Između 2019. i 2025. godine, globalno gledano, zarade radnika su realno pale za 12 odsto, dok su primanja izvršnih direktora porasla za 54 procenta, upozorili su 1. maja Međunarodna konfederacija sindikata i organizacija Oksfam
Najmanje četiri izvršna direktora velikih korporacija zaradila su 2025. godine po više od 100 miliona dolara na ime plata i bonusa. Izvršni direktor kompanije Broadcom, Hok Tan, predvodio je grupu sa preko 205 miliona dolara, objavio je Yahoo Finance, vodeći svetski portal za finansijske vesti, podatke i analize. Milijarderi su od dividendi prošle godine zarađivali 2.500 dolara po sekundi.
Međunarodna konfederacija sindikata i međunarodna organizacija za borbu protiv siromaštva i nejednakosti Oxfam pozvali su povodom Međunarodnog praznika rada na hitne mere za obuzdavanje ekstremnog bogatstva, što bi trebalo da uključuje veće i pravednije poreze za najbogatije i ograničenja primanja izvršnih direktora kompanija.
„Generalni direktori najvećih svetskih korporacija uživali su prošle godine u realnom povećanju plata za 11 procenata, dok je prosečnom radniku zarada porasla za samo 0,5 procenata“, ukazuje nova zajednička analiza MKS-a i Oksfama.
Direktorima godišnje i po 100 miliona dolara
Analizom je obuhvaćeno 1.500 najprofitabilnijih korporacija u 33 zemlje koje su prijavile plate svojih generalnih direktora za 2025. Analiza pokazuje da je prosečan generalni direktor prošle godine zaradio 8,4 miliona dolara na ime plata i bonusa, u odnosu na 7,6 miliona dolara u 2024. Da bi zaradio isti taj iznos prosečnom radniku bi trebalo 490 godina.
Do sada su četiri korporacije – Blekstoun, Brodkom, Goldman Saks i Majkrosoft – prijavile da su lani svojim generalnim direktorima isplatile po više od 100 miliona dolara. O kakvim finansijskim transakcijama je reč pokazuje i podatak da je deset najplaćenijih „top menadžera“ za samo godinu dana zaradilo ukupno preko milijardu dolara.
Najbogatijih 12 imaju više od 4 milijarde ljudi
Analiza pokazuje i rodnu nejednakost u primanjima: razlika u platama između polova zaposlenih u 1.500 posmatranih kompanija u proseku iznosi 16 odsto, što znači da njihove radnice u poređenju sa svojim kolegama besplatno rade od 4. novembra.
„Rastući jaz između naknada generalnog direktora i prosečnih primanja radnika deo je dugoročnog trenda u kojem rukovodioci i akcionari uzimaju sve veći deo globalnog ekonomskog kolača“, navode MKS i Oksfam.
Globalno posmatrano, plate radnika pale su od 2019. realno za 12 procenata, što znači da su u periodu od 2019. zaključno sa 2025. godinom ukupno 108 dana radili besplatno (samo prošle godine 31 dan). Istovremeno, primanja prosečnog generalnog direktora porasla su sa prosečnih 5,5 miliona dolara u 2019. na 8,4 miliona dolara 2025.godini, što predstavlja rast za čak 54 odsto.
Analiza akcionarskog vlasništva koju su sproveli MKS i Oksfam otkriva da superbogati dobijaju značajne isplate od korporacija koje kontrolišu. Skoro 1.000 milijardera čiji su investicioni portfoliji identifikovani zajedno je primilo 79 milijardi dolara dividendi samo u toku 2025. godine – što je ekvivalentno 2.500 dolara po sekundi. Prosečan milijarder je za manje od dva sata zaradio više od dividendi nego što je prosečan radnik zaradio za celu godinu.
Neke od najvećih isplata u 2025. godini pripale su francuskom multimijarderu Bernaru Arnou, vlasniku luksuznog brenda LVMH, koji je primio 3,8 milijardi dolara, dok je tek nešto manje (3,7 milijardi) isplaćeno Amansiju Ortegi, španskom industrijalcu, osnivaču modnog giganta Inditex, u čijem je vlasništvu brend Zara.
Milijarderi – podrivači radničkih prava i demokratije
MKS i Oksfam ukazuju da se isplate korporacija često usmeravaju na podrivanje prava radnika i demokratije. Kao primer navode Larija Elisona, osnivača tehnološke kompanije Oracle, koji poslednjih godina zauzima visoko mesto na listi najbogatijih ljudi sveta sa imovinom vrednom više od 200 milijardi dolara. On je svoje bogatstvo iskoristio da postane glavni akcionar u Paramountu, jednom od najvećih američkih i svetskih medijskih konglomerata. U toj kompaniji je između ostalih i emisiona mreža CBS – jedna od najvećih i najstarijih komercijalnih televizijskih i radijskih kompanija u SAD.
Oksfam je 2024. godine podneo zvaničnu tužbu UN protiv sistematskog kršenja ljudskih prava u Amazonu i Volmartu, globalno najvećim trgovačkim kompanijama. U Oksfamu smatraju da su preveliko bogatstvo i ekonomska moć tim korporacijama omogućili da suzbiju pokušaje sindikalnog organizovanja zaposlenih.
Pored podrivanja radničkih i sindikalnih prava i sloboda, milijarderi koriste svoje bogatstvo i za kupovinu političkog uticaja. Globalno istraživanje je pokazalo da polovina ljudi veruje da „bogati često kupuju izbore“. Oksfam procenjuje da je 4.000 puta verovatnije da će milijarderi obavljati političke funkcije nego obični ljudi.
„Ova analiza razotkriva udar milijardera protiv demokratije i cenu toga za radne ljude. Kompanije nam obećavaju obilje vrlina, ali ono što vidimo je začarani krug koji vode megakorporacije potkopavajući kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog. Istovremeno, milijarderi – izvršni direktori kompanija zarobljavaju bogatstvo stvoreno povećanjem produktivnosti. Superbogati zatim koriste ogromne resurse za finansiranje antidemokratskih političkih projekata“, izjavio je generalni sekretar MKS-a Luk Triangl.
„Ovi projekti prebacuju krivicu za rastuću nejednakost na marginalizovane grupe, kao što su migranti, žene i manjine, kako bi odvratili pažnju od pravih krivaca: njihovih bogatih dobročinitelja. Oni dele radne ljude dok demontiraju i potkopavaju demokratske institucije i promovišu politike koje omogućavaju superbogatima da postanu još bogatiji, na račun radničkih prava, bezbednosti i sredstava za život. Oni napadaju demokratske organizacije poput sindikata i blokiraju sve puteve za narodne reforme, osiguravajući da se začarani antiradnički ciklus nastavi.“
Priredio S. R. Ilustracije: Pixapay free
