Prošlog meseca je javnost i medijsku zajednicu u Vojvodini, ali i šire, uzburkala iznenadna i potpuno neočekivana odluka da se O radio, kao najmlađi član pokrajinskog javnog servisa Radio-televizije Vojvodine, uskoro ugasi. Medijska udruženja i pojedinci su odmah i jasno reagovali naglasivši niz razloga zbog kojih Omladinski – O radio, treba da nastavi sa radom. Rezultat burne reakcije javnosti (ili samoinicijativna odluka Generalnog direktora te kuće Gorana Karadžića) – O radio nastavlja sa radom! Ali samo još godinu dana, posle će biti novih razmatranja. Menadžment i zaposleni na Radio-televiziji Vojvodine, rad kolega sa O radija vide potpuno drugačije.
Tim O radija na svojoj veb stranici, u odeljku „O nama“ svoj tim i rad predstavlja ovako: „Mesto susreta moderne tehnologije i najviših standarda etike i profesije. Mi smo virtuelno okupljalište omladine i onih koji tako misle. Vaša dnevna soba s prozorom u svet gde se dobro i loše jasno razlikuju, stvarnost je optimistična i nenašminkana, a heroji kakvi moraju biti – uzori svima! Muzikom, informisanjem, obrazovanjem, zabavom i promocijom pravih vrednosti opravdaćemo vaše poverenje. Program na srpskom i engleskom jeziku učinio nas je drugačijim i uvek otvorenim za ideje i talente naše publike.“
Baš to mesto susreta, dobilo je, nakon velike podrške kolega i medijskog pritiska, vazduha taman toliko da se održi u životu još samo kratko vreme. I dalje postoji čitav niz nejasnoća i suprotstavljenih stavova zašto je to tako.
„Podaci i činjenice govore da je 2023. godine O Radio slušalo prosečno 12,6 ljudi dnevno. Za prepostaviti je da je reč i o zaposlenima. Neozbiljno bi bilo da mislimo da će ako preko osnovne platforme dođe 13 ljudi, preko drugih aplikacija doći 100.000. Ukupan trošak za 12 zaposlenih na godišnjem nivou je 17,5 miliona dinara i on nije prihvatljiv za 12,6 slušalaca“, kaže za KUMU Goran Karadžić, generalni direktor Radio televizije Vojvodine.
Goran Karadžić, foto RTV
Klara Kranjc, glavna i odgovorna urednica O radija, potpuno drugačije vidi situaciju u vezi sa slušanošću. Prema njenim rečima, broj slušalaca u odnosu na taj koji direktor pominje definitivno je veći: „Ne govorim naravno da ih je 100.000, jer toliko slušalaca i retko koja FM radio stanica u Vojvodini ima. Osim toga, ta cifra posmatrana zasebno zaista nije relevantna, kada govorimo o broju posetilaca multimedijalnoj platformi www.oradio.rs, jer je istrgnuta iz konteksta. Naše ime ume da zbuni i navede na pomisao da je u pitanju samo radio, što nije tačno. Reč je o multimedijalnoj platformi, na kojoj se nalazi plejer za radio striming, ali i tekstualni sadržaji, audio podkasti emisija koje se emituju u radijskom programu, linkovi ka našim društvenim mrežama na kojima imamo po više hiljada pratilaca, kao i svi sadržaji sa ostalih medija RTV-a koji su namenjeni mladima. Dnevna poseta našem sajtu je najmanje 50 puta veća od ove koja se navodi kao argument da je Oradio „neprihvatljiv“ i skup. Osim toga, ti koji mere slušanost – AGB ne meri našu posećenost, jer smo mi online medij i do podataka dolazimo putem guglove analitike“.
Nikakvih naznaka nije bilo, „niti sam imala i jedan sastanak sa direktorom, od kada je na toj funkciji, što je sada već skoro pola godine“, dodaje Kranjc i potvrđuje da je za odluku o gašenju radija čija je urednica 10 godina saznala iz novina:
Klara Kranjc sa ekipom O radija, foto: O radio
„Verovala sam da ćemo o programu i daljem razvoju razgovarati čim se reši goruće pitanje preseljenja kompletne televizije u novu zgradu i završe se izbori u Srbiji, imajući u vidu da Oradio nema dnevni informativni program. To se nije dogodilo, sve dok nije došlo do situacije o kojoj sada govorimo. Oradio ekipu čini tim mladih i iskusnih novinara. Negujemo u redakciji duh profesionalizma, tolerancije, dijaloga i slobode mišljenja. Kada kao urednica gledam nečiji tekst, nikada ga ne menjam bez da o tome prethodno razgovaram sa nekim ko ga je pisao. Kroz dijalog obično dođemo i do najboljeg rešenja, što naravno ne znači da uvek moramo da se složimo. Verujem da ne moram dalje da objašnjavam kako sam se osećala kada sam iz medija saznala da se planira gašenje Oradija kom sam posvećena od njegovog nastanka, dakle punih 10 godina“.
Urednik na Radio televiziji Vojvodine i predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Darko Šper, povodom situacije sa O radiom navodi da RTV angažuje 1400 ljudi (1200 zaposlenih i 200 honoraraca), te da njih dvanaest ne utiču ni malo na finansijsku konstrukciju pokrajinskog servisa, ali ni da slušanost nije tolika koliko navodi direktor:
„Jasno se mora napraviti razlika između klasične radio stanice, kao što su Radio Novi Sad 1, 2 i 3 i O radija, koji je multimedijalna platforma. Korisnici sadržaja ovakvog medija nisu samo slušaoci. O radio je i portal, ima video sadržaje, podkaste, veoma uticajne društvene mreže… Osim toga, povezan je sa mnogim domaćim i stranim organizacijama i učestvuje u raznim projektima. Zaposleni na O radiju koštaju JMU RTV 17 miliona dinara godišnje, a ulaganje u program je minimalno. Stoga, ukoliko bude ugašen O radio, a zaposleni preraspodeljeni na druga radna mesta unutar RTV-a, ni do kakve uštede ne može doći. Da li je O radio isplativ, vrlo je diskutabilno pitanje. Isto tako bi neko mogao da upita da li je Prvi program televizije isplativ jer mu je gledanost na istorijskom minimumu već nekoliko godina”.
Darko Šper, foto: NDNV
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je na pitanje o primanjima zasposlenih, od RTV-a dobio odgovor da je prosečna osnovna (neto) zarada zaposlenih u Javnoj medijskoj ustanovi „Radio-televizija Vojvodine“, 59.661,84 dinara, reč je o osnovnoj zaradi bez uvećanja za minuli rad, topli obrok, regres, noćni rad, a da je prosečna osnovna (neto) zarada zaposlenih novinara (osnovna zarada bez uvećanja za minuli rad, topli obrok, regres, noćni rad) 61.883,99 dinara.
Sindikalista Šper smatra da je važno istaći da su prosečne plate zaposlenih u RTV-u, manje u odnosu na RTS za skoro 40.000 dinara i da je to rezultat poslovanja dva javna medijska servisa u poslednjih nekoliko godina:
“RTS je redovno usklađivao plate sa porastom troškova života, dok naš poslodavac tvrdi da to nije u mogućnosti da uradi, iako ga Kolektivni ugovor (KU) u RTV-u na to obavezuje. Samo za poslednje dve godine plate u RTS-u su povećane za oko 25 odsto, a u RTV-u su iste skoro tri godine. U momentu dok vam odgovaram na ovo pitanje pred poslodavcem je drugi dopis kojim tražimo hitan početak pregovora o zaključivanju Aneksa KU, kako bismo i mi dobili povećanje osnovice za isplatu ličnih dohodaka. U protivnom bićemo prinuđeni da preduzmemo druge pravne korake. Ovde nije stvar slobodne procene poslodavca već striktne primene odluke države da se plate u javnom sektoru od 1.1.2024. povećaju za 10 odsto. Tu odluku u delo nije sproveo jedino RTV, i to drugu godinu zaredom (prošle godine nije došlo do povećanja osnovice za 12,5 odsto). Sve u svemu, ovakvim poslovanjem poslodavca došli smo u situaciju da su prosečne plate u RTV-u daleko ispod republičkog proseka (što se ne može reći i za plate velike većine rukovodilaca i njihovih miljenika)”.
O radio u životu (za sada) održala „energija i argumenti zaposlenih“ ili podrška medijske struke?
Karadžić objašnjava da je odluku o tome da O radio postoji još godinu dana doneo nakon sastanka koji je imao sa timom O radija: S obzirom na argumente, trud, zalaganje i energiju, smatram da tim ljudima treba pružiti podršku u narednih godinu dana kako bi uspeli da postignu respektabilne rezultate na medijskoj mapi. Uveren sam da je to moguće. Zato ćemo i sledeće godine odvojiti sredstva za njihove projekte. Odnos cene i kvaliteta mora da bude bolji od 12,6 ljudi za 17 miliona“ i dodaje i da sagledava sveukupnu medijsku sliku: „Niko se ne pita zašto više ne postoje emisije koje su bile emitovane 30 godina. Nije O radio jedini čiji će se učinci meriti. Podaci AGB-a ne mogu biti falsifikovani. Sa time moramo da se suočimo“.
Šta je još uticalo da se za veoma kratko vreme odluka o gašenju O radija preimenuje u odluku da opstane još godinu dana? Kranjc kaže da je pojedinačna podrška kolega i koleginica, ali i medijskih udruženja koji su jasno i glasno rekli da O radio treba da nastavi sa radom bila veoma značajna: „Ogromna podrška koju smo dobili od novinarskih organizacija, udruženja, profesora, omladinskih organizacija je bila ključna za naš trenutni opstanak, sigurna sam. Osim što je redakciji mnogo značila, verujem da je to bio jasan signal i rukovodstvu da ne donosi ishitrene odluke. Dobra je vest da Oradio nije ugašen. Iskreno se nadam da nije u pitanju nikakva taktika, nego zaista prepoznavanje potrebe da mladi imaju svoje mesto informisanja i okupljanja i spremnost javnog servisa Vojvodine da takvu ideju podrži i u nju dodatno uloži. Naša je obaveza kao redakcije da radimo najprofesionalnije što možemo i pokušamo da kvalitetom dopremo do što većeg broja mladih u Vojvodini. Nisam od onih koji smatraju da nije važno koliko ljudi prati programe javnog servisa, jer gledanost, sušanost ili posećenost nisu glavno merilo kvaliteta programa, ali mislim da podjednako opasno može biti ako se javni servis fokusira isključivo na jurnjavu za publikom po svaku cenu“.
Urednica O radija Klara Kranjc je svojevremeno izjavila da “javni servis mora da prepozna da je mlađa publika ta koja je zapostavljena i da je to publika koju gubimo i da moramo da pređemo i na druge platforme, pre svega multimedijalne” i da je “O radio danas pet koraka unazad u odnosu na ono gde je bio pre dve godine, “umesto da je šest koraka unapred”, i to sve zbog toga što sve previše zavisi od politike. O tome da li nakon odluke o gašenju O radija, politika vođenja javnog servisa ima dodatno, jače i odgovornije značenje, Kranjc odgovara:
„Iskreno mi je žao što uopšte polemišemo o tome da li je potrebno da javni servis uloži novac i trud da stigne do mlađe publike i komunicira sa njom na platformama koje ona koristi. Istraživanja pokazuju da se 90 odsto mladih danas informiše putem društvenih mreža i onlajn portala, kao i da se ta kategorija stanovništva u mejnstrim medijima u Srbiji pojavljuje uglavnom na stranicama crne hronike, najčešće u ulozi počinilaca nekih krivičnih dela. Mladi su predstavljeni kao problem, dok za njihove probleme i svakodnevicu, perspektivu i stavove gotovo da uopšte nema prostora u medijima. Upravo zbog toga bi javni servis morao mladima da obezbedi sigurno mesto gde će moći da se informišu, obrazuju i zabave. Bez praćenja savremenih trendova komunikacije, tehnološkog razvoja i podmlađivanja publike, budućnost javnih servisa je prilično neizvesna. Ako 12 ljudi koji čine Oradio i predano rade na ovome o čemu sam govorila, ugrožava javni servis Vojvodine, koji čini 1400 zaposlenih, nešto tu nije u redu“.
Novosadska novinarska škola u saopštenju kojim iskazuje podršku O radiju naglašava da se njegovim gašenjem krši Član 7 Zakona o javnim medijskih servisima, u kome se navodi obaveza koju RTV ima, a to je zadovoljavanje potreba u informisanju mladih. I Kranjc to potvrđuje:
„Obaveza javnog servisa je da se bavi mladima, sada pogotovo, kada je generacijski jaz, čini mi se, nikada veći. Stasavaju generacije rođene u digitalno doba neverovatno brzih promena, ogromne količine dostupnih informacija, ali nažalost i lažnih vesti i manipulacije. Veštačka inteligencija nam je svima postala dostupna, ali se nameće pitanje znamo li zaista kako da je koristimo ili je se i dalje plašimo. Život mlade osobe danas i pre 20 godina ne može da se poredi. ’Ekranizacija’ mladih u 21. veku odvojila ih je od tradicionalnih i statičnih medija. Danas se do informacija i sadržaja stiže u pokretu, u trenutku kada tebi odgovara i u formi koja ti najviše leži. U tom moru online sadržaja za mlade, vrlo je važno, da se pojavi i javni servis kao merilo istinitosti, profesionalnosti i kvaliteta. Barem bi tako trebalo da bude“.
Koliko se gledaju i slušaju drugi programi RTV-a?
Na temu gledanosti i kvaliteta programa RTV Karadžić kaže da je bolja od kada je on direktor: „Kada sam došao, RTV je prosečno gledalo 3.000 ljudi dnevno. Danas je prosek 20.000. Ti brojevi idu i do 95.000. Šest puta smo gledaniji u odnosu na pre šest meseci. Nije loše što se zatalasalo. Da ljudi u kući shvate da javni servis od 1400 ljudi mora da bude bolji. Uticalo je i na druge delove kuće da se prenu. Mislim da idemo u dobrom smeru, a cilj je da budemo među tri najgledanije i najslušanije stanice u Vojvodini. Sa ovim budžetom ne možemo da pređemo RTS i Pink, ali prvi pit stop je da budemo treći“.
Urednica Klara Kranjc dodaje i to da je RTV zaista u nezavidnoj finansijskoj situaciji i da problema je mnogo. Ona kaže i da gašenje Oradija „te probleme neće rešiti i to je, verujem, svima jasno. O gledanosti televizije ne bih govorila, jer nisam skoro videla istraživanja, niti je to nešto čime se ja bavim. Znam, međutim, da su rezultati Oradija daleko od najgorih. Ne sme se smetnuti sa uma, takođe, da je Oradio u protekloj deceniji ostajao nekoliko puta bukvalno bez pola redakcije, jer novinarima nisu produžavani ugovori, što je svaki put značilo podizanje skoro od nule. U promociju Oradija RTV ništa nije ulagano zadnjih 8 godina, od 10 koliko postojimo. Imajući sve to u vidu broj poseta našem sajtu je više nego dobar, jer se zasniva na poverenju koje su novinari Oradija stekli isključivo na osnovu svog truda i profesionalnog rada, što potvrđuju i brojne nagrade i podrška stručne javnosti i publike čemu smo svedočili ovih dana. To i jeste najveća vrednost i snaga Oradija. Da bi se napravio korak dalje ka osvajanju publike neophodan je konstruktivan dijalog i podrška rukovodstva“.
Na temu gledanosti RTV-a, Darko Šper iz sindikata “Nezavisnost”, kaže da „se seća vremena kada je gledanost pojedinih emisija svakodnevno bila više od 100.000 gledalaca“: „Ta istraživanja takođe je radio AGB i bila su dostupna velikom broju zaposlenih. Štaviše o njima se redovno polemisalo na programskim kolegijumima. Od kada podaci nisu javno dostupni s vremena na vreme se o njima informišemo. Direktor nam je na jednom od sastanaka rekao da velik broj emisija na Prvom programu televizije ima oko 2.500 gledalaca i da ga to jako brine. Generalno, gledanost Prvog programa televizije u stalnom je padu od 2016. godine i taj trend se možda sada zaustavio jer je novim Zakonom o elektronskim medijima propisano da se Prvi i Drugi program RTV-a moraju nalaziti na pozicijama 3 i 4 kod svih kablovskih operatera. Pretpostavljam da je to uticalo na skok gledanosti jer je programska šema delimično izmenjena 19. februara. Ja bih iskreno voleo da ponovo budemo jedna od najuticajnih televizija ali je za tako nešto potrebno mnogo toga promeniti“.
I o rezovima i promenama u programskoj šemi Šper ima drugačije viđenje. On kaže da je najilustrativniji primer sa zaposlenima u Umetničkoj redakciji koji se dogodio pre nekoliko dana kada je na kolegijumu saopšteno da će biti ukinute skoro sve emisije koje su redovno realizovali, osim emisije Arterija, koja je pretežno informativnog karaktera (poput Kulturnog dnevnika RTS-a): “Niko od autora emisija, koliko ja znam, nije dobio pismenu odluku zašto se one ukidaju. Takođe, niko od zaposlenih sa kojima sam razgovarao nije dobio nalog šta će ubuduće raditi. Oni dolaze na posao ali ne dobijaju radne obaveze. I pojedini započeti projekti su prekinuti. Nisam u prilici da dalje komentarišem odluku poslodavca jer nisam imao uvida u to. Činjenica je da javni medijski servisi moraju da imaju određen procenat sadržaja iz kulture i umetnosti, ali mi nije poznato da li je i u kojoj meri sada to narušeno”.
Da li će borba i ljubav prema novinarstvu spasiti O radio?
Zaposleni su se nakon osnivanja O radija nadali da će dobiti radijsku frekvenciju. Nisu, i to je uticalo da se razviju u mnogo više od “samo radija”, u multimedijalnu platformu, „slobodnu teritoriju na kojoj se osećamo dobro“, kako je glavna urednica Klara Kranjc na jednoj radijskoj rođendanskoj žurci rekla. Ona danas kaže da se iskreno nada da će O radio opstati, „jer verujem da je medij poput Oradija potreban u informativnom vrtlogu u kom živimo. Mi se trudimo da pratimo trendove koje nosi digitalno doba i otvoreni smo za promene i inovaciju. Teško je pratiti korak sa mlađom publikom, pa u tom traganju sigurno pravimo i greške. Nove generacije traže nove medije, a promene se u toj sferi dešavaju neverovatnom brzinom. Na nama je da tu potrebu prepoznamo i nađemo način da je zadovoljimo. Iskreno vrlo je teško predvideti kako bi Oradio mogao da izgleda za samo par godina, jer nismo ni svesni kakve nas sve promene i izazovi čekaju masovnom upotrebom veštačke inteligencije. Ako ne uhvatimo korak sada, dok se okrenemo biće kasno“.
Ono što daje poseban pečat u svim intervijuima u kojima Kranjc govori o svom poslu i radiju, su ljubav prema poslu i iskrenost koju prenosi u na auditorijum. Svojevremeno je bila urednica višestruko nagrađivane emisije „Bolja Vojvodina“ na Radio Novom Sadu. I sama je nagrađivana novinarka. Na kraju razgovora ne pitanje da li sa ekipom O radija pravi bolju Vojvodinu odgovara:
„Ja volim svoj posao i strašno mi je kada gledam u šta se novinarska profesija pretvara i koliko su se mnogi odmakli od suštine našeg posla. Oradio čini ekipa koja standarde i etičke kodekse ne dovodi u pitanje i lepo je raditi u takvom okruženju. Posebno je lepo raditi sa mladim kolegama, koji tek ulaze u posao, i koji su svesni odgovornosti koju njihov posao nosi . Ti mladi ljudi su danas za mene “bolja Vojvodina”“.
Piše: Ivana Gordić Perc
