Ako u aranžmanu o slobodnoj trgovini izostanu mere zaštite radnika rizikuje se da on podstakne socijalni damping i produbi nejednakosti, upozoravaju iz EKS-a uoči ratifikacije sporazuma EU sa grupacijom Merkosur, najavljene za 17. januar
Evropska konfederacija sindikata pozvala je institucije Evropske unije i njene članice da pre konačnog potpisivanja trgovinskog sporazuma EU sa južnoameričkom grupacijom Merkosur (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) obezbede snažne socijalne mere, uključujući mehanizme za zaštitu radnika.
EKS ukazuje da je geopolitičko okruženje danas puno izazova, te da zato EU mora razmotriti kako da ojača odnose sa demokratskim partnerima i ojača stabilnost. „Intenziviranje trgovine može ponuditi mogućnosti, posebno za evropsku industriju, ali trgovina može podržati ciljeve evropske politike samo ako obezbeđuje dostojanstven rad i fer konkurenciju“, saopštila je evropska sindikalna centrala.
Za i protiv sporazuma
Evropski parlament iduće sedmice treba da se izjasni o sporazumu EU-Merkosur a EKS poručuje da od te odluke zavisi kako će se sporazum doživljavati i sprovoditi. Pre svega, smatraju u EKS-u, neophodno je razmotriti zaštitne mere, mehanizme praćenja i podrške radnicima. EKS zato poziva institucije EU i države članice da u razmatranju sporazuma obezbede sledeće:
* Snažan i kredibilan pristup poglavlju o trgovini i održivom razvoju, uz puno korišćenje procedura za promociju poštovanja osnovnih konvencija MOR-a i brzo i efikasno rešavanje problema u vezi sa radnim pravima;
* Jasno definisane prateće mere za radnike, uključujući efikasan pristup postojećim instrumentima prilagođavanja EU, kao što su Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji, ciljanu podršku radnicima u sektorima pogođenim restrukturiranjem povezanim sa sporazumom, kao i sveobuhvatni pregled uticaja na zapošljavanje i socijalni život, omogućavajući korektivne mere gde god to bude potrebno;
* Smislenu i dobro definisanu ulogu sindikata u praćenju i sprovođenju sporazuma, uključujući efikasne domaće savetodavne grupe i strukturirani dijalog sa sindikatima u zemljama Merkosura;
* Doslednu upotrebu alata za socijalnu uslovljenost koji su već dostupni EU, osiguravajući da trgovinske preferencije ostanu usklađene sa poštovanjem sindikalnih prava, kolektivnog pregovaranja i osnovnih radnih standarda.
Prema rečima Klas Mikaela Stala, zamenika generalnog sekretara EKS-a, razgovori o sporazumu sledeće sedmice nemaju samo proceduralni karakter, jer će odrediti da li sporazum EU-Merkosur može steći javno poverenje, društveni legitimitet i politički kredibilitet.
„Baš kao što se zaštitne mere, praćenje i finansijska podrška pripremaju za poljoprivrednike, radnici moraju imati pristup alatima za prilagođavanje, mehanizmima ranog upozoravanja i efikasnom praćenju društvenog uticaja od samog početka. Ako se obaveze u vezi sa radom ne pojačaju ili ako mehanizmi zaštite i prateće mere izostanu, sporazum rizikuje da podstakne socijalni damping, produbi nejednakosti i potkopa poverenje javnosti u trgovinsku politiku“, upozorio je Stal.
Sporazum o slobodnoj trgovini Evropska unije i grupacija Merkosur su načelno postigle još 2019. godine, predstavljajući ga na samitu G20 u Osaki, posle pregovora koji su trajali punih 20 godina. Predlog sporazuma predviđa da će EU i Merkosur postepeno smanjivati uvozne carine na 91–92% izvoza tokom perioda od 15 godina, uz povećavanje uvoznih kvota za razne proizvode.
Iako je principijelni dogovor postignut, konačan sadržaj sporazuma nije finalizovan i ratifikovan i zato nije stupio na snagu. Nakon ratifikacije, biće to najveći trgovinski sporazum između EU (449 miliona stanovnika) i Merkosura (260 miliona).
Sporazum o slobodnoj trgovini EU sa članicama Merkosura objavljen je 6. decembra 2024, ali je glasanje o njemu odloženo do početka 2026. na zahtev Italije kojoj je bilo potrebno više vremena da smiri svoje poljoprivrednike. Prošlog petka kvalifikovana većina zemalja članica EU dala je zeleno svetlo sporazumu tako što je za njega glasala 21 država članica, dok su protiv bile Austrija, Francuska, Mađarska, Irska i Poljska. Najavljeno je da će se ceremonija potpisivanja sporazuma održati 17. januara, nakon što ga odobri konačno Evropski parlament.
Priredio S. R.
