Kako zaštititi novinarke koje izveštavaju o korupciji i nasilju

Novinarke u Srbiji svakodnevno su izložene verbalnom i fizičkom nasilju – u svojim medijskim kućama i na javnim skupovima, u prisustvu policije, ukazano je na okrugom stolu Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“

Medijske radnice u Srbiji poslednjih godina su svakodnevno mete najužasnijih pretnji i uvreda, a sve češće i fizičkog nasilja, o čemu se nažalost uglavnom ćuti, posebno u javnom diskursu, rečeno je na okruglom stolu“Zaštita novinarki koje izveštavaju o korupciji i nasilju“.

Na jučerašnjem skupu koji je organizovao Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” (GS KUM), prvi put je predstavljeno regionalno istraživanje „Položaj novinarki i medijskih radnica u Srbiji i regionu“.

Ključni nalazi istraživanja sprovedenog u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini   su da je svaka druga novinarka doživela neki vid seksualnog uznemiravanja. Polovina takvih slučajeva odnosi se na uznemiravanje kolega, a 30 odsto na rukovodioce u medijskim kućama.

Većina redakcija nema preventivne mere a ni jasne procedure, a približno polovina novinarki ne zna da li mehanizmi zaštite pokrivaju seksualno uznemiravanje, rekao je predsednik GS KUM Darko Šper.

Predstavljajući najvažnije rezultate istraživanja, Šper je kazao da su 23 novinarke koje su učestvovale u anketi navele da su doživele pretnje smrću, dok je 18 fizički napadnuto. Dodao je da velika većina slučajeva ostaje neprijavljena, pre svega zbog nepoverenja novinarki u radno okruženje i institucije sistema, straha od gubitka posla ili neke druge odmazde.

Kada je reč o Srbiji, rezultati istraživanja ukazuju da žene čine više od polovine zaposlenih u medijima, ali da su “njihov položaj, visina zarade i uticaj na uređivačku politiku i dalje nepovoljniji u odnosu na muške kolege”. Pored toga, medijske radnice su češće mete napada, pretnji i seksističkih komentara na društvenim mrežama.

Istraživači ukazuju i da se “konstantna društveno-politička kriza poslednjih godinu dana pogotovo odražava na novinarsku profesiju”. Novinarke koje izveštavaju sa protesta angažovane su prekovremeno, bez predaha, i više nego ikada ranije izložene raznovrsnim rizicima i opasnostima. Prilikom obavljanja posla, njima je ugrožena bezbednost, izložene su pojačanim napadima građana – pristalica vladajuće partije, a u poslednje vreme i policijskoj represiji i raznim ometanjima u radu. O svemu tome upečatljivo i potresno svedočile su učesnice u anketi, kazao je Darko Šper.

Istraživanje pokazuje da je svega šest medijskih radnica navelo da je prijava napada na njih dovela do rešenja, a samo tri da je pravosudni ili neki drugi postupak okončan u njihovu korist. Istraživači smatraju da je takva praksa jedan od osnovnih razloga zašto većina ispitanica smatra da u Srbiji institucionalni mehanizmi podrške i zaštite novinarki od pretnji, napada i uznemiravanja nisu efikasni, odnosno da su zakonska rešenja solidna ali da je primena u praksi problematična.

O ugrožavanju novinarki govorila je i predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Ivana Kragulj, predstavljajući analizu „Bezbednost novinarki: Srbija 2024.“ koju je napravilo to udruženje u saradnji sa regionalnom mrežom Safe Journalists. Mreža je u toku 2024. evidentirala 33 napada na novinarke u zemljama regiona, što je tri puta više nego prethodne godine.

Predstavnica NUNS-a je naglasila da je posebno ugrožena sigurnost novinara koji kritički izveštavaju o stanju u društvu i vlasti. Pretnje novinarkama su grublje, učestalo je zastrašivanje pre objave njihovih izveštaja. Novinarke su diskriminisane i od kolega po osnovu pola, izgleda i porodičnog statusa, manje se vrednuje njihov rad, a u posebno teškoj poziciji su samohrane majke. Kragulj je naglasila da ohrabruje to što su njihovi urednici spremni da preuzmu rizik i zaštite svoje izveštače na terenu.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić naglasio je da se novinarke teže odlučuju da prijave bilo koju vrstu nasilja, svesne da sistem otvara prostor za retraumatizaciju. Prema njegovim rečima, u Srbiji su novinarke i ranije bile  izložene nasilju, ali je ono danas dostiglo vrhunac, mada se o tom nasilju nedovoljno govori. Posebno zabrinjava što je aktuelna vlast kreirala neprijateljsku atmosferu za kritičke medije, u čemu na krajnje neprofesionalan i bestidan način učestvuju tabloidi.     

Matić je naveo nalaz ankete da je 30 odsto novinarki bilo za hitnu zdravstvenu pomoć, ali da je nisu potražile zato što nemaju ni novca, ni vremena. Ukazao je i da je šest novinarki otpušteno zbog političkih stavova ili uhčešća u protestima. Naveo je i podatak NUNS-a o 70 napada na novinare i medijske radnike, bez adekvatne reakcije policije. Posebno zabrinjava “pomeranje sudske prakse” u smeru nekažnjivosti nasilja nad medijima i novinarima, rekao je Matić, naglašavajući da je najvažnije ponašanje redakcije koje umnogome mogu da smanje rizike za novinare u obavljanju njihovog posla. U tom smislu, kako je kazao, ohrabruje smelost i zrelost studenata u izveštavanju o protestima putem društvenih mreža.

Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Čedanka Andrić je istakla da je veoma važno da ugroženost novinarki i novinara bude u javnom fokusu javnosti, i da nasilje nad medijskim radnicima ne sme postati normalnost.

Na značaj ove teme ukazali su i pravni stručnjaci Misije OEBS-a i Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji.  

Istraživanje „Položaj novinarki i medijskih radnica u Srbiji i regionu“, sprovedeno u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini uz finansijsku podršku Evropske unije, sadrži ankete kojima je ispitano 600 novinarki, kao i 38 dubinskih intervjua s novinarkama i 12 sa medijskim ekspertima.

Predsednica Sekcije žena GS KUM Snežana Pantović najavila je da nakon sumiranja rezultata istraživanja, sledi objavljivanje analiza u različitim formatima, izrada pravilnika i mehanizama postupanja za redakcije, saradnja s javnim medijskim servisima na implementaciji tih pravilnika, obuke za redakcije i medijske radnice, javno zagovaranje i druge kampanje.

S. R.