Evropska unija mora hitno da aktivira program za očuvanje i finansiranje radnih mesta u sektorima koji su pod najvećim pritiskom američkih carina, poručuje Evropska konfederacija sindikata
Sjedinjene Američke Države uvele su nove carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz 60 trgovinskih partnera, pri čemu je Evropska unija opterećena stopom od 10%, a Kina stopom od 12,5%. Nove mere uvedene su nakon isteka privremenih globalnih dažbina i zasnivaju se na američkom Zakonu o trgovini iz 1974. godine, uz obrazloženje o navodnim propustima u suzbijanju prinudnog rada u državama koje su obuhvaćene carinama.
Sindikati zabrinuti za radna mesta
Tim povodom, Evropska konfederacija sindikata reagovala je zahtevom da Evropska unija hitno preduzme mere za zaštitu radnih mesta i radnika koji će biti direktno pogođeni američkim carinama. Sindikati upozoravaju da pasivne kontramere i puko uvođenje uzvratnih tarifa prema SAD neće biti dovoljni da spasu hiljade ugroženih radnih mesta u Evropi.
Jedan od glavnih zahteva EKS-a je da institucija EU uvedu finansijski instrument (nalik ranijem SURE programu) koji bi služio za direktno očuvanje i finansiranje radnih mesta u sektorima pod najvećim pritiskom. Sindikati insistiraju na uspostavljanju stalnog fonda za investicije koji bi dao prioritet očuvanju kvalitetnih radnih mesta u nestabilnom geopolitičkom okruženju. EKS, u saradnji sa sindikatom IndustriAll Europe, apeluje da se pod hitno podrže radnici u najizloženijim baznim industrijama, sa posebnim naglaskom na sektor čelika i aluminijuma.
Trampovo tempiranje
Odluka o uvođenje novih tarifa saopštena je u Vašingtonu u 23. jula uveče, a zvanično su stupile na snagu sutradan, tačnije odmah posle ponoći po lokalnom vremenu. Nove carine tempirane su da stupe na snagu tačno u minutu kada je privremena mera istekla.
Nove carine SAD-a koje je administracija Donalda Trampa iznose 10 i 12,5 odsto, zavisno od toga kako je pojedinačna država klasifikovana u okviru istrage o prinudnom radu. Ove stope pokrivaju čak 60 ekonomija i obuhvataju više od 99 procenata ukupnog američkog uvoza, preneli su vodeći svetski mediji.
Nova najniža tarifa na uvoz iz Evropske unije od 10% prilagođava se postojećoj poreskoj stopi tako da njihov zbir ne može preći 10 odsto. Na primer, ako je postojeća osnovna carina za neki proizvod već 10%, na nju se neće dodavati nova dažbina.
Srbija privremeno bez carina
Ista carina od 10 procenata uvedena je i za robe iz Velike Britanije, Kanade, Meksika, Indije, Ujedinjenog Kraljevstva, Pakistana, Argentine, Indonezije, Bangladeša, Kambodže, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Jordana, Malezije… Međutim, za razliku od modela koji će važiti za EU, za uvoz pomenutih zemalja nema gornjeg limita tako da će se nova dažbina od 10% prosto sabirati na bilo koju već postojeću osnovnu carinsku stopu za konkretan proizvod.
Najviša stopi od 12,5% dodavaće se na postojeće visoke carine za uvoz iz Kine koja je svrstana u grupu zemalja koje nemaju adekvatne mehanizme zabrane uvoza robe nastale prinudnim radom.
Višu stopu od 12,5% plaćaće i izvoznici iz Australije, Japana, Južne Koreje, Švajcarske, Brazila, Novog Zelanda, Rusije i Egipta. Razlika između tih zemalja je u tome što će se na robe iz Japana, Južne Koreje i Švajcarske primenjivati model gde je ukupni zbir carina ograničen na maksimalnih 12,5 odsto.
„Kažnjavanje“ prisilnog rada
Nova carinska odluka SAD u formatu predsedničke izvršne naredbe zasnovana je na Članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine. Kako je zvanično obrazložila Bela kuća, naredba je utemeljena na zaključcima istrage Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD, koja je utvrdila da 60 ekonomija sprovodi prakse koje tolerišu ili ne suzbijaju prinudni rad, što Amerika tretira kao nefer trgovinsku barijeru.
Prema pisanju agencije Rojters, Trampova odluka usledila je upravo sada zato što krajem jula ističe zakonski rok za privremene globalne carine od 10%, pa je nova uredba poslužila kao pravni kontinuitet za zadržavanje uvoznih dažbina. Prethodne „recipročne” carine iz 2025. godine poništio je Vrhovni sud SAD. Tramp je nakon sudske presude uveo privremenu globalnu tarifu od 10% koja je zakonski mogla da traje najviše 150 dana. U međuvremenu, Trampova administracija morala je hitno da pređe na novi pravni mehanizam za šta je iskorišćen pomenuti Član 301 iz Zakona o trgovini, kako bi nameti ostali na snazi. Smatra se da su ljudska prava i navodni prinudni rad iskorišćeni kao zakonski okvir koji teže pada na sudu.
Trampova administracija je saopštila da bi za produženje opštih tarifa bila potrebna saglasnost Kongresa SAD, koju predsednik nije imao, pa je zato aktiviran ovaj alternativni mehanizam usmeren na ukupno 60 ekonomija
Ekonomski vetrobran za Evropu
Evropska centralna banka (ECB) upozorava da nove američke carine donose povećanu neizvesnost u globalnu trgovinu i negativno utiču na ekonomski rast. Predsednik Banke Francuske i zvaničnik ECB-a Emanuel Molin istakao je da ove mere predstavljaju jasan ekonomski vetrobran za Evropu.
Analitičari sa američkog Baker instituta (Hjuston) ocenili su pravdanje “prinudnim radom” kao pravni paravan za nastavak protekcionističke politike i zadržavanje visokih nameta, navodi agencija Rojters. Oni ocenjuju da je stvarni cilj bio je brzo pronalaženje novog pravnog osnova nakon presude Vrhovnog suda, dodajući da je teško poverovati da su zakoni država poput Velike Britanije, Švajcarske ili Norveške u oblasti zaštite ljudskih prava gori od američkih.
I najuticajniji američki mediji izveštavaju o uvođenju novih carina sa velikom dozom skepticizma prema zvaničnom opravdanju administracije, fokusirajući se na pravne manevre Bele kuće i ekonomske posledice po domaće potrošače. CNBC, vodeći američki kablovski i satelitski televizijski kanal specijalizovan za praćenje poslovnih i finansijskih vesti, i njegovi sagovornici ekonomski analitičari smatraju da navodna istraga o prinudnom radu zapravo „nije vežba o radnim standardima”, već osmišljen mehanizam da se zaobiđe odluka Vrhovnog suda i rekonstruiše raniji oboreni tarifni režim.
Njujork tajmsnaglašava da iako predsednik tvrdi da carine podstiču domaću proizvodnju, ekonomske studije jasno pokazuju da finansijski teret i direktan udarac ovakve carinske politike zapravo snose američki uvoznici i potrošači. I britanski Gardijan otvoreno naziva američke carine „skrivenim porezom na promet” koji će direktno otežati život običnim Amerikancima podizanjem cena u maloprodajnim lancima. Američka nezavisna istraživačka organizacija Tax Foundation procenjuje da će nove carine povećati poreze za prosečno domaćinstvo u SAD za 700 dolara u 2026. godini, dok analitički Tax Policy Center navodi još veći iznos – oko 920 dolara.
Evropski Politico i američki CNBC upozoravaju poslovne ljude da nove carinske mere nisu kraj. Kancelarija Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD paralelno vodi drugu veliku istragu o „višku proizvodnih kapaciteta“ koja cilja 16 ključnih ekonomija, uključujući ponovo EU i Kinu, i koja će ubrzo rezultirati dodatnim, još težim tarifama.
Priredio S. R.
Foto: Fejsbuk i Carina SAD
