Asocijacija NKSS: “Nezavisna scena proizvodi veliki deo ukupne kulturne ponude u našoj zemlji, iako većina organizacija nema stalno zaposlene, nalazi se u stalnoj prekarnoj situaciji i često ti programi nastaju volonterski i samoeksploatacijom.”
Pre tačno mesec dana Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizovala je četvrti protestni forum ispred Ministarstva kulture sa namerom da podseti javnost na zahteve koji se odnose na predloge za razvoj konkursnih procedura koja bi omogućila transparentnu i odgovornu distribuciju javnih sredstava i na problem konkursnih kalendara koji onemogućavaju rad u polju umetnosti i kulture tokom čitave godine. U proglasu Asocijacije NKSS navodi se da su mnogi umetnici/e i kulturni radnici/e ostali bez podrške za svoj rad ove godine dok je ostalima podrška koju su dobili „ispod svakog nivoa dostojanstva rada“. Kako se to reflektuje na njihovu svakodnevicu i opstanak na kulturnoj sceni Srbije, za KUMU govore Sanja Radulović, Ana Vuković i Luka Knežević Strika. Uz napomenu da su im kolektivnost, udruženo delovanje i rad važni i na pitanja KUME odgovaraju “horski”, zajedno, solidarno.
“Jedino izvesno u radu na nezavisnoj kulturnoj sceni je egzistencijala neizvesnost, ali i stalni rad uprkos svemu.”, navode sagovornici Asocijacije NKSS i ukazuju da konkursi koje raspisuje Ministarstvo kulture, a koji bi kroz liniju 481 (budžet dodeljen nevladinim organizacijama) trebalo da budu mehanizam podrške organizacijama i pojedincima koji deluju mimo institucija, raspisuju se dinamikom koja godišnje finansiranje u praksi svodi na poslednji kvartal u svakoj godini. Ministarstvo kulture raspisuje konkurs dva meseca nakon usvajanja republičkog budžeta, koristeći zakonski maksimum za to. Konkurs je otvoren mesec dana, a rok za pregledanje prijava dva meseca.
“U praksi se budžet usvaja krajem godine, konkursi se otvaraju u februaru, a rezultati stižu u maju, ukoliko se ispoštuje ponovo zakonski maksimum, mada je skoro redovna pojava da se ovaj rok probija. Nakon toga sledi višemesečno čekanje na uplatu sredstava. Umetnici i male organizacije koje nemaju pristup velikim evropskim fondovima ili drugim izvorima finansiranja, ideju o tome da li će moći nešto da rade te godine ili ne, dobijaju tek polovinom godine.”
Drugi nivo problema jeste, dodaju Strika, Radulović i Vuković, način raspodele novca, zatim postavljanje nestručnih članova komisija i onih koji su u sukobu interesa.
“A treći nivo problema su sami iznosi koji se dodeljuju za projekte koji budu podržani na konkursu. Nije redak slučaj da se na nezavisnoj sceni produciraju dramske, plesne ili cirkuske predstave za 200.000 rsd, ili da se organizuju polugodišnji ili godišnji kontinuirani edukativni programi za decu i mlade za svega 150.000 ili 200.000 dinara. Izuzetno važni i kvalitetni programi, koji vrlo često budu jedini tog tipa u lokalnim zajednicama. Sa tim iznosima, ljudi koji te programe osmišljavaju, a potom i realizuju, stavljani su u položaj da biraju da li će raditi neplaćeno oni ili će uskratiti honorar nekom svom saradniku, a kada govorimo o ovim najmanjim iznosima koje Ministarstvo naziva “podržanim” projektima, tu nije ostavljen prostor da bilo ko bude plaćen za svoj rad. Takav mehanizam konstantne eksploatacije je izuzetno štetan i dugoročno uništava nezavisnu scenu, ne ostavljajući prostor za rad, ali ni prostor za publiku i učešće lokalne zajednice u kulturnom životu. Uprkos svemu tome, nezavisna scena proizvodi veliki deo ukupne kulturne ponude u našoj zemlji, iako većina organizacija nema stalno zaposlene, nalazi se u stalnoj prekarnoj situaciji i često ti programi nastaju volonterski i samoeksploatacijom.”
protest ispred Ministarstva kulture, lična arhiva
KUMA:“Mi, akteri i akterke kulturne scene i zainteresovani pojedinci i pojedinke danas stojimo zajedno kako bismo glasno pozvali Ministarstvo kulture na odgovornost za kršenje zakona, konkursnih procedura, netransparentnost u većini aspekata rada, snižavanje budžeta i lošu raspodelu sredstava.“, tako ste započeli protestni skup u junu mesecu, od tada je organizovano još tri protesta – kraj je oktobra da li se išta promenilo?
NKSS: Ne, još uvek ne postoji naznaka strukturnog poboljšanja. Situacija sa lošom konkursnom procedurom je prisutna decenijama unazad. U junu su predstavnice nezavisne kulturne scene predale Ministarstvu kulture zahteve za poboljšanje uslova rada u sektoru kulturi. Nakon toga, stigao je pisani odgovor Ministarstva na svaki od zahteva. Odgovori su jasno dali do znanja da Ministarstvo nema nameru da se bavi strukturnim promenama i poboljšanjem uslova rada, navodeći kao razloge zakonska ograničenja, ili prebacivajući nadležnost na druga tela. Pokazana je spremnost da se usvoje samo oni predlozi koji su kozmetički, i koji predstavljaju olakšicu korisnicima prilikom apliciranja na konkurs, ali nikako ne predstavljaju neophodne korake kao što su povećanje budžeta, blagovremeno raspisivanje konkursa kako bismo imali zaista godišnje finansiranje, transparentnu dodelu sredstava, angažovanje stručnih članova komisije, povećanje iznosa koji se dodeljuje i druge promene koje su neophodne da bismo mogli da govorimo o dostojanstvenom radu. Budžet RS za narednu godinu je usvojen 26. oktobra i sada Ministarstvo ima priliku da raspiše konkurse na vreme, pre početka 2024, što bi bio presedan i ukoliko imaju i trunku sluha za čitavu kulturnu scenu i sve njene aktere, sada je savršena prilika da to i pokažu.
KUMA: Od Ministarstva kulture zahtevate da budžet na javnim konkursima ne bude ispod 1%, uz to ukazujete na zloupotrebe u raspolaganju sredstvima iz javnog budžeta. Šta je pokazala analiza koju je sproveo stručni tim NKSS u tom kontekstu?
NKSS: Ove godine je budžet za kulturu od ukupnog budžeta RS bio 0,67%, najniži u proteklih 5 godina, i procentualno najniži od svih zemalja u regionu. Najveći deo budžeta namenjen je republičkim institucijama kulture, a deo namenjen konkursima je svega 3.24% od budžeta za kulturu. Pored toga, sredstva predviđena za konkurse namenjena su svim sektorima – na konkursu učestvuje i javni i privatni i civilni sektor. Ako govorimo o konkretnim zloupotrebama, njih je moguće mapirati i ove godine, ali se dešavaju manje više redovno već osam godina koliko mi znamo (NKSS se bavi analizom konkursa od 2015.) Od toga da se sredstva dodeljuju fantomskim organizacijama (organizacijama koje osim što su registrovane se ne mogu pronaći nigde – ne postoji ni jedan trag njihovog delovanja), organizacijama koje su osnovane neposredno pred konkurs, organizacijama koje se ne bave kulturom do toga da se višemilionska sredstva dodeljuju samo jednoj organizaciji u određenoj oblasti (organizacije predatori), često onima koje vrlo javno imaju bliske odnose sa vladajućom strankom.
KUMA: Koji konkretni primeri zloupotreba postoje, šta ste mapirali?
NKSS: Analize koje je sproveo stručni tim naše asocijacije pokazale su gotovo neverovatne zloupotrebe u raspolaganju sredstvima iz javnog budžeta. Na primer, u periodu od 2018 – 2023. godine Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu Beograda podržali su 336 projekata “fantomskih” organizacija – u ukupnom iznosu od preko 220 miliona dinara. Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, u istom ovom periodu, organizacije iz Beograda dobile su iz pokrajinskog budžeta preko 207 miliona dinara. Tri “predatorske” organizacije “Zillion films” Lazara Ristovskog (88 miliona dinara), “Beogradski festival igre” Aje Jung (87,7 miliona dinara) i “Rasta International d.o.o”. Emira Kusturice (36,6 miliona dinara) dobile su u prethodnih pet godina više od 200 miliona dinara na konkursima Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Sekretarijata za kulturu Beograda gde je većina drugih organizacija dobijala grantove u iznosu od 150 do 500 hiljada dinara.
KUMA: Nije prvi put da izlazite sa ovim nalazima u javnost, da li je bilo ikakvih odgovora, reakcija, poteza?
NKSS: Od godine do godine zavisi. Ove godine smo privukli pažnju ministarke, ali kao što je i do sada bio slučaj, to i dalje nije imalo dovoljno uticaja. Dešavalo se kroz godine da usvoje neke predloge koje mi takođe često šaljemo, jer nam je pre svega u interesu da kulturna scena ima normalne uslove za rad, ali nije bilo konkretnih poteza i reakcija. Druga strana ovih naših aktivnosti takođe ne sme da se zanemari i vrlo je važna kada govorimo o tom javnom istupanju, a to je da iako je možda izostala reakcija kakvu bismo želeli od strane nadležnih institucija, kroz godine smo stekli vrlo važne partnere u toj borbi, što lokalno, što regionalno i trenutak kada više neće moći da ignorišu zahteve čitavog jednog sektora je neizbežan.
KUMA: Ne sme da se zanemari ni podsećanje zašto nam je važna nezavisna kulturna i umetnička scena. Šta kao društvo gubimo njenim urušavanjem i onemogućavanjem normalnog rada?
NKSS: Nezavisna scena upravo iz situacije “sopstvenog pogona”, koji i metaforički i bukvalno oslikava njenu poziciju, pravi izuzetno kvalitetan program ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima širom Srbije, što je možda još i značajnije. Kroz međusobnu saradnju i razmenu, održavamo i razvijamo prekinute veze u regionu, koji doživljavamo kao u velikoj meri jedan kulturni prostor, ne samo zbog deljenog jezika. Kritlički posmatramo i promišljamo stvarnost i društvo u kojem delujemo, ali i sopstveno delovanje i razvijamo solidarnost, pa smo tako na primer, sa partnerima iz ULUSa, Stanice i drugih reprezentativnih udruženja tokom COVID-a uspostavili Fond Solidarnosti kroz koji smo finansijski pomogli one ugrožene umetnike i kulturne radnike koje je zbog tehničkih razloga zaobišla državna pomoć. Nezavisna kulturna scena je poligon za propitivanje, stvaranje, istraživanje savremenih umetničkih praksi. Ona kreira prostor slobode koji omogućava svakome da zakorači u umetnost, često briše granice između autora i publike i konstantno se samopropituje, menja i prilagođava, ali i reaguje na kontekst u kome se javlja i u kome sudeluje. Dodatno, kritički promatrano, i činjenica da je nezavisna upravo nam ostavlja tu mogućnost da iskažemo i postavimo društvene teme koje su od neopisivog značaja i koje je u javnom diskursu gotovo nemoguće pronaći. Kao takva, nosi vrednost koja je nezamenjiva.
KUMA: Ističete da ozbiljan strukturni problem predstavlja dodeljivanje sredstava mimo konkursa na osnovu diskrecionog prava Ministrstva kulture. Zašto? Ko dobija na tim, kako ste nazvali, “konkursima bez konkursa”?
NKSS: Dodeljivanje sredstava mimo konkursa na osnovu diskrecionog prava ministra kulture predstavlja ozbiljan strukturni problem. U odgovoru Ministarstva kulture na zahtev NKSS da se ovaj fond ukine, navedeno je da to nije moguće, jer se radi o sredstvima koja se dodeljuju “izuzetno važnim projektima” koje “nije bilo moguće unapred planirati” i “za hitne intervencije i radova koji se mogu pojaviti tokom godine usled nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično”. Kada smo dobili podatke o dodeljenim sredstvima na osnovu diskrecionog prava, pokazalo se da ništa od ovoga nije tačno, već da se radi o paralelnom “konkursu bez konkursa” preko koga su finansirani redovni programi, festivali, filmski izdavački projekti. Analizom je utvrđeno da je preko 50 miliona iskorišćeno za finansiranje redovnih i već planiranih programa i gostovanja, preko 140 milona za produkcije novih programa, otkup radova i nabavke u institucijama, preko 70 miliona za finansiranje postojećih izdavačkih projekata i produkcije filmova, već podržanih kroz konkurse i tek nešto više od 15 miliona na ostale projekte, među kojima su i neki koji bi se mogli smatrati neplaniranim i hitnim. Ovim sredstvima je u 2022. i 2023. godini, podržan 231 projekat u ukupnom iznosu od 280 miliona dinara kroz potpuno netransparentan proces pogodbe sa Ministarstvom kulture i samom ministarkom Majom Gojković.
Zbog značaja koji konkursi imaju Asocijacija NKSS je razvila predlog procedure sprovođenja konkursa, kako bi oni bili kako kažu, ono što bi trebalo, a to je važan kulturni instrument podrške organizacijama i pojedincima koji deluju van institucija kulture:
- Konkurse treba raspisati i realizovati u prethodnoj kalendarskoj godini za programe čija se realizacija planira u narednoj godini, kako bi programi i projekti mogli na vreme da se planiraju.
- Svi akteri u polju kulture, a koji učestvuju na konkursima (civilni, privatni i javni sektor) trebalo bi Ministarstvu da dostave liste predloga stručnih i kompetentnih ljudi za članove komisija koji ne učestvuju sa svojim programima na datim konkursima pa samim tim nisu u sukobu interesa.
- Predloge konkursnih prijava treba dostavljati u elektronskom formatu.
- Svaki član žirija ocenjuje, po datim kriterijumima, svaku pojedinačnu prijavu. Tabele sa ocenama svakog člana žirija treba da budu dostupne javnosti i svim zainteresovanim učesnicima konkursa. Zbir ukupne ocene svakog člana žirija podeljen sa brojem članova žirija daje bodovni status projekta na osnovu koga se određuje da li će projekat biti podržan i u kom iznosu. Najbolje ocenjeni projekti treba da dobiju i najveći procenat od traženih sredstava u skladu sa dostupnim budžetom koji je na raspolaganju za tu konkretnu konkursnu oblast.
- Rezultati konkursa se objavljuju u formi rang liste svih prijava na kojoj je jasno istaknuto za svaku prijavu: podnosilac prijave, kratki opis projekta, traženi iznos sredstava, bodovni status projekta, odobreni iznos sredstava, kratko obrazloženje žirija.
- Nakon realizovanih konkursa, Ministrastvo bi trebalo da organizuje javne konsultacije članova žirija sa korisnicima konkursa na kojima bi žiri mogao da prenese iskustva rada na proceni prijava, da predstavi zainteresovanima uspešne prijave, ukaže na česte nedostatke ili propuste u sastavljanju konkursnih prijava i informiše javnost o svom radu. Na ovaj način se kreira poverenje između članova žirija i korisnika konkursa, kreira se kultura dijaloga, otvoreno se govori o kriterijumima i evaluaciji projekata, ukazuje se na greške te se stvaraju uslovi za unapređenje konkursnih procedura, prijava i produkcije.
- Ministarstvo bi trebalo da obavlja poslove evaluacije realizovanih projekata i programa koji su podržani kroz javne konkurse te da informiše javnost o ukupnim rezultatima i učincima konkursa.
- Minimum jednom u dve godine bi trebalo organizovati konsultacije sa korisnicima konkursa oko unapređenja procedura, izmena u klasifikacijama umetničkih oblasti, utvrđivanja kriterijuma po kojima se procenjuju prijave, novim potrebama svih aktera u kulturi koje bi Ministarstvo trebalo da servisira.
Pored zahteva koji se tiču konkursnih procedura, Asocijacija NKSS se zalaže za povečanje budžeta za kulturu, hitno rešavanje problema dugovanja samostalnih umetnika koja su nastala krivicom gradskih i lokalnih vlasti, kreiranje instrumenta za finansijku podršku hladnom pogonu organizacijama sa nezavisne scene (institucionalna podrška), ukidanje diskrecionog fonda ministra kojim se netransparento raspolaže i dodeljuju sredstva van sfere javnog interesa i uvida javnosti.
Protest za bolju budućnost nezavisne kulturne scene, lična arhiva
KUMA: Iako Asocijacija NKSS već godinama apeluje na Ministarstvo kulture da svoj posao radi odgovorno i omogući kulturnim radnicima dostojanstvene uslove za rad, najčešće se nadležnost prebacuje na Ministarstvo finansija. Kkoji je sveopšti utisak, ima li političke volje da se išta promeni?
NKSS: Ne. Sistem kulture se kontinuirano devastira, kombinacijom nekompetentnosti, klijentelizma i nerazumevanja polja kojim se upravlja i njegovog značaja za zajednicu.
KUMA: Koji su dalji koraci i planovi Asocijacije NKSS?
NKSS: Naši naredni koraci će biti usmereni na dalji razvoj šire mreže sa svim akterima sa scene kako bismo se zajedno borili za sve one institucije i procedure koje nisu, a morale bi biti, u javnom interesu. Želimo da zajedno sa studentima, samostalnim umetnicima, zaposlenima u institucijama, građanima i svima onima koji na bilo koji način pripadaju sektoru kulture, zajedno razvijemo nove vidove borbe! Novembarske akcije će biti usmerene na podršku kolegama iz ULUS-a u borbi za očuvanje Umetničkog Paviljona “Cvijeta Zuzorić”. Uz to pokrećemo kampanju i pozivamo sve kolege, kako iz kulture, tako i iz drugih sektora da se priključe, pod sloganom – Nisam u javnom interesu, jer nam je jasno da je sektor kulture samo jedan od mnogih koji se kontinuirano uništava i zanemaruje.
deo tima NKSS, lična arhiva
Piše: Tamara Srijemac
