Kriza evropske autoindustrije: Prepolovljeni profiti Folksvagena, Mercedesa i Stelentisa

Gotovo svi proizvođači automobila u Evropi posluju mnogo lošije od plana i preduzimaju ozbiljne mere štednje, uključujući i otpuštanja radnika, pravdajući to skupom energijom, komparativnim prednostima konkurencije iz Kine i SAD, slabijom prodajom automobila i visokim troškovima tranzicije

Ekonomski analitičari uveliko upozoravaju da će se aktuelna kriza u autoindustriji, koja se smatra kičmom evropske industrije, po principu spojenih sudova preliti na druge grane kao što su metaloprerađivački, hemijski i elektronički sektor i trgovina. Zašto je to tako objašnjavaju sledeći podaci: sama automobilska industrija generiše više od 7% ukupnog BDP-a Evropske unije i zapošljava skoro 13 miliona ljudi (neposredno u fabrikama ili indirektno u lancima snabdevanja) u EU; autoindustrija je najveći investitor u istraživanje i razvoj u Evropi, trošeći preko 73 milijarde evra godišnje na inovacije; prodaja motornih vozila ostvaruje ogroman trgovinski suficit od preko 100 milijardi evra godišnje, što je ključno za stabilnost evropske valute i ekonomsku moć “starog kontinenta”.

Preskupa energetska transformacija

Najvećim delom, problemi autoindustrije su posledica, pre svega, energetske krize zbog rata u Ukrajini i odluke EU da prvo obustavi uvoz nafte iz Rusije a kasnije i uvoz ruskog gasa. Snabdevanje Evropske unije energentima potpuno je transformisano u odnosu na period pre početka invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, što je značajno povećalo i troškove industrije.

Pojedinačno glavni snabdevač Unije sirovom naftom danas je Amerika zahvaljujući značajnom povećanju proizvodnje nafte iz škriljaca. Sledi Norveška koja je maksimalno podigla kapacitete naftnih platformi na Severnom moru, zatim Kazahstan, kao i Libija i Nigerijakojezadovoljavajuveliki deo potreba rafinerija na jugu Evrope.

Nakon gotovo potpunog obustavljanja uvoza ruskog gasa EU se primarno oslanja na tečni prirodni gas koji najvećim delom stiže iz SAD (preko 45%), kao i iz Katara i Alžira. Putem gasovoda najveći pojedinačni snabdevač EU je Norveška (30-35%), a veoma velike količine uvoze se i trans-mediteranskim gasovodom iz Alžira i južnim gasnim koridorom iz Azerbejdžana.

Ova generalna promena snabdevanja značajno je poskupela naftu i gas: stručnjaci procenjuju da Evropa danas plaća između 20% i 30% veću osnovnu cenu za energente u odnosu na 2022. Taj nagli cenovni skok pogodio je sve segmente društva i ekonomije u zemljama EU, posebno industriju, a verovatno ponajviše proizvodnju automobila.

Pogođena energetskom krizom evropska autoindustrija, kao nikada pre, gubi i tehnološku trku na globalnom tržištu, posebno naspram glavnih konkurenata u Kini i SAD čiji proizvođači nemaju takve strateške probleme sa sirovinama. Naprotiv, pojedine američke kompanije kao Tesla i kineski proizvođači poslednjih godina postaju dominantni u proizvodnji vozila sa električnim i hibridnim motorima. Tehnološki i cenovno, logistički i u kontroli lanca snabdevanja, posebno baterija, mnogo su ispred tradicionalnih proizvođača automobila u Evropi. Stručnjaci ukazuju da su novi proizvođači stvorili ekosistem prilagođen novoj tehnologiji, dok je Evropa zaostala tehnološki i blokirana obavezama prema milionima radnika u autoindustriji. Poređenja radi, bezmalo svaki drugi automobil proizveden u Kini 2024. godine bio električni ili hibridni (podaci Kineske asocijacije proizvođača automobila), dok su u Evropi takva vozila činila tek trećinu proizvodnje.

Pritisci na kreatore politika u Briselu

Kriza jedne od najvažnijih industrija za ekonomiju EU, primorala je velike automobilske kompanije da rešenja zatraže od kreatora politika u Briselu. Evropska komisija nije izdržala pritisak proizvođača automobila iz Italije i Nemačke pa je 16. decembra 2025. odlučila da Evropskom parlamentu predloži ublažavanje pravila o zabrani prodaje novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Analitičari komentarišu kako to znači da je EU priznala realnost – evropska auto-industrija još nije spremna za potpuni prelazak na proizvodnju električnih vozila. Proizvođači automobila su predlog Komisije dočekali kao „ekonomski pojas za spasavanje“, jer omogućava nastavak prodaje profitabilnih modela kako bi se finansirala skupa tranzicija ka električnim vozilima.

Reno kao redak primer

Francuska Reno Grupa se pokazala kao najotpornija među ključnim evropskim proizvođačima automobila, uspevši da ostvari stabilne finansijske rezultate uprkos krizi koja je pogodila Folksvagen, Mercedes i Stelentis. Reno je u 2025. ostvario operativnu maržu od oko 8%, što je bio jedan od najboljih rezultata u masovnom sektoru evropske auto-industrije. Grupa je zabeležila blagi rast prihoda, dostigavši cifru od 53 milijarde evra, zahvaljujući prevashodno uspehu novih hibridnih i električnih modela automobila. Renoov brend Dacia je ostala "zlatna koka" grupacije (tako je naziva britanski poslovni časopis Ekonomist), sa operativnom maržom većom od 10%. Vozila sa znakom Dacia su i tokom 2025. bili među najprodavanijim automobilima u Evropi, jer su se kupci zbog krize i inflacije okretali pristupačnijim vozilima. Za razliku od Stelentisa, Reno je uspešno kontrolisao nivo zaliha, što mu je omogućilo da izbegne agresivna sniženja cena koja bi ugrozila profit.

Predlog Evropske komisije koji uskoro treba da potvrdi Evropski parlament, značiće važan predah za celu evropsku autoindustriju, posebno za Folksvagen, Mercedes i Stelentis. Oni će praktično imati više vremena da održe profitabilnost kroz hibride i klasične motore, i da dodatno finansiraju tranziciju pokušavajući da uhvate korak sa globalnom konkurencijom u razvoju softvera i industrije baterija. Da je ostalo po starom planu EU, mnogi smatraju da bi 2035. bila godina samoubistva mnogih proizvođača vozila u Evropi. Naime, uredbom EU iz 2023. godine (deo Zelenog plana) bilo je predviđeno da od 2035. svi novoregistrovani automobili budu sa nultom emisijom gasova, dok novi predlog nalaže proizvođačima da smanje emisiju ugljen-dioksida za 90 odsto.

Ohrabreni potezom Brisela, u poslovodstvu nemačke multinacionalne kompanije Folksvagen odlučili su da suspenduju svoj plan o potpunom prestanku razvoja benzinskih i dizel motora. Koncernu Folksvagen, sa više od 500.000 zaposlenih u približno 150 zemalja širom sveta, nedostaje približno 11 milijardi evra u investicionom planu što ga je primoralo da odloži modernizacije fabrika radi proizvodnje novih modela. Pre dva dana, ovaj svetski automobilski gigant je saopštio da je u prošloj godini je ostvario najniži profit u poslednjoj deceniji: u poređenju s prethodnom godinom, neto dobit koncerna 2025. smanjena je sa 12,4 milijarde evra na 6,9 milijardi. Lošem godišnjem rezultatu grupacije Folksvagen, kako je pre nekoliko dana objavio Dojče vele, posebno je doprinela njena firma Porše koja je u 2025. doživela debakl na kineskom tržištu: proizvođač sportskih automobila ostvario je dobit od samo 413 miliona, dok je samo godinu ranije imao profit od 5,6 milijardi evra.

Štrajkovi protiv zatvaranja fabrika

Finansijski direktor Grupe Folksvagen Arno Antlic izjavio je da je prošlu godinu obeležila kombinacija geopolitičkih tenzija, carina i veoma oštre konkurencije. Restrukturiranje u koncernu pokazuje napredak koji dugoročno ipak nije dovoljan. Tim pre što je prošle godine, Folksvagen prošao kroz najdublju krizu u svojoj novijoj istoriji, obeleženu masovnim štrajkovima i zatvaranjem nekih pogona, kao i planovima za smanjenje broja zaposlenih. U decembru 2025. zvanično je obustavljena proizvodnja automobila u Drezdenu, što je u istoriji kompanije bilo prvo zatvaranje fabrike na nemačkom tlu. Drezdenski pogoni su pretvoreni u istraživački centar za robotiku i veštačku inteligenciju.

Nakon serije štrajkova upozorenja u kojima je na poziv sindikata učestvovalo preko 100.000 radnika, postignut je sporazum da se izbegne zatvaranje ostalih devet velikih pogona u Nemačkoj, ali je kompanija značajno smanjila kapacitete i obustavila proizvodnju u nekim halama. Tokom prošle godine približno 20.000 radnika je potpisalo ugovore o dobrovoljnom odlasku, prevremenom penzionisanju ili otpremninama. Međutim, nakon što je neto profit u 2025. pao za 44% (najniži nivo od 2015.), vest da Folksvagen planira da do 2030. ukine 50.000 radnih mesta u Nemačkoj preneli su nemački i svetski mediji (Handelsblatt, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Rojters, Gardian, Financial Times…). Kompanija je deo proizvodnje počela da se seli u zemlje sa nižim troškovima poslovanja, poput Meksika, kako bi se očuvala profitabilnost brenda.

I Mercedes-Benc, drugi nemački multinacionalni gigant autoindustrije, završio je prošlu godinu sa drastičnim padom profita. Neto dobit kompanije takođe je prepolovljen – sa 10,4 milijardi evra u 2024. pao je na 5,3 milijardiu 2025. godini. Lanjskom poslovnom neuspehu posebno su doprineli loši rezultati nemačkog proizvođača automobila na dalekom istoku. Prodaja u Kini, koja je najvažnije tržište za Mercedes, pala je za petinu usled rastuće konkurencije kineskih proizvođača električnih vozila i opšteg usporavanja ekonomije. Za 8,8% pala je i prodaja potpuno električnih modela Mercedesa, jer su se kupci više okretali jeftinijim vozilima sa hibridnim pogonom.

„Meka“ redukcija zaposlenosti u Mercedesu

Da bi ublažio gubitke, Mercedes je pokrenuo program unapređenja poslovnih performansi („Next Level Performance“)kojim je u 2025. uštedeo više od 3,5 milijardi evra u sektoru putničkih automobile, izvestili su neki vodeći informativni i poslovni svetski mediji (Rojters, Blumberg) i portali specijalizovani za automobilsku industriju (Automotive World). Program podrazumeva nastavak smanjenja fiksnih troškova za 10% do 2027, pre svega optimizacijom potrošnje materijala uz pomoć digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije.

Optimistički već o 2026. godini

Popuštanje administracije u Briselu je ohrabrilo autoindustriju. Ne kriju to u Folksvagenu kada javno izražavaju bolja očekivanja već u tekućoj godini. Kako navode, operativna profitna marža ove godine bi mogla da se oporavi na između 4,0 i 5,5 odsto, što bi bilo veliko poboljšanje u odnosu na 2025. kada je pala 2,8 procenta. Analitičar Dojče banke Tim Rokosa kazao je za Dojče vele da vidi šansu za Folksvagen pre svega na kineskom tržištu, gde je poslovanje nemačkog giganta u poslednje vreme posustajalo. Rokosa jedini put koji obećava uspeh Folksvagena vidi u strategiji „u Kini za Kinu“, odnosno u izgradnji svojevrsnog „drugog Volfsburga“. Tako bi zahvaljujući kineskim lokalnim lancima snabdevanja nemačka kompanija mogla da stekne odlučujuću prednost u odnosu na zapadne konkurente. I izvršni direktor Mercedes-Benc korporacije Ola Kelenius je optimista na temu budućeg poslovanja, navodeći da su lanjski neočekivano slabi rezultati zapravo "u okviru revidiranih prognoza". On je naglasio da se kompanija sada fokusira na efikasnost i najavio lansiranje više od 40 novih modela u naredne tri godine, kako bi povratila konkurentnost na svetskim tržištima.

Za razliku od Folksavagena, Mercedes-Benz u 2025. godini nije zatvarao svoje fabrike u Nemačkoj, ali je sproveo značajnu redukciju radne snage i promenu poslovnog modela kako bi smanjio fiksne troškove. Umesto prisilnih otkaza, uprava Mercedesa je primenila strategiju „mekog“ smanjenja broja radnika: ponuđeni su izdašni paketi otpremnina i prevremeno penzionisanje, čime je za nekoliko hiljada smanjen broj izvršilaca u administraciji i indirektnim sektorima. Jedna od najdrastičnijih mera u 2025. bila je prodaja svih 80 sopstvenih prodajnih filijala u Nemačkoj, što je značilo da približno 8.000 radnika bude preusmereno novim vlasnicima tih firmi.

U svojim fabrikama u Nemačkoj kompanija je uvela stroge mere štednje u proizvodnji, što je uključilo ukidanje nekih smena i prestanak privremenog zapošljavanja posredstvom agencija.

Takođe za razliku od Folksvagena, Mercedes se prošle godine nije suočavao sa masovnim štrajkovima. Tome je nesumnjivo doprineo dogovor sa moćnim sindikatom IG Metal o zaštiti radnih mesta za stalno zaposlene do kraja decenije. Doduše, uz uslov da se plate i bonusi u 2025. godini ne povećavaju značajno.

Stalentis u sukobu sa sindikatima i vladom

Italijansko-francusko-američka kompanija Stelentis je prošlu godinu okončala kao jedan od najugroženijih evropskih proizvođača automobila, suočen sa drastičnim padom prodaje i ozbiljnim finansijskim problemima, naročito na tržištu Severne Amerike. Kompanija je zabeležila pad neto profita za čak 48% u poređenju sa 2024. godinom, što je, kako se moglo saznati iz medija, posledica smanjene isporuke vozila i velikih popusta u prodaji kojim su pokušavali da raščiste nagomilane zalihe. Posebno u SAD, gde je, prema jednom izveštaju agencija Rojters, Stelentis ušao u 2025. sa preko 300.000 neprodatih vozila na placevima, što je kompaniju primoralo na drastično smanjenje proizvodnje i rezanje cena. Tako je ranije dvocifrena marža pala na oko5,5% – 7,0%.

Zbog finansijskih pritisaka, grupacija Stelentis je zatvorila nekoliko pogona u Evropi (uključujući delove fabrika u Italiji) i Americi, što je izazvalo masovne štrajkove i političke tenzije. Tokom 2025, programima „dobrovoljnih odlazaka“ ali i direktnim otpuštanjem broj zaposlenih u Italiji, pre svega u fabrikama u Torinu, Kasinu i Pratoli Seri , smanjen je za više od 3.500. Na to su reagovali sindikati (CGIL i drugi) koji su u oktobru 2025. organizovali prvi zajednički generalni štrajk radnika autoindustrije u poslednjih 30 godina, zahtevajući od Stelentisa garancije da neće ugasiti preostale pogone u Italiji. Kompanija je navukla i gnev italijanske premijerke Đorđa Meloni koja je optužila Stelentis da se zarad profita seli iz matične Italije na jeftinije lokacije u Srbiji i Maroku. Vlada je zapretila povlačenjem subvencija, dok je kompanija odgovorila da bez državne pomoći i jeftinije energije ne može održati italijanske fabrike profitabilnim.

Priredio S. R.