Višegodišnje pregovore o globalnom pandemijskom sporazumu zakočilo pitanje pristupa vakcinama i lekovima, a SZO upozorava da bi u slučaju nove pandemije zemlje širom sveta bile izložene većim posledicama nego ranije
Ni posle pet godina od pandemije kovida 19, svet nije uspeo da uspostavi jedinstven međunarodni okvir za odgovor na buduće globalne zdravstvene krize. Pregovori o pandemijskom sporazumu Svetske zdravstvene organizacije, koji bi trebalo da reguliše međudržavnu saradnju tokom eventualnih novih masovnih epidemija, u ozbiljnom su zastoju zbog sve većeg nezadovoljstva zemalja globalnog Juga, navodi britanski Gardijan.
Zapravo, države članice SZO su taj sporazum načelno usvojile u maju 2025, nakon više od tri godine intenzivnih i teških pregovora. Međutim, pandemijski sporazum ne može potpisan niti stupiti na snagu sve dok se ne postigne dogovor o aneksu – pratećem dokumentu kojim se definišu pravila o deljenju uzoraka virusa i raspodeli lekova (PABS sistem). Tokom pregovora u Ženevi, države globalnog Juga, predvođene grupom država Afrike i Pakistanom, odbile su da popuste pod pritiskom zapadnih zemalja. Usled tog neslaganja, pregovori su zvanično produženi, a rok za konačno usvajanje globalnog sporazuma je pomeren na maj 2027. godine.
Mnogobrojne države Afrike, Azije i Latinske Amerike optužuju bogate zemlje Zapada da u toku pandemije kovida nisu pokazale solidarnost, već su monopolizovale vakcine, lekove i medicinsku opremu. Siromašnije države su do vakcina dolazile kasnije, u manjim količinama i po višim cenama, što je dovelo do nepotrebnih smrti, produžene ekonomske krize i dodatnog produbljivanja globalnih nejednakosti.
Ćorskok u pregovorima Juga i Zapada
Koalicija država globalnog Juga nedavno je nastavila da blokira završetak pregovora o novom pandemijskom sporazumu sa veoma jasnom porukom: U slučaju nove globalne zdravstvene krize neće pristati na repriziranje modela iz pandemije kovida 19 koji je pogodovao razvijenim i bogatim zemljama. Mnoge slabije razvijene zemlje smatraju da međunarodni sistem više ne funkcioniše na principima jednakosti, već prema političkoj i ekonomskoj moći najrazvijenijih država.
Sporazum koji je predložila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zamišljen je kao međunarodni mehanizam za bolju koordinaciju tokom budućih pandemija. Takva koordinacija podrazumeva pravovremenu i potpunu razmenu podataka, bržu distribuciju vakcina, zajednički odgovor na zdravstvene pretnje i jačanje sistema upozoravanja. Međutim, ključni spor nastao je oko pitanja pristupa vakcinama, tehnologijama i intelektualnoj svojini.
Komentator Gardijana ocenjuje da su se zapadne zemlje, posebno evropske, tokom višegodišnjih pregovora ponašale kao da je sporazum već unapred definisan i neizbežan, ali su izbegavale da se ozbiljno suoče sa ključnim političkim pitanjem – ko će i pod kojim uslovima u budućim krizama prvi dobiti vakcine?
Države globalnog Juga traže čvrste garancije da farmaceutske kompanije i bogate države neće ponovo kontrolisati proizvodnju i distribuciju vakcina isključivo prema tržišnim/profitnim interesima. Među zahtevima su i lakši transfer tehnologije, privremeno ukidanje nekih prava intelektualne svojine tokom trajanja pandemija, kao i obezbeđivanje regionalne proizvodnje vakcina za siromašnije krajeve sveta. S druge strane, zapadne države i farmaceutska industrija ukazuju da bi preveliko ograničavanje patenata moglo da ugrozi inovacije i smanji motivaciju za razvoj novih lekova i vakcina.
Zbog ovih razlika pregovori o sporazumu o međudržavnoj saradnji već godinama stoje u ćorsokaku, uprkos ozbiljnim upozorenjima zdravstvenih stručnjaka da je nova pandemija ne samo moguća, već i realna pretnja. Neuspeh pregovora mogao bi da ostavi svet bez jedinstvenog međunarodnog plana za odgovor na novu pandemiju, što bi značilo sporije reagovanje, haotičnu raspodelu resursa i ponavljanje problema koji su tokom pandemije kovida 19 odneli milione života širom sveta, upozorava Gardijan.
SZO: Nova pandemija bi bila gora
Ulaganja u globalna zdravstvena istraživanja, prevenciju i pripremljenost nisu pratila sve veću učestalost i intenzitet epidemija zaraznih bolesti, pokazuje nedavno publikovani godišnji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije. Stručnjaci SZO upozoravaju da bi svet mogao biti manje spreman za narednu pandemiju nego što je bio za kovid 19, preneo je američki magazin Forbs.
Globalni odbor za pripravnost, koji su osnovali SZO i Svetska banka, u svom izveštaju ukazuje da je „stvarna i kratkoročna opasnost od nove pandemije“ u tome što bi ona „pogodila svet koji je više podeljen, više zadužen i manje sposoban da zaštiti svoje stanovništvo nego što je bio pre 10 godina“. Ukoliko bi nova pandemija izbila u neko skorije doba, zemlje širom sveta bile bi izložene potencijalno većim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama nego tokom prethodnih pandemija.
Izveštaj SZO pokazuje da epidemije zaraznih bolesti postaju sve češće i smrtonosnije, da nanose veće štete ekonomijama i da društva koja pogode ostavljaju „siromašnijim, nejednakijim i podeljenijim“. Rastući troškovi, pad javnog finansiranja, rastuća nejednakost i slabljenje poverenja – između država i njihovih građana, kao i između samih država – razlozi su zbog kojih Globalni odbor za pripravnost podiže uzbunu, navodi izveštaj, koji „duboku eroziju poverenja i jednakosti“ označava kao razlog za najveću zabrinutost.
Odbor za pripravnost posebno upozorava da države manje ulažu u globalno zdravlje i sistemsku otpornost uz ocenu da je smanjenje finansiranja globalnih priprema za pandemije posledica slabljenja političke pažnje i volje. Iako se u tom kontekstu ne pominje direktno američki predsednik Donald Tramp, magazin Forbs podseća da je njegova administracija početkom maja prosledila Kongresu plan o preusmeravanju dve milijarde dolara namenjenih globalnom zdravstvu kako bi pokrila troškove gašenja USAID-a, agencije koja je bila nadležna za vođenje globalnih napora SAD u borbi protiv zaraznih bolesti. Kongres SAD još nije doneo konačnu odluku o tom predlogu koji je izazvao žestoke reakcije kako u Americi tako i u međunarodnom diskursu.
Povodom ove namere Bele kuće, Akademija za politiku zdravstvene bezbednosti iz Bostona upozorila je da će američko smanjenje finansiranja globalnog zdravstva ozbiljno uticati na zdravstvene sisteme u zemljama u razvoju tako što će dovesti do kritične nestašice lekova i preventivne nege. Konkretnija procena je da bi to preusmeravanje dve milijarde dolara moglo dovesti do približno 121.000 smrti od tuberkuloze i najmanje 47.600 smrtnih slučajeva od malarije koji su mogli biti sprečeni, izvestila je američka televizija SI-En-EN (CNN).
Smrtonosna opomena sa kruzera
Magazin Forbs postavlja logično pitanje – da li će svetski lideri poslušati primedbe i savete SZO? Naime, ovogodišnji izveštaj nudi više preporuka o tome kako politički lideri i drugi akteri mogu „promeniti pravac globalne pripravnosti“. Preporuke uključuju uspostavljanje nezavisnog praćenja pandemijskog rizika, sprovođenje politika koje bi obezbedile ravnopravan pristup merama zaštite od pandemija za sve zemlje i stvaranje održivog finansiranja „koje ne bi zavisilo od godišnjih političkih pregovora“.
Da je pitanje Forbsa opravdano potvrdio je nedavni slučaj luksuznog holandskog kruzera MV Hondius na kome je izbila epidemija hantavirusa. Prvi smrtni slučaj na brodu zabeležen je 11. aprila, a do 2. maja preminule su tri osobe (bračni par iz Holandije i jedna državljanka Nemačke). Putnici koji su bili izloženi virusu već su napustili brod i vratili se svojim kućama širom sveta pre nego što su zdravstvene vlasti saznale za epidemiju. To je izazvalo zabrinutost više država nakon što je kod nekih njihovih putnika ustanovljeno da su pozitivni na hantavirus. Mada zdravstveni zvaničnici tvrde da varijanta tog virusa, nazvana Andes, sigurno neće izazvati novu pandemiju, incident je ipak izazvao strah i doveo do svetske akcije praćenja kontakata i obuzdavanja širenja virusa, koja za sada deluje uspešno.
SZO je nedavno proglasila aktuelnu epidemiju ebole u Africi „vanrednom javnom zdravstvenom situacijom“, iako ona još nije dostigla kriterijume pandemije. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), vodeće nacionalne agencije SAD za zaštitu javnog zdravlja, radi se o 17-oj epidemiji ebole u DR Kongo u poslednjih pola veka. I ova mera SZO izazvala je uznemirenje i zabrinutost na afričkom kontinentu.
Tramp zabranio komunikaciju sa SZO
Pre nekoliko dana, administracija predsednika SAD Donalda Trampa zabranila je ključnim američkim zvaničnicima za proučavanja zaraznih bolesti da direktno razgovaraju sa predstavnicima Svetske zdravstvene organizacije. Time je Bela kuća efektivno sprečila neke od svojih zvaničnika da učestvuju u globalnim diskusijama o epidemijama virusa, objavila je američka televizijska mreža Si-En-EN a prenela srpska agencija Beta.
Isti medij navodi da je Trampova administracija izdala direktivu kojom se pojedincima iz Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti zabranjuje da komuniciraju sa SZO. Tu federalnu zdravstvenu instituciju decenijama je vodio čuveni lekar, imunolog i naučnik Entoni Fauči koji je nadgledao razvoj zdravstvenih tretmana za HIV/AIDS i Kovid-19. Ova zabrana je bila na snazi kada je izbila epidemija hantavirusa na holandskom kruzeru kojem su bili izloženi i neki Amerikanci. Si-En-En navodi da su ograničenja komunikacija sa SZO doduše neznatno olabavljena kada se intenzivirala epidemija Ebole u Kongu. Tako da je nekim zvaničnicima pomenutog Faučijevog instituta dozvoljeno da prisustvuju zasedanjima SZO, ali samo u malim grupama i to isključivo u „kapacitetu slušalaca“.
Da ova Trampova restrikcija koči brzu saradnju američkih zdravstvenih zvaničnika sa globalnim partnerima, potvrdilo je više aktuelnih i bivših zvaničnika za zdravstvo SAD. Jedan član osoblja američkog Instituta za alergije i zarazne bolesti kazao je da je „nečuveno“ da SAD tako reaguju na pomaljajuću opasnost po javno zdravlje.
Si-Ee-En ukazuje da je ova direktiva deo šire kampanje povlačenja Trampove administracije iz učešća u globalnim zdravstvenim forumima. Podseća se na januarsko povlačenje SAD iz Svetske zdravstvene organizacije po naređenju Trampa, što je takođe naširoko kritikovano među američkim i stranim zvaničnicima za javno zdravlje.
Istovremeno, stručnjaci smatraju da je bez presedana i činjenica da mnoge američke zdravstvene agencije imaju samo privremenu upravu. Primera radi, SAD nemaju direktora Agencije za zdravstvene bolesti (glavni operativni zvaničnik za zdravstvo), kao ni šefa Administracije za hranu i lekove. Nisu popunjena ni mesta zamenika federalnog ministra za zdravstvo i šefa Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Priredio S. R.
Fotografije: SZO i Wikipedia
