Alarmantno urušavanje sloboda i prava radnika poslednjih godina svedoči o koordinisanim globalnim napadima demokratiju, poručuju Međunarodna konfederacija sindikata i druge radničke organizacije
Najoštrije reakcije međunarodnog sindikalnog pokreta izazvali su nalazi Globalnog indeksa prava 2026. koje je 1. juna objavila Međunarodna konfederacija sindikata.
Podsetimo, najvišu ocenu 1 u ovogodišnjem izveštaju MKS-a koja označava sporadična kršenja prava dobilo je samo osam država – Austrija, Danska, Nemačka, Island, Irska, Norveška, Švedska i Urugvaj. Reč je o zemljama u kojima su sindikalna prava i socijalni dijalog najviše zaštićeni.
Suprotno njima, na listi deset najgorih zemalja za radnike u 2026. godini našle su se Argentina, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Nigerija, Panama, Tunis i Turska. To su države u Kojima radnici praktično nemaju garancije za ostvarivanje osnovnih sindikalnih i radnih prava.
Generalni sekretar MKS-a Luk Triangl nazvao je pomenute nalaze Globalnog indeksa „milijarderskim udarom na demokratiju“ koji sprovode politički lideri i korporacije s ciljem obespravljivanja radnika. Iz MKS-a poručuju da je borba za radnička prava zapravo borba za očuvanje same demokratije.
Novi Globalni indeks pokazuje da su kršenja prava radnika u Evropi na najgorem nivou u poslednjih desetak i više godina. Iako je i dalje region sa najboljim rezultatima, Evropa je zabeležila najgoru prosečnu ocenu 2,8 od 2014. godine, od kada MKS objavljuje takve izveštaje. Posebno zabrinjava činjenica da je pravo na štrajk ograničeno u gotovo tri četvrtine evropskih zemalja i da su u više od polovine njih prekršena prava na kolektivno pregovaranje.
Srbija je svrstana u grupu najgore ocenjenih zemalja Evrope sa ocenom 4 koja označava „sistematsko kršenje prava radnika“, odnosno da se radnici i sindikati suočavaju sa ozbiljnim i kontinuiranim problemima u ostvarivanju svojih prava. U istoj grupi zemalja zajedno sa Srbijom rangirane su još Albanija, Severna Makedonija, Gruzija i Mađarska.
Šuler: I Amerika je manje slobodna
Evropska konfederacija sindikata je reagovala upozorenjem da je došlo do „alarmantnog pada“ prava radnika u Evropi. EKS pri tome ukazuje da je kršenje ključnih prava na prostoru Evropske unije značajno poraslo od 2019. godine kada je započeo prvi mandat aktuelne predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Komentarišući nalaze godišnjeg izveštaja o pravima, generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je rekla da je „sramotna situacija sa kojom se suočavaju radnici u Evropi“.
„Eskalacija napada na pravo radnika da kolektivno pregovaraju za pravedne plate i uslove znači da milioni ljudi ne mogu sebi da priušte pristojan život uprkos napornom radu na teškim poslovima. Niži nivoi kolektivnog pregovaranja znače da manje radnika dobija obuku za nove veštine, a veći deo profita usisavaju generalni direktori i akcionari, umesto da se ponovo ulaže u povećanje produktivnosti“, naglasila je Linč.
Poručila je da „Evropa mora da napusti trku do dna“ u kojoj ne može da pobedi i da, umesto toga, izgradi ekonomiju zasnovanu na visokim veštinama, većoj produktivnosti i visokokvalitetnim radnim mestima koja će povećati konkurentnost kompanija i životni standard radnika.
Slične se reakcije čuju i iz sindikalne asocijacije IndustriALL Global Union koja okuplja milione industrijskih radnika. Njihov generalni sekretar Atle Hoje naglasio je da iza loših statistika stoje pretnje, hapšenja i nasilje nad sindikalnim liderima i poručio da sindikati neće mirno posmatrati kriminalizaciju radnika.
Američka sindikalna konfederacija AFL-CIO najoštrije je osudila ugrožavanje prava u Sjedinjenim Američkim Državama koje su zbog velikih pritisaka na kolektivno pregovaranje i gušenje sindikalnog organizovanja po prvi put stavljene na listu zemalja sa ocenom 4 (sistematsko kršenje prava). Poruka najveće sindikalne aocijacije u Americi je da „radnici uzvraćaju udarac“, te da će radnički pokret nastaviti da brani slobodu organizovanja, slobodu kolektivnog pregovaranja i pravo svakog radnika da se prema njemu postupa dostojanstveno i sa poštovanjem na poslu.
I Francuska je doživela zvanični pad ocene sa 2 na 3 (redovno kršenje prava), što je njen najgori rezultat u istoriji Globalnog indeksa MKS-a. Generalna sekretarka sindikata SeŽeTe (CGT) Sofi Bine i drugi sindikalni lideri označili su ovaj pad kao direktnu posledicu “makronizma” – politike koja guši socijalni dijalog i kriminalizuje sindikalne aktivnosti. Sindikati pod makronizmom podrazumevaju politiku kresanja budžeta, slabljenja javnog zdravstva i školstva, te smanjenja prava na nezaposlenost, a sve u cilju udovoljavanja zahtevima krupnog kapitala.
Nemački savez sindikata (DGB) pozdravio je ocenu 1 koja je potvrdila stabilnost nemačkog modela kolektivnog pregovaranja, ali uz upozorenje da se ta prava ne smeju uzeti zdravo za gotovo u vreme ekonomske stagnacije. Zadržavanje najbolje ocene u Globalnom indeksu ne znači da su radnici pošteđeni stresa, te zahtevaju kraće radno vreme i veće plate kako bi odbranili standard od inflacije, poruke su nemačkih sindikata.
Priredio S. R.
Foto: Google
