanje pomoći i njeno efikasno korišćenje.
Neophodni su i bolji kriterijumi za korišćenje privatnog finansiranja u svrhu razvoja, napominju iz MKS-a. Umesto da privatni kapital pomeri finansiranje ciljeva održivog razvoja „sa milijardi na trilione“, iz Svetske banke je nedavno stigla loša vest da se „sve ispostavilo kao fantazija“. „Seviljski kompromis“ poziva na veću mobilizaciju privatnog kapitala i kombinovano finansiranje razvoja, ali sa nejasnim mehanizmima praćenja i odgovornosti kako bi se privatno finansiranje uskladilo sa ciljevima održivog razvoja.
Da bi „Seviljski kompromis“ zaživeo kao istinski transformativni okvir za finansiranje razvoja, MKS smatra da je neophodno preduzeti sledeće:
* Uspostaviti mehanizam zaduživanja pod nadzorom UN, što bi trebalo da znači jasne principe za otplatu duga i garancije da zemlje koje se suočavaju sa neodrživim dužničkim teretom mogu pristupiti pravednim i transparentnim procesima.
* Povećati i osigurati efikasnu zvaničnu razvojnu pomoć, što uključuje obavezivanje na povećanje pomoći i uspostavljanje mehanizama koji bi osigurali da se pomoć efikasno, transparentno i odgovorno koristi.
* Održavati odgovornost privatnih finansija kako razvojne politike vlada ne bi zavisile od korporativnih interesa. Kada privatne kompanije upravljaju javnim sredstvima (na primer, fondovima za razvojnu saradnju), moraju da promovišu stvaranje kvalitetnih radnih mesta u skladu sa standardima MOR-a i odgovornim poslovnim ponašanjem. Zbog toga je potreban obavezujući ugovor UN o multinacionalnim kompanijama i ljudskim pravima.
Govoreći o „seviljskom kompromisu“ generalni sekretar MKS-a Luk Triangl je ocenio da je „dokument neadekvatan jer nedostaje međunarodna solidarnost, posebno u reformi međunarodnog finansijskog sistema“. Istakao je Triangl i da je „otpis duga bio i ostao ključ za mnoge zemlje da konačno mogu da investiraju u zdravstvo i obrazovanje“, te da je put kao socijalnoj pravdi blokiran sve dok se globalni finansijski sistem fundamentalno ne reformiše.
„Poziv MKS-a je jasan: finansije moraju služiti ljudima i planeti – a ne profitu i moći. Radnici širom sveta zahtevaju demokratske i transparentne institucije sposobne da sprovedu novi društveni ugovor. Vreme je da se principi pretvore u praksu, a obećanja u politike“, naglasio je generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata.
Priredio S. R.
Ilustracije: UN, Shutterstock
