Najčešća pitanja za vreme Covid-19

Odnos Zakona o radu i Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba o fiskalnim pogodnostima)

Zakonom o radu, opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, uređuje se pravo na zaradu i naknadu zarade, kao i način utvrđivanja visine zarade i naknade zarade zaposlenih.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, utvrđuje se visina naknade zarade za slučaj odsustva sa rada (bolovanje) preko 30 dana, odnosno porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

Uredbom o fiskalnim pogodnostima, uređuju se fiskalne pogodnosti za određene privredne subjekte u privatnom sektoru (preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća) i to pod određenim uslovima. Pod fiskalnim pogodnostima smatra se odlaganje roka dospelosti za plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Uredbom o fiskalnim pogodnostima, uređuju se i direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru. Direktna davanja tj uplata bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima. Pravo na direktna davanja imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru i to za sve zaposlene bez obzira da li ovi rade ili odsustvuju sa rada, pod uslovom da ispunjavaju uslove iz Uredbi o fiskalnim pogodnostima. Pravo na direktna davanja, imaju i veliki privredni subjekti, koji ispunjavaju uslove prema navedenoj Uredbi, ali samo za zaposlene koji odsustvuju sa rada i to zbog slučajeva iz čl. 116. i 117. Zakona o radu.

Prema tome, zarade i naknade zarade uređene su Zakonom o radu (i drugi zakonima), a Uredbom o fiskalnim pogodnostima, uređene su fiskalne olakšice i direktna davanja (bespovratna sredstva) poslodavcima, i to kao pomoć poslodavcima da privremeno odlože obaveze plaćanja poreza i doprinosa, odnosno da isplate zarade, odnosno naknade zarade zaposlenima.

Nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. Primena i nadzor Uredbe o fiskalnim pogodnostima je u nadležnosti Ministarstva finansija i Poreske uprave.

Da li je poslodavac dužan da zaposlenima koji su radili isplati zaradu u visini ugovorene i ostvarene po utvrđenim kriterijumima ili može svim zaposlenima isplatiti samo „minimalacˮ koji će dobiti od države?

U skladu sa odredbama člana 104–117. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na zaradu za dane kada radi, odnosno naknadu zarade za slučaje kada odsustvuje sa rada. Zarada se ugovara ugovorom o radu, odnosno uređuje opštim aktom (kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu) i ugovorom o radu.

Minimalna zarada se uvodi samo u slučaju kada postoje razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, a ovi razlozi moraju biti utvrđeni opštim aktom , odnosno ugovorom o radu (čl. 111. ZOR). Minimalna zarada se određuje na osnovu važeće minimalne („netoˮ) cene rada i vremena provedenog na radu zaposlenog i u sebi sadrži pripadajuće doprinose i porez, što znači da je minimalna zarada „brutoˮ. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom o radu.

Termin „osnovna minimalna zaradaˮ u smislu Uredbe o fiskalnim pogodnostima je jedinica mere koja opredeljuje mesečnu novčanu pomoć poslodavcu za zaposlenog (direktno davanje). Termin „osnovna minimalna zaradaˮ nije uređen Zakonom o radu.

Da li je poslodavac koji se prijavi za mere iz Uredbe, dužan da isplati zarade zaposlenih po zakonu ili može da odloži isplatu dok država ne prebaci novac, na primer 15. maja 2020. godine?

Zakonom o radu je utvrđeno da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec (čl. 110. ZOR).

Uredba o fiskalnim pogodnostima ne propisuje rokove za isplatu zarade, već propisuje druge rokove: rok za otvaranje namenskog računa na koji će se uplaćivati direktna davanja kao pomoć poslodavcima (najkasnije 25. aprila 2020. godine), kao i rok do kada sredstva po osnovu direktnih davanja mogu iskoristiti (najkasnije do 15. avgusta 2020. godine).

Imajući u vidu navedeno, poslodavac je dužan da zaradu, odnosno naknadu zarade za april 2020. godine, u skladu sa Zakonom o radu, isplati u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, a najkasnije do 30. maja 2020. godine.

Kako je rok za prvu uplatu „direktih davanjaˮ, 7. maj 2020. godine, poslodavac koji ispunjava uslove iz Uredbe, imaće blagovremeno na namenskom računu iznos sredstva koji je namenjen za isplatu dela zarade, odnosno nakade zarade ili cele zarade, odnosno naknade zarade za mesec april 2020. godine.

Da li poslodavac može zaposlenom da isplati zajam umesto zarade?

Opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu), odnosno ugovorom o radu, može da se utvrdi i pravo zaposlenih na zajam (čl. 120. ZOR). Odobreni zajam nema karakter zarade. Ako zaposleni ne vrati zajam u utvrđenom roku, odnosno ako poslodavac oprosti dug (otpiše zajam), oprošteni dug ima karakter zarade.

Poslodavac može da obustavi za ratu zajma prilikom isplate, od zarade, odnosne naknade zarade zaposlenog, samo ukoliko ima pismenu saglasnost zaposlenog u skladu sa članom 123. Zakona o radu.

Poslodavac je dužan da obračuna i isplati zaposlenom zaradu, odnosno naknadu zarade u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, kao i da o tom obavesti zaposlenog, tako što će mu dostaviti „platni listićˮ u skladu s članom 121. Zakona o radu.

Ako se poslodavac prijavio za pomoć države, a prethodno je isplatio zaradu zaposlenima u punom iznosu da li sredstva dobijena na ime ,,minimalnih zarada,, takođe isplaćuje zaposlenima ili zadržava za svoje potrebe kao pomoć privrednoj aktivnosti?

Poslodavac isplaćuje zarade i naknade zarade, na način i u rokovima propisanim Zakonom o radu i drugim zakonima (Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakon o zdravstvenom osiguranju i dr).

Uredbom o fiskalnim pogodnostima je utvrđeno da se direktna davanja iz budžeta mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima i u tu svrhu se prenose poslodavcu na poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID–19. Uredbom je takođe uređen i postupak povraćaja neiskorišćenih sredstava sa namenskog računa.

Kakav je tretman zaposlenih koji su ostali kod kuće, po datim preporukama da se ne otpuštaju, a za koje poslodavac nije doneo nikakvo rešenje o njihovom statusu, niti su radili, u smislu isplate zarada i naknada?

Lice koje ima ugovor o radu, može da radi ili da odsustvuje sa rada po nekom od osnova u skladu sa zakonom i u zavisnosti od toga ima pravo na zaradu ili naknadu zarade.

Zaposleni koji su kod kuće mogu: da rade od kuće, koriste godišnji odmor ili neko drugo plaćeno odsustvo, koriste porodiljsko odsustvo ili bolovanje zbog privremene sprečenosti za rad, odnosno da budu na neplaćenom odsustvu. Za sve slučajeve treba da postoji rešenje odnosno doznaka u slučaju privremenog odsustva sa rada (bolovanje).

Detaljnije na linku https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/detaljno-objasnjenje-pra…

Da li poslodavac po Uredbi ima pravo na „minimalac“ i za zaposlene koje su na porodiljskom odsustvu ili su na bolovanju?

Za porodilje, odnosno za roditelje koji su na odsustvu sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, isplatu naknade zarade i to direktno na račun zaposlenog, vrši Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Takođe, Ministarstvo refundira sredstva poslodavcima za zaposlene koje su to pravo ostvarili prema starom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naknade zarade zaposlenih, koji su na odsustvu sa rada duže od 30 dana, obezbeđuju se preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Uredbom o fiskalnim pogodnostima (čl. 8.) je uređeno da se broj zaposlenih za koje se ostvaruje pravo na bespovratna sredstva iz budžeta (direktna davanja), umanjuje za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Službeni glasnik RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 i 96/19).

Prema tome, poslodavci nemaju prava na fiskalne pogodnosti i direktna davanja za zaposlene porodilje, odnosno za zaposlene koji su na odsustvu zbog nege deteta i posebne nege deteta, kao ni za zaposlene koji odsustvuju sa rada više od 30 dana.

Kome da se obrati trudnica kada joj kasni trudničko bolovanje više od 30 dana?

Zakonom o radu je utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana odsustva i ista se isplaćuje iz sredstava poslodavca.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju (ZOZO), utvrđeno je da zaposlenom pripada naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (čl. 73.) U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće , prvih 30 dana isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se iz RFZO i to u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, a iznos iz 35% iz budžeta Republike Srbije (čl. 95. ZOZO). Poslodavac vrši obračun naknade zarade u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade zarade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca (čl. 102. ZOZO)

Prema tome, za primenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno za sva pitanja kada su u pitanju naknade zarade preko 30 dana, uključujući i sva pitanja vezana za kašnjenje u isplati tj refundaciji trudničkih bolovanja, nadležni su Ministarstvo zdravlja i RFZO.

Međutim, ukoliko zaposleni nije dobio naknadu zarade za prvih 30 dana odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (u zakonski propisanom roku) ili zaposleni ima saznanja da poslodavac nije podneo odgovarajuću dokumentaciju RFZO i/ili da su sredstava RFZO prebačena na poseban račun poslodavca, ali da ovaj joj nije isplatio naknadu zarade, može da se obrati Inspektoratu za rad za nadležno postupanje.