Nove tehnologije koje razvijaju multinacionalne kompanija nadmašuju moć država da ih kontrolišu kako ne bi izazvale katastrofalne štete za ljude, upozorili su stručnjaci i sindikalci u debati o AI održanoj u Ženevi
Prvi Globalni dijalog Ujedinjenih nacija o upravljanju veštačkom inteligencijom (Global Dialogue on Artificial Intelligence Governance) održan je 6. i 7. jula u švajcarskoj Ženevi.Događaju organizovanom u ženevskom kongresnom centru Palekspo prisustvovali su predstavnici 193 države članice Ujedinjenih nacija, što je ovaj skup sa više hiljada učesnika učinilo najvećim i najinkluzivnijim forumom te vrste na svetu.
Skup su predvodili generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Generalne skupštine UN Analena Berbok, kao i čelnici organizacija Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) i UNESKO-a. Prisustvovalo je i više od 40 vodećih svetskih naučno-tehnoloških eksperata među kojima, kao i ključni menadžeri velikih multinacionalnih kompanija, poput Breda Smita, predsednika Majkrosofta. Učesnici su bili i predstavnici međunarodnih organizacija sindikata i civilnog društva.
Sve veći rizici od zloupotreba AI
Jedan od pionira veštačke inteligencije Jošua Bendžio (Kanada) i nobelovka Marija Resa (SAD) nastupili su u svojstvu kopredsedavajućih Nezavisnog međunarodnog naučnog panela za AI. Oni su zvanično predstavili prvi preliminarni izveštaj tog globalnog stručnog tima i uputili dramatična upozorenja svetskim vladama.
Upozorivši na ogromne rizike i moguće katastrofalne štete, Bendžio jeizneo oštre naučne procene o brzini razvoja tehnologije i nemogućnosti da se garantuje bezbednost. Upozorio je da, uz sve više dokaza o obmanjujućem ponašanju AI sistema, nauka danas ne može da garantuje da dalji razvoj napredne AI neće izazvati katastrofalnu štetu – bilo samostalno, bilo u rukama zlonamernih aktera.
Moć najbogatijih država i kompanija
Bendžio je takođe istakao da AI ubrzano dostiže ili nadmašuje ljudske sposobnosti u mnogim domenima, te da taj tempo uveliko prevazilazi kako naučno razumevanje tako i sposobnosti država da se prilagode. Ukazujući da je većina finansijskih sredstava u rukama privatnih kompanija čiji se interesi razlikuju od javnog dobra, poznati naučnik je pozvao svetske lidere da se oprezno suoče sa scenarijima budućeg razvoja kako bi kreirali adekvatne alate za upravljanje.
Nobelovka i novinarka Marija Resa fokusirala se na društvene opasnosti, pre svega na sferu informacija. Upozorila je da je prva generacija veštačke inteligencije (kroz društvene mreže) iskorišćena za ubrzano širenje laži, mržnje i straha. Naglasila je da je „srž ove bitke“ očuvanje integriteta informacija, jer ako građani ne mogu da razlikuju činjenice od fikcije, demokratija ne može da opstane. Svet ne može da kontroliše ono što ne razume, kazala je Resa i poručila vladama da izveštaj Međunarodnog naučnog panela za AI dolazi u trenutku kada svet više ne može da kaže „nismo znali“.
Pozivajući na prekid tajnovitosti tehnoloških kompanija, nobelovka Resa je iznela tri ključna zahteva za rešenje. Prva mera bi bila davanje prava zvaničnim statističarima i evaluatorima da prate kako se AI sistemi ponašaju u realnom svetu, umesto da se veruje samo onome što kreiraju programeri razvoja.
Nepohodno bi bilo i standardizovano ekološko izveštavanje, odnosno uvođenje zajedničkog standarda za prijavu ekološkog otiska (potrošnja struje i vode) koji ostavljaju AI centri. Treći zahtev je omogućavanje da se naučna merenja i provere vrše i van veoma malog broja najbogatijih zemalja u kojima se AI trenutno razvija.
Zajednička poruka Jošua Bendžia i Marije Rese državama članicama UN bila je krajnje direktna: Nemojte čekati! Potencijal tehnologije jeste veliki, ali rizici su stvarni, a cena čekanja svakim danom raste.
Za pravednu podelu tehnoloških benefita
U ime sindikata ključni govornik na skupu u Ženevi bio je Luk Triangl, generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata (MKS). On je predvodio delegaciju globalnih radničkih organizacija koja su se pridružila vladama i civilnom društvu kako bi osigurala zaštitu radničkih prava u eri automatizacije.
Triangl je između ostalog poručio da „tehnologija mora da radi za radnike, a ne protiv njih“, odnosno da ufokusu veštačke inteligencije mora biti podrška dostojanstvenom radu i poboljšanje uslova na radnom mestu, a ne puka eliminacija radnih mesta.
Zahtev sindikata je i da se finansijski benefiti i skok produktivnosti koji donosi AI podele pravedno kroz veće plate, bolje uslove rada i skraćeno radno vreme, umesto da sav profit ode u ruke tehnoloških milijardera i korporativnih akcionara.
Globalni sindikalni pokretzahteva i da uvođenje AI sistema u kompanije mora biti regulisano kroz socijalni dijalog i kolektivne ugovore, dajući radnicima pravo glasa pre nego što se tehnologija implementira.
Frida Mvangi, predstavnica Sindikata radnika na platformama Kenije ukazala je na opasnosti od algoritamskog upravljanja, posebno od softvera za nadzor radnika („bossware“) i netransparentnih algoritama („crnih kutija“) koji odlučuju o zapošljavanju, otpuštanju i kažnjavanju radnika bez ljudskog nadzora.
Za razliku od govornika koji su upozoravali na ogromne rizike zbog nekontrolisane upotrebe “pametnih” tehnologija, predstavnici velikih kompanija hvalilisurezultate upotrebe i doprinos veštačke inteligencije u korporativnom i privatnom sektoru. Tehnološki lideri a među njima ključni govornik prvi čovek Majkrosofta Bred Smit, isticali su da AI alati u korporacijama drastično ubrzavaju radne procese, automatizuju rutinske zadatke i omogućavaju menadžmentu brže donošenje odluka zasnovano na analizi velikih podataka.
Naglašavali su predstavnici multinacionalnih tehnoloških kompanija i da stotine milijardi dolara koje privatni sektor investira u AI infrastrukturu pokreću inovacije koje mogu „ubrzati decenijski razvoj u samo nekoliko godina“, što direktno koristi privredi.
Priredio S. R. Fotografije: UN
