Slovačka, Italija i Litvanija su jedine zemlje članice Evropske unije koje su pre 7. juna usvojile nacionalne zakone za primenu Direktive o transparentnosti plata
Zvanični rok za usklađivanje država članica Evropske unije sa Direktivom o transparentnosti plata (EU 2023/970) istekao je u nedelju 7. juna, aEvropska komisija je ostala čvrsta pri tom datumu i u međuvremenu odbila sve zahteve udruženja poslodavaca za produženje roka ili privremeno odlaganje primene.
Uoči isticanja tog roka, Evropska konfederacija sindikataje najoštrije reagovala zbog činjenice da preostale 24 države članice EU nisu na vreme implementirale pravila o transparentnosti plata u svoja zakonodavstva.
Političari izdali zaposlene žene
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč ocenila je da propuštanje zadatog roka predstavlja „izdaju radnica“ i sraman neuspeh političkih rukovodstava pod pritiskom agresivnog korporativnog lobiranja.
Sofi Bine ostaje na čelu sindikata SeŽeTe
Istraživanje EKS-a pokazuje da odlaganje primene ovih pravila košta žene u EU godišnje prosečno 4.256 evra izgubljenih zarada zbog neopravdanih razlika u platama u odnosu na muškarce. EKS ukazuje da su kašnjenja direktna posledica pritiska organizacija poslodavaca koje su novu evropsku direktivu označile kao „regulatorno opterećenje“, pokušavajući da razvodne ključna prava žena.
Prema istraživanju EKS-a, za razliku od Slovačka, Italija i Litvanija – jedinih u EU koje su pre 7. juna usvojile nacionalne zakone za primenu Direktive o transparentnosti plata, drugezemlje članice pokazale su veoma neujednačen nivo spremnosti i preduzetih koraka. Tako su Belgija, Malta i Poljska tek delimično usvojile odgovarjuće propise, dok Holandija, Francuska, Danska, Finska, Češka, Kipar, Bugarska i Rumunija imaju spremne nacrte zakona, ali su zvanično pomerile rok njihove primene za 1. januar 2027. godine.
Najveći broj članica EU, uključujući Nemačku, Španiju, Irsku, Austriju i Hrvatsku, još nema objavljen nacrt zakona niti jasan vremenski okvir. Poseban izuzetak je Švedska koja se jedina otvoreno usprotivila Direktivi EU, zamrzla proces i zatražila ponovne pregovore na nivou Unije, pravdajući to prevelikim administrativnim teretom za kompanije.
Ukidanje tajnosti plata
Cilj novih pravila o transparetnosti je potpuno ukidanje prakse tajnosti oko zarada i smanjenje rodnog jaza u platama koji je u EU veći od 11 procenata. Prema direktivi, kompanije će morati da ispune sledeće zahteve:
* Prilikom zapošljavanja, poslodavci u oglasu ili pre intervjua sa kandidatima moraju da navedu početnu platu ili raspon zarade;
* U razgovorima za zapošljavanje, kandidati više ne smeju biti pitani koliko su zarađivali na prethodnim poslovima;
* Svaki zaposleni ima pravo da traži podatke o prosečnim nivoima plata za istu poziciju, raščlanjene po polu;
* Ako se utvrdi rodni jaz u platama veći od 5 procenata koji se ne može opravdati objektivnim kriterijumima, kompanije moraju odmah pokrenuti korektivne mere u saradnji sa sindikatima.
„Žene radnice širom Evrope će i dalje biti ostavljene u mraku po pitanju diskriminacije u platama, jer će sve osim tri države članice EU propustiti rok koji ističe u nedelju (7. jun) da unesu direktivu o transparentnosti plata u nacionalno zakonodavstvo – uprkos tome što im je data godina duže da to urade“, saopštila je EKS.
Evropski sindikati podsećaju da je zaposlenim ženama potrebna zabrana klauzula o tajnosti plata koje su omogućile da nejednake plate opstanu skoro 50 godina nakon što je EU (ranije EEZ) zakonom definisala jednakost plata.
Zamenica generalnog sekretara EKS-a Izabela Šuman istakla je da radnice već predugo čekaju i da eksploatacija žena na poslu mora prestati: „Transparentnost plata će napraviti ogromnu razliku za milione žena čiji je rad bio potcenjen i nedovoljno plaćen predugo, u poređenju sa malim troškovima za kompanije“.
Sankcije za države i kompanije (poslodavce)
Do sada je Evropska komisija dosledno odbijala žalbe i pozive poslodavaca na produženje roka za poštovanje direktive o transparentnosti plata, šaljući jasan signal državama da nastave sa ispunjavanjem obaveza. Zato se očekuje da Komisija protiv 24 zemlje članice koje su propustile rok za implementaciju direktive EU 2023/970 pokrene zvanični postupak zbog povrede prava Evropske unije (infringement procedure).
Postupak zbog povrede prava EU počinje tako što Brisel šalje zvaničan zahtev vladama da u roku od dva meseca objasne zašto zakon nije usvojen (Letter of formal notice). Ukoliko država članica ne ponudi opravdanje, u drugoj fazi Komisija izdaje formalni nalog za usklađivanje sa zakonodavstvom EU (Reasoned opinion). Na kraju, ako država i dalje ignoriše rokove, Komisija slučaj predaje Sudu pravde u Luksemburgu. Sud tada izriče ogromne dnevne finansijske penale i jednokratne kazne koji se naplaćuju iz budžeta te države sve dok zakon ne bude u potpunosti usvojen.
Kada države članice usvoje odgovarajuće nacionalne propise o transparetnosti plata, poslodavci koji ih ne spovode ili svesno plaćaju žene manje od muškaraca za rad jednake vrednosti suočiće se sa rigoroznim merama. Pre svega, to znači da zaposleni koji su pretrpeli diskriminaciju imaju pravo na potpunu isplatu razlike u platama (retroaktivno), uključujući bonuse i neisplaćene doprinose, i to za period do tri godine unazad. Direktiva izričito zabranjuje postavljanje bilo kakvog gornjeg limita na iznos ove odštete.
Države članice moraju da propišu „efikasne, proporcionalne i odvraćajuće“ novčane kazne za kompanije koje ne objave izveštaje o rodnom jazu ili odbiju da sprovedu reviziju plata. Visina kazni će zavisiti od prometa kompanije i broja zaposlenih.
Ako radnik pokrene tužbu, kompanija (ne radnik) je ta koja na sudu mora da dokaže da nije bilo diskriminacije i da su razlike u platama zasnovane na objektivnim, rodno neutralnim kriterijumima (poput učinka ili kvalifikacija).
Pored pomenutih sankcija, države mogu odlučiti da se kompanijama koje krše pravila o transparentnosti plata zabranjuje učešće na tenderima za državne i javne ugovore. To je, inače, stalni višegodišnji zahtev evropskih sindikata.
Priredio S. R.
