EKS: Kolektivnim ugovorima do mesec dana dužeg slobodnog vremena

Radnici u zemljama Evropske unije sa najrazvijenijim kolektivnim pregovaranjem imaju mesec dana više slobodnog vremena godišnje, bez smanjenja plate, od radnika u zemljama sa najmanje kolektivnih ugovora 

Prednosti kolektivnog pregovaranja za ravnotežu između posla i privatnog života otkrivaju se ovog Božića u podacima Evropske unije koji pokazuju da radnici u zemljama sa najvišim nivoom pokrivenosti kolektivnim ugovorima uživaju do mesec dana više slobodnog vremena godišnje, bez smanjenja plate, od radnika u drugim zemljama.

Analiza podataka o kolektivno ugovorenom radnom vremenu za radnike sa punim radnim vremenom koju je sprovela Evropska konfederacija sindikata (EKS) poklapa se sa podacima Eurofounda (tripartitna agencija EU za pomoć u razvoju boljih socijalnih politika). Ključni nalazi analize su:

* U zemljama u kojima je devet od deset radnika obuhvaćeno kolektivnim ugovorom, prosečno radno vreme je 1.674 sata godišnje (ne računajući prekovremeni rad).

* U zemljama u kojima je kolektivnim ugovorom obuhvaćen tek svaki deseti radnik, prosečno radno vreme iznosi 1.848 sati (bez prekovremenog).

Razlika od 174 sata ekvivalentna je četvoronedeljnom radu na osnovu prosečnog kolektivno ugovorenog radnog vremena u EU od 38 sati nedeljno.

Zemlje sa najvećom pokrivenošću kolektivnim pregovaranjem

Zemlje sa najnižom pokrivenošću kolektivnim pregovaranjem

Pomenuta razlika ukazuje na potrebu da se širom Evrope podigne nivo pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem.

EKS takođe ukazuje da je u poslednje dve decenije pristup kolektivnom pregovaranju onemogućen za više od tri miliona radnika. Najveći pad kolektivnog pregovaranja zabeležen je u Grčkoj i Rumuniji, u kojima radno vreme iznosi 1.840 sati godišnje. Indikativno je da je grčka vlada nedavno usvojila zakon kojim se radno vreme dodatno produžava.

Manifest EKS-a povodom predstojećih izbora za Evropski parlament poziva na sledeće mere za postizanje “fer dogovora za radnike“:

* Revizija direktiva o javnim nabavkama kojom bi se pristup javnim finansijama omogućio preduzećima u skladu sa poštovanjem prava na kolektivno pregovaranje;

* Ambiciozna primena Direktive o adekvatnim minimalnim platama na nacionalnom nivou, sa ciljem da se postigne 80 odsto pokrivenosti kolektivnim pregovorima u svakoj državi članici EU;

* Smanjenje radnog vremena bez snižavanja plate, uključujući ukidanje neplaćenog rada.

Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je ocenila da niske plate opterećuju ogroman broj radnika širom kontinenta.

„Za previše zaposlenih širom Evrope ovo doba godine je sve samo ne praznik, jer rade dugo za male plate umesto da u slobodnom vremenu uživaju sa prijateljima i porodicama. Uz jasnu paralelu između broja radnika o čijim pravima se kolektivno pregovara i količine vremena koje moraju da provedu na poslu svake godine, korist od kolektivnog pregovaranja je najbolji božićni poklon koji kreatori politike mogu dati zaposlenim ljudima”, istakla je Ester Linč.

Ona je podvukla da je dokazano da smanjenje radnog vremena bez umanjenja plate povećava i produktivnost i dobrobit radnika. Brojke pokazuju da je kolektivno pregovaranje najbolji način da se kreira scenario u kome svi dobijaju.

„Uzrok jaza između plata i uslova rada koji postoji između država članica je zapravo jaz u pravima radnika. To se nije dogodilo samo od sebe. Strukture koje omogućavaju milionima radnika da kolektivno pregovaraju bile su u poslednje dve decenije napadane zbog navodne potrebe štednje, pri čemu je dozvoljavano i razbijanje sindikata. Pogrešan argument da je kolektivno pregovaranje bilo loše za konkurentnost privrede potpuno je diskreditovan i vreme je da se kreatori politike pozabave posledicama grešaka iz prošlosti”, rekla je generalna sekretarka najveće sindikalne asocijacije u Evropi.

Linč je poručila da rukovodstvo EU i nacionalne vlade sada imaju odgovornost da budu proaktivne u ponovnoj afirmaciji i povećanju pokrivenosti kolektivnim pregovaranjem, što se pokazalo dobrim za ekonomiju i društvo. Najbolji način za to, zaključila je Linč, je da se kompanije koje primaju javna sredstva primoraju da plate i uslove rada regulišu kroz kolektivno pregovaranje.

S.R.