Ekstremni toplotni talas ponovo obara rekorde širom evropskog kontinenta i potvrđuje opravdanost višegodišnjeg upozorenja sindikata da klimatska kriza nameće hitnu reformu radnog zakonodavstva
Više od 1.300 ljudi širom Evrope umrlo je usled toplotnog talasa koji je pogodio kontinent od 21. juna, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorivši da ekstremne vrućine postaju ozbiljna pretnja po javno zdravlje.
„Više od 1.300 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo je od 21. juna u vezi sa visokim temperaturama u Evropi. Toplotni stres se često naziva ‘tihim ubicom’ a evropski domovi, radna mesta i škole nisu izgrađeni za ove temperature“, ukazao je direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus na platformi Iks.
Prema rečima direktora SZO, klimatske promene i globalno zagrevanje na planeti dovele su do toga da se fenomen toplotnog talasa, uobičajen za „jednom u generaciji“, sada javlja skoro svake godine. On je upozorio da su zdravstveni sistemi i infrastruktura u Evropi sve više izloženi pritisku usled ekstremnih vremenskih uslova.
“Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva – dvostruko brže od globalnog proseka. Trenutno 150 miliona ljudi živi pod ekstremnim vrućinama, stotine ljudi je umrlo, škole su zatvorene, mreže su u kvaru”, objavio je Gebrejesus.
Navodeći da SZO sarađuje sa državama članicama i partnerima na rešavanju zdravstvenih pretnji usled ekstremnih vrućina, direktor SZO ponavlja poziv nacionalnim vladama da sprovedu akcione planove u vezi sa vrućinama, u okviru šire agende za zaštitu zdravlja od klimatskih promena.
Direktor SZO za Evropu Hans Kluge napravio je korak dalje od kolege Gebrejesusa uputivši zvaničan, oštar apel svim evropskim vladama: „Prepoznajte ekstremne vrućine kao zdravstvenu krizu i delujte pre nego što temperature dostignu vrhunac“.
Kluge je posebno naglasio da mere zaštite moraju postati operativne na terenu i da se radnici, pogotovo u zdravstvenom i uslužnom sektoru, moraju sistemski podržati i zaštititi.
Temperaturni rekordi širom Evrope
Ova upozorenja SZO usledila su nakon što je desetak evropskih zemalja zabeležilo nove temperaturne rekorde. U pojedinim državama izmereni su apsolutni maksimumi od kada postoje merenja. Stručnjaci objašnjavaju da je vrelina izazvana fenomenom „omega bloka“ koji se kretao od zapada ka istoku kontinenta, ostavljajući iza sebe nezapamćene temperature. “Omega blok” je specifičan meteorološki fenomen u obliku džinovske vazdušne kupole koja funkcioniše kao neprobojni štit i danima ne dozvoljava svežem vazduhu i oblacima da priđu, dok istovremeno ispod sebe zarobljava i nemilosrdno prži isti, vreli vazduh.
Zvanični i preliminarni temperaturni rekordi zabeleženi su prethodnih junskih dana u više evropskih država. U Francuskoj, čiji je junski nacionalni prosek oko 30 stepeni celzijusa, u Parizu je temperatura prvi put u tom mesecu prekoračila prag od 40 stepeni Celzijusa (skoro 41 °C), dok je u mestu Pisos nedavno izmereno čak 44,3, a u Puluau 43,8.
Političari priznaju krizu, ali norme i dalje kasne
U Španiji, u mestu Anduhar zvanično je zabeležena rekordna vrelina od 45,1, a u gradu Bilbau takođe novi junski rekord od 42,7 °C.
U Velikoj Britaniji je istorijski maksimum u junu obaran tri dana zaredom, sa najvišom temperaturom u mestu Merifild od 36,7, čime je nadmašen prethodni istorijski rekord iz 1976. godine.
Tri uzastopna dana obaran je i istorijski junski rekord i u Nemačkoj gde je najviša temperatura od 41,7 stepeni zabeležena na istoku zemlje u mestu Košen. Čak više od 40 meteoroloških stanica širom zemlje evidentiralo je vrednosti veće od 40 °C.
Nove nacionalne junske rekorde u visini temperature dobile su i Češka (41,1 °C), Poljska (40,5), Mađarska (40,7), Austrija (40,0), Holandija (39,4), Švajcarska (39) i Danska (37).
Žarki talas nije zaobišao ni naš region. U Hrvatskoj su se temperature u unutrašnjosti i na jugu kretale između 37 i 39 (Senj, Cres, Imotski). U Bosni i Hercegovini najtopliji junski dan je imao Mostar sa 41,0 °C. U većini gradova Srbije temperature su dostigle od 39 do 40 stepeni, što je pokrenulo crveni meteo-alarm.
Stara upozorenja sindikata
„Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“, čuveni je stih srpskog pesnika Branka Miljkovića koji parafraziramo u naslovu ovog teksta kao metaforičku opomenu povodom višegodišnjih pretežno bezuspešnih upozorenja evropskih sindikata na realne rizike od klimatskih promena.
Podsetimo, pre svega, da je Evropska konfederacija sindikata godinama unazad, naročito kroz intenzivne kampanje, zvanično upozoravala Evropsku komisiju da su ekstremne vrućine postale realna ali i „predvidiva i sprečiva pretnja“ i da evropsko radno zakonodavstvo kaska za klimatskom realnošću.
Dugogodišnja sindikalna upozorenja i zahtevi temelje se na jasnim argumentima i alarmantnoj statistici koja pokazuju da ekstremna toplota više nije sezonska neprijatnost, već smrtonosni rizik. Od 2000. godine broj smrtnih slučajeva na radnom mestu uzrokovanih vrućinom u EU porastao je za 42 odsto, što je u svetskim relacijama najbrži porast. Svake godine oko 130 miliona radnika u Evropi izloženo je opasnom toplotnom stresu. EKS odavno ukazuje da na temperaturama većim od 30 °C, rizik od nesreća na radu raste za 5-7 procenata, dok je na vrućini iznad 38 stepena taj rizik veći za 10 do 15 odsto.
Stari ključni zahtev EKS-a je usvajanje obavezujuće evropske direktive o maksimalnoj radnoj temperature, o čemu je pisao i portal Nezavisnost. Sindikati su ukazivali i na apsurd da u EU postoje zakonska ograničenja za temperaturu tokom transporta stoke, ali ne i jedinstveni toplotni maksimum za ljude na radnim mestima.
Povodom junskog toplotnog talasa, generalna sekretarka EKS-a Ester Linč oštro je poručila: „Ako fudbaleri na Svetskom fudbalskom prvenstvu imaju pravo na službene pauze da se rashlade i napiju vode, nema nijednog opravdanog razloga da to pravo nemaju građevinski radnici koji grade stadione, poljoprivrednici ili vozači autobusa.“
Pre nekoliko dana, opozicione partije u parlamentu Francuske (Zeleni i Nepokorna Francuska) i vodeći sindikati podneli su zvanične predloge zakona o uvođenju „klimatskog odsustva“ i obaveznog prekida rada čim temperatura pređe određeni prag. Tim povodom, francuski ministar rada Žan-Pjer Farandu u intrevjuu nacionalnom servisu Fransinfo pravdao se da „država ne može potpuno da stane svaki put kada temperatura pređe 30 °C“.
Sindikati predvođeni Generalnom konfederacijom rada (CGT) i Demokratskom konfederacijom rada (CFDT) optužili su ministra rada za „potpuni nedostatak empatije prema radnicima“ i „ekonomski cinizam“, ukazujući da on namerno izvrće njihove zahteve da bi ih prikazao kao nerealne. Pojasnili su da ne traže opšti štrajk ili gašenje cele privrede na 30 °C, već zakonsko pravo na prekid rada isključivo za najugroženije sektore (građevinarstvo, poljoprivreda, putari…) i to na mestima gde poslodavci ne obezbeđuju vodu, hlad i pauze.
Generalna sekretarka sindikata CGT Sofi Bine oštro je prokomentarisala da je lako donositi takve zaključke iz rashlađenih ministarskih kabineta, te da je sasvim različito raditi na 30 °stepeni u kancelariji od rada na krovu zgrade, na užarenom limu i asfaltu.
Podsetivši na slučajeve radnika koji su prethodnih dana kolabirali ili doživeli fatalne toplotne udare na gradilištima širom Francuske, sindikati su ministru rada poručili: „Privreda možda ne može da stane, ali na ovom plusu ljudska srca staju.“
Ova burna reakcija sindikata pretvorila je ministrovu izjavu u centralnu političku temu u Francuskoj, a sindikati su je iskoristili kao dokaz da se vlasti više brinu za profit i BDP nego za živote radnika na prvoj liniji klimatskih promena.
I Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ već godinam oštro reaguju i upozoravaju da je rad na temperaturama iznad 35 stepeni postao prvorazredni bezbednosni rizik. Iz “Nezavisnosti” ukazuju da zvanična statistika često zamagljuje prave uzroke, te da se dobar deo letnjih bolovanja sigurno može vezati za radnu izloženost visokim temperaturama. Predsednice UGS „Nezavisnost“ Čedanke Andrić odavno ukazuje da postojeća zakonska regulativa u Srbiji u vezi sa radom na prekomernoj vrućini nije dovoljna. Konkretnije, neophodno je zakonom utvrditi gornju granicu temperature i drugih klimatskih parametara (npr, vlažnost vazduha) koja bi poslodavce obavezala da potpuno prekinu rad, umesto da se oslanjaju na preporuke koje ih inače ne obavezuju.
Nezavisnost“ insistira da se problem rada na ekstremnim vrućinama rešava sistemski – kroz obavezno formiranje Odbora za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) u kompanijama. Preko ovih odbora, sindikati i poslodavci bi kroz poseban akt o proceni rizika morali unapred interno da definišu da se rad automatski obustavlja kada spoljna temperatura dostigne kritične vrednosti.
S. R. i agencije
Fotografije: Google
