Novi plan Brisela značajno usporava tempo dekarbonizacije i daje industriji više vremena za zelenu tranziciju, iako krajnji cilj – potpuna klimatska neutralnost do 2050. godine – formalno ostaje na snazi
Evropska komisija zvanično je predstavila dugoočekivani predlog revizije Sistema trgovanja emisijama (EU ETS), koji donosi neočekivano fleksibilniji pristup zelenoj tranziciji. Novi plan, objavljen prošlog petka, osmišljen je kao „ruka spasa“ za evropsku tešku industriju kako bi se očuvala njena globalna konkurentnost u svetlu klimatskih ciljeva za 2040. godinu, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Ovaj predlog kojim se praktično ublažavaju pravila za zagađivače izazvao je oštre kritike ekološkog pokreta, a istog tog 17. jula usledilo je i oštro upozorenje „sveta rada“. Evropski sindikati, predvođeni federacijom IndustriAll Europe, poslali su Briselu jasnu poruku: smanjenje emisija ne sme postati alat za masovno gašenje fabrika i gubitak radnih mesta.
Šta je Sistem trgovanja emisijama?
Za širu javnost, ovaj komplikovani mehanizam najlakše je shvatiti kroz ekonomsku logiku koja primorava velike zagađivače (fabrike, elektrane, avio-kompanije…) da smanje zagađenje tako što im prljanje vazduha čini – skupim.
EU ETS funkcioniše tako što EU svake godine odredi maksimalnu količinu ugljen-dioksida (CO₂) koja sme da se ispusti u vazduh na nivou celog kontinenta. Ta granica se svake godine spušta, poput obruča koji se polako steže, kako bi se zagađenje smanjivalo. Ukupni godišnji maksimum deli se na emisione dozvole (1 dozvola = 1 tona CO₂). Deo dozvola fabrike dobijaju besplatno, a ostatak kupuju na aukcijama. Na kraju godine, „zelene fabrike“ koje su uložile u čiste mašine pa otuda imaju višak dozvola mogu ih prodati i zaraditi. „Prljave fabrike“ sa starom tehnologijom moraju da dokupe dozvole na tržištu ili da plate astronomske kazne. Dakle, umesto da industriji prosto naredi „nemojte zagađivati“, ovaj sistem koristi ekonomsku logiku. Kompanijama postaje jeftinije da kupe moderne filtere i pređu na zelenu energiju, nego da svake godine plaćaju skupe dozvole za zagađivanje.
Novi sukob ekologije i biznisa
Novi predlog Evropske komisije značajno usporava tempo dekarbonizacije čime se smanjuju i rizici teške industrije. Iako krajnji cilj (potpuna klimatska neutralnost do 2050. godine) formalno ostaje na snazi, Brisel je ovim predlogom odlučio da pritisne kočnicu i pruži industriji više vremena za tranziciju. Spuštanje godišnje stope smanjenja dozvola sa 4,3% na 3,7% u periodu od 2031. do 2035. godine omogućava fabrikama da u atmosferu ispuste čak 2,4 milijarde tona CO₂ više nego što je bilo predviđeno ranijim, strožim planom. Takođe, prvobitni plan je bio da se besplatne emisione dozvole za tešku industriju (čelik, cement, hemija) potpuno ukinu do 2034, nakon čega bi kompanije morale da plaćaju za svaku tonu emitovanog gasa. Novim predlogom taj rok je pomeren na 2038. godinu, što znači da se prelazak na potpuno čiste tehnologije odlaže za još četiri godine.
Strah od seobe industrije iz Evrope
Ovu reviziju Sistema trgovanja emisijama Evropska komisija je predložila nakon se našla u procepu između ekoloških ambicija i surove ekonomske realnosti. Pre svega, na usporavanje dekarbonizacije uticao je strah od deindustrijalizacije. Naime, smatra se da bi previsoke nadoknade za emisije CO₂ naterale evropske kompanije da zatvore pogone i presele proizvodnju van Evrope. Tome treba dodati i činjenicu da su visoki troškovi energije i inflacija već su oslabili konkurentnost evropske privrede u odnosu na SAD i Kinu. Zato je očekivano Brisel popustio pod pritiscima 10 država članica EU, ali i evropskih sindikata koji su upozorili da bi prebrz tempo dekarbonizacije uništio radna mesta i izazvao socijalne nemire.
Ekološki posmatrano, ovo jeste korak unazad jer usporava borbu protiv klimatskih promena, zbog čega ekološke organizacije oštro kritikuju Brisel. Međutim, iz ugla ekonomije i sindikata, to je neophodan tajmaut kako bi se sprečio kolaps evropske industrije i sačuvala radna mesta.
Predlog Evropske komisije predviđa i uspostavljanje Banke za dekarbonizaciju. Reč je o novoj instituciji sa budžetom od 100 milijardi evra za finansiranje zelenih projekata u industriji. Pored toga, države članice EU će morati najmanje 50 odsto prihoda od prodaje emisionih dozvola da vrate direktno u industrijski sektor.
Predviđeno je i da se sistem trgovanja emisijama od 2029. proširi na međunarodne avio-letove van Evrope do 5.000 km (poput Dubaija i Istanbula), kao i na manja transportna plovila, dok bi spaljivanje opštinskog otpada u ETS ulazilo postepeno od 2031. do 2034. godine.
Četiri ključna zahteva sindikata
Iako prepoznaje napore Brisela da olakša pritisak na ekonomiju, federacija IndustriAll Europe podigla je „crvenu zastavicu“ upravo istog dana kada je predstavljen predlog revizije Sistema trgovanja emisijama. Ključni zahtevi sindikata upućeni donosiocima odluka na nivou EU su rezolutni.
Sprečiti deindustrijalizaciju: Sindikati upozoravaju da nepredvidive cene ugljenika teraju kompanije da zatvaraju pogone u Evropi i sele proizvodnju u zemlje sa labavijim propisima, ostavljajući evropske radnike bez posla.
Novac od zagađenja mora ići i radnicima: Oštro se kritikuje dosadašnja praksa gde su države novac od ETS aukcija koristile za krpljenje budžeta. Ukupni prihodi od aukcija ETS-a u EU dostigli su 43 milijarde evra samo u 2025. godini a sindikati već dugo zahtevaju da se najmanje polovina tog novca nameni za projekte industrijske dekarbonizacije. Takođe traže da se deo tih prihoda usmeri u dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika u cilju pravedne tranzicije.
Osnivanje Evropske opservatorije za dekarbonizaciju: IndustriAll Europe predlaže formiranje novog tela koje bi uključilo sindikate i pratilo realno stanje na terenu – kako bi se kontrolisalo da li kompanije zaista investiraju na tlu Evrope ili tajno gase radna mesta.
Zabrana stranih karbonskih kredita: Sindikati se oštro protive ideji da evropske kompanije ispunjavaju svoje klimatske obaveze kupovinom karbonskih kredita iz industrijskih projekata van Evrope. Ističu da ETS mora stimulisati isključivo domaće zelene investicije i osigurati dugoročni opstanak evropskih radnika.
„ETS je sredstvo za postizanje cilja, a ne cilj sam po sebi. Evropska zelena tranzicija mora biti pravedna prema radnicima, ili u suprotnom neće biti održiva“, izjavila je Džudit Kirton-Darling, generalna sekretarka industriAll Europe.
Priredio S. R.
