BEOGRAD – 23.11.2011.g. održan je Regionalni trening o implementaciji Zakona o radu, na temu: „Balkanska mreža za dostojanstven rad – postaviti jednakost i solidarnost u središte procesa pristupanja Evropskoj uniji“.
Cilj treninga je bio povezivanje zainteresovanih strane sa teritorije Zapadnog Balkana kako bi se razvila zajednička regionalna saradnja u procesu EU integracija.
Ciljne grupe treninga bile su: sindikati, radničke organizacije, „tink tankovi“, i nevladine organizacije.
Kroz 5 panela obrađene su teme:
- Dostojanstven rad u regiji – situacija danas; Slučaj albanske „fason“ industrije
- Sve veća nezaposlenost i potraga za ekonomskim rastom; Utvrđivanje minimalne zarade u BFRJ Makedoniji
- Uticaj neformalne ekonomije na ugovore o radu; Promene u Zakonu o radu u Srbiji koje bi poboljšale probleme u vezi sa ugovorima o radu kao i funkcionisanje inspektorata za rad
- Problemi sa kojima se sindikati suočavaju prilikom pružanja zaštite radnicima – Kako se nositi sa podrivajućim faktorima? Sinikalne organizacije: preduslov za dostojanstven rad u Bosni i Hercegovini
- Uloga socijalo-ekonomskih partnerstav; Implementacija i nadzor Zakona o radu na Kosovu
Kroz diskusije govornika po pitanju rodne ravnopravnosti ili odnos žena – dostojanstven rad, situacija u zemljama Zapadnog Balkana je sledeća:
U Albaniji dobro funkcioniše tekstilna industrija i industrija obuće jer je jeftina radna snaga (uglavnom rade žene). Prava žena se krše, nemaju mogućnost za zapošljavanje, ne dobijaju naknadu za porodiljsko odsustvo. Razlika u plati između muškaraca i žena je velika. Vlada dugoročna nezaposlenost. Nemaju potpuno zakonodavstvo, a kako sami kažu: „Daleko su od Evrope…“
U Makedoniji nemaju Zakon o radu. Do sada je Zakon 7 puta modifikovan i sa svakim novim Zakonom prava radnika su sve manja. Nemaju Zakon o mobingu. Nova Vlada se zalaže za rodnu ravnopravnost, ali za sad nema konkretnih pomaka po tom pitanju.
U Bosni cvetaju siva ekonomija i diskriminacija. Dugoročna je nezaposlenost, a na tržištu rada stopa nezaposlenih žena je 40%. Kako su organizovani po nivoima (opštinski nivo, regionalni nivo, kantoni), imaju 12-15 verzija istog Zakona o radu. Svaki kanton primenjuje svoj Zakon, po nekim kantonima se ne primaju nadoknade za porodiljsko odsustvo, dok su kod drugih veoma mala primanja. Ne uplaćuju se doprinosi pa ne mogu da odu u penziju, ne znaju kada im se završava radni dan i kada će kući…Velike rodne razlike…
Na Kosovu stopa nezaposlenih žena na tržištu rada je 38%. Na osnovu rada 49% ima formalne ugovore , a 37% samo usmene ugovore…
U Srbiji je konstantan porast nezaposlenih, pa samim tim i žena (efekti privatizacije). Zalažu se za rodnu ravnopravnost i ravnotežu između muškaraca i žena. Niska je stopa aktivnih žena na tržištu rada, ali cvetaju poslovi u sivoj-neformalnoj ekonomiji. Država se zalaže da kroz Budžet za mere aktivne politike poboljša zapošljavanje kroz: „Prvu šansu“, javne radove, preko fonda za zapošljavanje i subvencije za otvaranja novih radnih mesta poboljša materijalni položaj radnika, a samim tim i žena…
Posle izveštavanja govornika iz različitih zemalja Zapadnog Balkana usledio je predlog zajedničke strategije za ostvarivanje procesa EU integracija i konstantovano da postoji bar 5 oblasti koje nas povezuju, a to su:
- Zakonska regulativa (nije dobra)
- Nedostatak volje za reformama (i političke i sindikalne…)
- Rad na crno (niko nema rešenja – ni korist, ni država ni radnik…)
- Milje za radnike je loša ( ima mobinga, diskriminacije…)
- Investicije ( otvaranje novih radnih mesta…)
Na skupu je zaključeno da je neophodno proširiti front borbe za dostojanstven rad uključivanjem javnosti i edukacijom. Neophodno je i, kako je istaknuto, jačanje svih mehanizama za sprovođenje zakona, ali i prevazilaženje podela koje postoje među sindikatima, uz nastavak saradnje na regionalnom nivou. Od posebnog značaja je borba za prava žena, rečeno je tom prilikom.
Ispred sindikata UGS „Nezavisnost“ govornica na tribini je bila Zlata Zec, izvršna sekretarka UGS-a, a treningu su prisustvovale i Tijana Ivković ispred Sekcije mladih i Jasminka Marić ispred Sekcije žena.
