Pozdravljajući današnju presudu Suda pravde kojom je Direktiva Evropske unije o minimalnoj plati stavljena van svake sumnje, Evropska konfederacija sindikata je naglasila da je time potvrđen značaj promocije kolektivnog pregovaranja
Sud pravde Evropske unije sa sedištem u Luksemburgu potvrdio je danas validnost Direktive EU o minimalnoj plati.
Najviši sud EU jeste ukinuo jednu odredbu koja propisuje kriterijume za određivanje i ažuriranje plata, i drugu koja sprečava smanjenje plata ako su one predmet automatske indeksacije, ali su svi ostali članovi Direktive ostali na snazi, uključujući obaveze država da podstiču radnike da se uključe u kolektivno pregovaranje o radnim i platnim uslovima objavila je novinska agencija DPA.
Logika sudija
Pred ovim sudom država Danska je osporila pomenut propis, koji je većina država članica EU usvojila 2022. godine. Sudije su delimično usvojile prigovor Danske da preciziranje kriterijuma za nivo minimalne plate direktno ometa proces određivanja plata, što je, prema ugovorima EU, u nadležnosti država članica. Vođen istom logikom Sud je ukinuo i odredbu koja blokira smanjenje plata pod automatskom indeksacijom – obično formulom u vezi sa inflacijom.
Obavezujuća Konvencija MOR-a 131
Iako je Sud poništio Član 5 (2) Direktive sa detaljnim kriterijumima za procenu adekvatnosti zakonskih minimalnih plata, potvrdio je ostale odredbe, uključujući Član 5(1) koji povezuje minimalne plate sa adekvatnošću, sa ciljem postizanja pristojnog životnog standarda. Takođe je sudski potvrđen i Član 5(4), koji uključuje „prag pristojnosti“ zasnovan na 50% prosečne plate i 60% srednje plate kao ključne referentne tačke za procenu adekvatnosti. Ovi kriterijumi ostaju obavezujući alati za vođenje pravednog zakonskog utvrđivanja minimalne zarade i osiguravanje da minimalne zarade štite radnike od siromaštva zaposlenih.
I druge odredbe Direktive, po odluci Suda pravde, ostaju na snazi, uključujući obaveze država da podstiču radnike da se uključe u kolektivno pregovaranje o radnim i platnim uslovima. Sud je obrazložio da to ne predstavlja direktno kršenje prava na slobodu udruživanja, jer države članice nisu obavezne da prisiljavaju radnike na članstvo u sindikatima.
Sud je potvrdio i sve mere u vezi sa promocijom kolektivnog pregovaranja, uključujući zahtev da države članice predlože akcione planove za povećanje pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem.
Zadovoljstvo evropskih sindikata
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je izjavila da „presuda potvrđuje da Direktiva o minimalnoj plati ostaje čvrsta – EU može i mora da deluje za pravedne zarade“.
Prema njenim rečima, suština Direktive je netaknuta, uključujući pragove pristojnosti od 50% i 60%, s tim što je Sud pravde brisanjem člana koji je objašnjavao kako meriti adekvatnost, “jasno stavio do znanja da su nam potrebna jača, primenljiva pravila kako bi pravedna plata postala stvarnost.“
Evropski sindikati su zabrinuti zbog uklanjanja odredbe koja je sprečavala automatsko indeksiranje kao razlog za smanjenje zakonskih minimalnih zarada, ali podsećaju države članice EU da Član 16 Direktive sprečava smanjenje ili ukidanje minimalne zarade.
Sa konferencije za medije organizovane povodom presude Suda pravde, EKS je pozvala države članice EU da prestanu sa pristupom „sačekajmo i videćemo“ i da nastave sa potpunom implementacijom Direktive, uključujući povećanje pragova plata kako bi se ispunili kriterijumi adekvatnosti. EKS je takođe pozvala članice EU da usvoje nacionalnih akcionih planova za povećanje pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem na 80%.
EKS je danas pozvala i Evropsku komisiju da odmah izda preporuku kojom bi podržala implementacija Direktive pružanjem smernica i alata za koordinaciju kako bi se obezbedile adekvatne zakonske minimalne plate koje obezbeđuju pristojan životni standard evropskih građana.
„Evropa mora da osigura da svaki radnik zarađuje platu koja ispunjava prag pristojnosti i da efikasno promoviše kolektivno pregovaranje i poveća pokrivenost kolektivnim pregovaranjem“, istakla je Ester Linč, generalna sekretarka EKS-a.
Tužba Danske
Podsećamo da je odmah nakon što je generalni pravobranilac (advokat) EU Nikolas Emiliu, 14. januara, saopštio svoje mišljenje kojim se složio sa tužbom Danske protiv Direktive o adekvatnim minimalnim platama iz 2022. godine, i preporučio da se osporeni propis poništi, EKS veoma oštro reagovala. Portal Nezavisnost je sredinom januara preneo upozorenje evropske sindikalne centrale da bi kontroverzno mada neobavezujuće mišljenje Emiliua moglo ugroziti najvažniji deo radničkog zakonodavstva na nivou EU.
EKS je saopštila da generalni pravobranilac EU ne uzima u obzir ne samo opšti cilj direktive o izbegavanju nelojalne konkurencije na osnovu niskih plata, već i niz pravnih presedana koji podržavaju nadležnost EU da reguliše aspekte zaštite plata. Pored toga, ignoriše se cela Evropska socijalna povelja, koja zahteva od EU i država članica da promovišu pravedne plate i kolektivno pregovaranje.
Kasnije, u martu, na portalu Nezavisnosti je objavljena i izjava generalne sekretarke EKS-a Ester Linč koja je izrazila očekivanje da će Sud pravde utvrditi “da je direktiva u potpunosti u nadležnosti EU” te da je treba poštovati kako bi se zaštitili milioni radnih ljudi širom Unije: “Ukoliko bi sledili mišljenje generalnog pravobranioca Emiliua, to bi imalo duboke posledice za milione evropskih radnika koji se već oslanjaju na Direktivu o adekvatnoj minimalnoj zaradi, koja je od ključne važnosti za povećanje pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem i za zaustavljanje razbijanja sindikata”.
Priredio S. R.
