Evropski sindikati ukazuju da predlog modela “EU Inc.” poznat i kao “28. režim” omogućava rizike socijalnog dampinga, zaobilaženja kolektivnih ugovora, zamene plata akcijama i ukidanja prava radničkog saodlučivanja
Evropska konfederacija sindikata zahteva hitno zaustavljanje primene modela “EU Inc.” ili “28. režima” sve dok se u njegov tekst ne unesu obavezujuće i jasne zaštitne mere za radnička prava. Iz evropske sindikalne centrale poručuju da trenutni predlog Evropske komisije o novom modelu predstavlja ozbiljan rizik i otvara pravne praznine na štetu zaposlenih.
U EKS ukazuju da iako je namenjen „inovativnim“ startapovima, model „EU Inc.“ nije ograničen na bilo koji određeni sektor ili veličinu, odnosno da je otvoren za sve kompanije, uključujući velike multinacionalne grupe. To bi već postojećim firmama omogućilo da se „priključe“ režimu kako bi zaobišle strože nacionalne propise.
Analize koje je objavio Evropski sindikalni institut opisuju 28. režim kao „nepotreban i štetan”, a sindikati zvone na uzbunu ukazujući na opasne rizike ukoliko Evropska unija prihvati novi model registarcije preduzeća.
Rizici novog pravnog režima
Socijalni damping: Kompanije bi mogle formalno da se registruju u članicama EU sa najnižim socijalnim standardima i radničkim pravima, iako njihovi zaposleni fizički rade u zemljama sa strožim zakonima.
Ugrožavanje kolektivnih ugovora: Postoji opravdan strah da će nadnacionalni okvir „EU Inc.“ omogućiti poslodavcima da zaobiđu jake nacionalne sektorske kolektivne ugovore i zaposlenima nametnu individualne ugovore.
Zamena plata akcijama: Koncepcija po kojoj bi se radnicima delile akcije umesto garantovanog rasta plata i stabilnih ugovora o radu praktično znači da se poslovni rizik prebacuje sa investitora na leđa radnika.
Gubitak prava na saodlučivanje: Trenutni predlog Evropske komisije omogućava lakše zaobilaženje radničkih saveta i predstavnika radnika u upravnim odborima, što je inače standard u zemljama poput Nemačke.
Brza likvidacija na štetu radnika: Najavljena mogućnost brze i olakšane likvidacije nesolventnih kompanija ne garantuje da će radnici imati prioritet pri naplati svojih zaostalih zarada i otpremnina.
Zbog svega navedenog, generalna sekretarka EKS-a Ester Linč ocenila je da bi usvajanje predloga o „28. režimu“ bez odgovarajućih amandmana stvorilo ogroman pritisak na kompanije u Evropi da snize plate i oslabe uslove rada kako bi ostale konkurentne.
Izvršni komitet EKS-a je prošle nedelje u Briselu razgovarao o rizicima povezanim sa „EU Ink.“ Evropski sindikati pozivaju nacionalne vlade država članica EU da u razgovorima o tom modelu zahtevaju zaštitne mere za radnike. Evropska komisija je obećala da će prava radnika biti u potpunosti zaštićena kao deo plana, ali zaštitne mere potrebne da se spreči da kompanije iskoriste pravne rupe nigde se ne vide u nacrtu propisa. EKS zato poručuje da predlog ne sme ostati u proceduri bez obavezujućih zaštitnih mera koje bi garantovale da se nacionalni zakoni o radu, kolektivni ugovori i prava radnika u potpunosti poštuju.
Liderima EU se veoma žuri
Zagovornici novog režima tvrde da bi se time EU približila modelima kakvi već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je administrativna procedura za pokretanje poslovanja znatno fleksibilnija od evropske. Tvrde i da bi primena novog modela za investitore značila znatno manje propisa i lakše donošenje odluka, jer više ne bi morali da se prilagođavaju različitim nacionalnim propisima. Smatraju i da je ova inicijativa direktan odgovor na sve vidljiviji jaz između Evrope i SAD na planu preduzetništva i rizičnog kapitala. Prema podacima Europske komisije, investitori rizičnog kapitala u proseku ulažu tri puta više u SAD nego u Evropi, tako da danas samo osam odsto najbrže rastućih globalnih kompanija ima sedište na prostoru EU, nasuprot približno 60 procenata koliko ih je bazirano u SAD.
Čelnici država i vlada članica Unije već su zvanično raspravljali o 28. režimu i dali mu političku podršku na samitu održanom 19. i 20. marta.Na istom sastanku, lideri EU su usvojili agendu „Jedna Evropa, jedno tržište” i definisali “EU Inc.” kao prioritet za 2026. godinu. U tom cilju pozvali su zakonodavce – Evropski parlament i Savet EU – da ulože maksimalne napore kako bi se konačni zakonski tekst usvojio do kraja godine. Prema najnovijim najavama iz Brisela, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da Europska unija i pre 2028. godine napravi iskorak ka jedinstvenijem poslovnom prostoru, uz jasnu poruku: “jedna Europa – jedno tržište”. Majkl Mekgrat, irski političar na funkciji evropskog komesara za pravosuđe, nadležan za implementaciju “28. režima” ocenio je da EU nema mnogo vremena: “Sad ili nikad”, poručio je, naglašavajući da birokratske prepreke već godinama primoravaju najambicioznije preduzetnike da svoje poslovanje sele izvan Unije.
Šta je 28. pravni režim EU
Nakon što su šefovi država ovu inicijativu podržali na najvišem političkom nivou, rasprava se preselila na operativni i tehnički nivo ministara i eksperata država članica. Poslednjih meseci predstavnici država članica EU započeli su detaljne pregovore unutar Radne grupe za kompanijsko pravo (Working Party on Company Law) kako bi usaglasili nacionalne pozicije i prve amandmane na tekst zakona. Ukoliko se ovaj ambiciozni plan ostvari, prve kompanije pod ovim režimom mogle bi da se registruju pre isteka 2027. godine.
Pravni stručnjaci za i protiv
U rasprave o predlogu uredbe o EU Inc. (28. režimu) uključili su se i pravni stručnjaci širom Evrope. Dok akademici i advokati koji se bave korporativnim pravom pozdravljaju pokušaj da se smanji pravna fragmentacija, stručne analize ukazuju na ozbiljne pravne praznine i potencijalne konflikte sa nacionalnim zakonodavstvima.
Ugledni instituti, poput Evropskog pravnog instituta i pravnih eksperata sa Univerziteta u Oksfordu, izneli su sledeće ključne pravne zamerke i analize:
1. Problem „Pravnog sidra“ (Paradoks suvereniteta): Eksperti za korporativno pravo (velika međunarodna advokatska firma Schoenherr) naglašavaju da EU Inc. nije nadržavna kompanija, već nova pravna forma koja se uvodi u pravni poredak svake pojedinačne države članice. Uredba Evropske komisije ne može da pokrije apsolutno sve aspekte poslovanja, zato će se za sve ono što uredba izričito ne definiše, primenjivati nacionalno pravo države u kojoj je firma registrovana. To u praksi i dalje znači 27 različitih tumačenja istog „jedinstvenog“ režima pred nacionalnim sudovima.
2. Sukob korporativnog i radnog prava: Profesori radnog i evropskog prava (npr, Antonije Aloizije sa IE University u Madridu) ističu da su u Evropi korporativno upravljanje i radna prava duboko isprepleteni. U zemljama poput Nemačke, zakon obavezuje kompanije da radnici imaju svoja mesta u upravnim odborima (tzv. suodlučivanje ili codetermination). Pošto EU Inc. model to izričito ne zahteva, pravni stručnjaci upozoravaju da bi to moglo dovesti do ustavnih sporova u zemljama sa jakim socijalnim zakonima.
3. Slabljenje prava akcionara i investitora: Stručnjaci za tržište kapitala i udruženja investitora (npr. Eumedion u Holandiji) izrazili su veliku zabrinutost zbog prevelike fleksibilnosti koju EU Inc. daje osnivačima firmi (poput više klasa akcija i različitih prava glasa) što može drastično oslabiti prava manjinskih akcionara i investitora ukoliko kompanija odluči da izađe na berzu. Ako stvari krenu loše, investitori će imati mnogo manje pravnih mehanizama da intervenišu.
4. Novi rizik od „fiktivnih firmi“: Pravni analitičari povlače direktnu paralelu sa evropskim društvom, koje je uvedeno 2004. godine. Praksa je pokazala da su čak 68% tih kompanija postale prazne, fiktivne firme bez radnika (takozvane „shelf SE“) koje su korporacije koristile isključivo za prebacivanje kapitala i izbegavanje pregovora sa sindikatima. Pravnici upozoravaju da bi EU Inc., zbog registracije u roku od 48 sati za samo 100 evra, mogao da prouzrokuje iste probleme.
U nekakvom sažimanju stručnih primedbi moglo bi se reći da je ideja „evropskog Delavera” (gde bi jedna pravna forma važila svuda pod istim uslovima) plemenita, ali da je aktuelni predlog Evropske komisije „pravni hibrid“ koji je previše zavisan od nacionalnih sudova i registara da bi ponudio stopostotnu pravnu sigurnost.
Priredio S. R.
Fotografije: Evropski parlament
