Dok Ministarstvo trgovine reklamira svoj zakonski nacrt kao viši nivo zaštite potrošača, udruženja smatraju da će nove norme koristiti trgovcima ali i škoditi građanima
Juče je istekao rok rok za javnu raspravu o Nacrtu novog zakona o zaštiti potrošača koji je izazvao veliku zabrinutost udruženja koja se bave upravo pravima potrošača u Srbiji. Kako ukazuju, za razliku od starog zakona, novi uvodi paragrafe koji treba da spreče trgovinske prevare putem interneta, ali bi jedna sporna izmena mogla drastično da oslabi prava građana – potrošača. O čemu se zapravo radi?
Zaštita internet kupaca
Ministarstvo trgovine je pripremilo nacrt koji se “na prvi pogled” ne razlikuje mnogo od važećeg Zakona o zaštiti potrošača iz 2021. godine (ZZP). Ključne novine su zaštitne odredbe kupaca koji poručuju stvari putem interneta. Normativna novost je i propisivanje prava na naknadu štete zbog nepoštene poslovne prakse. Ministarstvo trgovine je u obrazloženju svog zakonskog nacrta navelo da su uočeni određeni nedostaci važećeg ZZP koji su sprečavali njegovu punu praktičnu primenu i time onemogućavali zadovoljavajući nivo zaštite potrošača.
„Problemi koje zakon treba da reši se odnose na: nedovoljno uređen i funkcionalan sistem za efikasno vansudsko rešavanje potrošačkih sporova; potrebe za jačom i posebno uređenom zaštitom potrošača u oblasti digitalnih sadržaja i digitalnih usluga; potrebe za usklađivanjem sa novim direktivama Evropske unije“, navodi se u obrazloženju ministarstva.
Nove norme koje se odnose na digitalne usluge traba da štite kupca i od prevara prilikom naručivanja usluga, pa će, na primer, trgovcima biti zabranjeno da onlajn reklamiraju jednu stvar, a kupcu prodaju nešto sasvim drugo. Prema obrazloženju novog zakona, “ako isporučeni digitalni sadržaj ili digitalna usluga nisu saobrazni ugovoru, potrošač ima pravo na usklađivanje, odgovarajuće umanjenje cene ili na raskid ugovora“.
Novina je i odredba koja nalaže da recenzije (primedbe ili preporuke) o onlajn prodavcima moraju biti autentične, odnosno da dolaze od stvarnih kupaca, što važi za proizvode ali i usluge, recimo za hotele, apartmane, stanove koji se rentiraju…
Potrošače bi nove norme trebalo da zaštite i od takozvane nasrtljive poslovne prakse, odnosno od „obavezivanje potrošača da tokom besplatnog izleta, koji je trgovac organizovao radi promocije ili prodaje proizvoda, kupi proizvod ili plati bilo šta“, stoji u nacrtu novog zakona.
Opasna promena
Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva je na svom sajtu objavilo analizu Nacrta novog zakona uz poruku da se ovih dana javnosti plasira “priča da novi zakon donosi nova unapređenja u pravima potrošača” a da se “prećutkuje zapravo najopasnija promena”.
To udruženje ukazuje da je veoma sporna izmena člana 4. koja će, ukoliko bude usvojena, omogućiti da bilo koji drugi pravni akt lokalne samouprave bude praktično „iznad“ zakona. Naime, prema dosadašnjem članu 4. Zakon se primenjuje na odnos trgovaca i potrošača, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača. Nacrtom se to menja tako da se Zakon primenjuje, osim u slučaju postojanja nekog drugog propisa.
Novi zakon usred leta!?
„Dakle, jasno je da taj drugi propis više ne mora da obezbedi viši stepen zaštite potrošače, već može i niži. Odnosno, može da obezbedi viši stepen zaštite trgovcu. Prema ovome, svaka jedinica lokalne samouprave može da donese akt niže pravne snage, kojim će da poništi odredbu ZZP. Bukvalno će svaka toplana ili parking servis u različitim gradovima, moći da imaju svoje propise. Ako u ZZP stoji da je rok za odgovor na reklamaciju osam dana, lokalne samouprave će doneti svoj propis gde kažu da je kod njih rok za odgovor šest meseci“, objašnjavaju iz Efektive.
Kako ukazuju uz tog udruženja, niži akt može imati jaču pravnu snagu od zakona ako to predviđa sam zakon, što je upravo i slučaj sa Nacrtom novog zakona o zaštiti potrošača.
Efektiva upozorava da “već postoje sektorski zakoni koji potrošačima daju manja prava od onih iz ZZP”, te da su “gotovo svi opšti akti lokalnih samouprava na teritorijama Republike Srbije koji regulišu rad komunalnih preduzeća, naročito toplana i vodovoda, neusklađeni sa ZZP” što praktično predstavlja sabotiranje Zakona o zaštiti potrošača u korist komunalnih preduzeća i na štetu građana.
Na štetu građana
Prema analizi Efektive, “svaka jedinica lokalne samouprave može da donese akt niže pravne snage, kojim će da poništi odredbu Zakona”, što praktično znači da će svaka toplana ili parking servis moći da imaju svoje propise. Posledice tog pravnog šarenila mogu biti veoma ozbiljne. Primera radi, ako je Zakonom predviđeno da je rok za odgovor na reklamaciju 8 dana, lokalne samouprave svojim propisom mogu da predvide rok od 6 meseci. I slično tome, na štetu građana – potrošača, kako upozoravaju iz udruženja Efektiva.
I Aleksa Radonjić, profesor potrošačkog prava na Univerzitetu Union, smatra da je problematičan Nacrt novog zakona o zaštiti prava potrošača. On je za BiBISi na sprskom jeziku objasnio da izbacivanjem formulacije „viši stepen zaštite“ iz člana 4. ZZP-a akona kupac na primer neispravnog kućnog aparata ne bi mogao da se osloni na, za njega povoljniji, Zakon o obligacionim odnosima.
Profesor Radonjić takođe ocenjuje da bi izmena pomenutog člana 4. mnogima mogla da posluži da je široko tumače – pa i da niži akt bude “stariji” od zakona. Osim toga, nova formulacija tog člana omogućila bi da se primene i zakoni koji su nepovoljniji za potrošače. Neobično je i što autori Nacrta u tom članu upotrebljavaju pojam „propis“, a “propis može da bude odluka lokalne samouprave“, ukazuje profesor.
Radonjić zaključuje da nižim aktom, kao što je odluka opštinske ili gradske samouprave, ne može da se propisuje nešto što je suprotno od zakona, kao što je to predviđeno Nacrtom novog zakona o zaštiti potrošača.
Priredio S. R.
Foto: Pexels
