Evropski sindikati traže hitan zakon protiv rada na vrućini

Na nivou Evropske unije još nije definisano kada je pretoplo za rad, a zbog ekstremnih vrućina i ovog leta smrtno stradaju hiljade radnika, upozorava Evropska konfederacija sindikata

Leto će sve više biti žarište štrajkova širom Evrope, osim ako se ne preduzmu mere za bezbednost radnika tokom visokih temperatura, upozoravaju evropski sindikati političare i poslodavce.

Sredinom jula širom Italije štrajkovali su dostavljači hrane reagujući na ekstremne toplotne talase i nedostatak sistemske zaštite platformskih radnika. Dostavljači kompanija kao što su Glovo i Deliveroo privremeno su gasili službene aplikacije i obustavljali rad u velikim gradovima poput Milana, Bolonje i Firence, preneo je britanski javni servis BiBiSi.

Teret predaha da preuzmu kompanije

Lokalne vlasti u nekim gradovima, kao u Milanu, uvele su zabranu dostave biciklima tokom najtoplijeg dela dana (od 12,30 do 16 časova) kako bi zaštitile zdravlje radnika, prenele su društvene mreže. Međutim, pošto su dostavljači plaćeni po učinku, ta mera je direktno ugrozila njihovu ionako nisku zaradu. Sindikati su zatražili da kompanije preuzmu finansijski teret klimatskih promena. To praktično znači da gubitke zbog obustave rada usled opasnih vrućina ne snose samo radnici, već da im se obezbede posebne nadoknade.

Odmah nakon uličnih protesta, predstavnici sindikati sreli su se tim povodom sa zvaničnicima Ministarstva rada u Rimu. U razgovorima, sindikati su kao svoj glavni zahtev naveli uvođenje državnog programa socijalne pomoći za gig-radnike kada su njihove aplikacije ugašene zbog vrućine. Zatražili su da platformske kompanije, a ne sami radnici ili isključivo država, preuzmu finansijski teret ekonomske nadoknade za sate tokom kojih je rad zabranjen. Ishod rimskih pregovora još nije poznat.

Zastrašujući podaci o smrtnosti na vrućini

U Evropi je ovog leta dramatično porastao broj smrtnih slučajeva na radu usled ekstremnih vrućina. Podaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da je u Evropskoj uniji od 2000. godine broj fatalnih ishoda na radnom mestu izazvanih toplotom porastao za čak 42 odsto. Tokom nezapamćenih toplotnih talasa koji su krajem juna i tokom jula pogodili kontinent, zabeležene su hiljade prevremenih smrti građana, među kojima je i veliki broj radnika na otvorenom. Zastrašuje podatak Evropskog sistema za praćenje smrtnosti (EuroMOMO) da je samo između 22. i 28. juna u Evropi registrovano više od 10.650 smrtnih slučajeva iznad očekivanog proseka, što se direktno pripisuje toplotnom talasu. Španske zdravstvene vlasti povezale su više stotina smrtnih slučajeva sa vrelim talasima, a sindikate i širu javnost šokirali su ponovljeni slučajevi kolapsa i smrti uličnih čistača u Barseloni i Madridu. Francuska Agencija za javno zdravlje zabeležila je u prvoj fazi leta više stotina dodatnih smrti. Sindikati u Italiji i Grčkoj prijavili su desetine fatalnih ishoda među radnicima u građevinskom sektoru i poljoprivredi.

Nešto pre italijanskih dostavljača, štrajk zbog rada na vrućini organizovan je u Francuskoj. Kada su krajem juna i početkom jula temperature prešle 40°C, pored dostavljača, rad su obustavili i zaposleni u sektoru transporta i industrije, čak i u prosveti, zahtevajući mere bezbednosti, izvestio je britanski Gardijan. U Francuskoj se pitanje rada na ekstremnim vrućinama razvilo u masovan društveni problem, obeležen terminom „termički štrajk”. Za razliku od klasičnih štrajkova, francuski radnici su masovno počeli da koriste svoje zakonsko „pravo na povlačenje”, koje im omogućava da odmah prekinu rad bez gubitka plate ako procene da postoji ozbiljna i neposredna opasnost po njihov život ili zdravlje.

Sindikalni predstavnici su isticali da radnici dolaze na posao potpuno iscrpljeni jer zbog noćnih vrućina ne mogu da spavaju, a rad u pregrejanim halama dovodi do masovnih nesvestica. Zbog bezbednosti transportnih ekipa, ali i očuvanja kvaliteta osetljivih namirnica, mnogi lokalni proizvođači i distributeri bili su prinuđeni da potpuno obustave rad tokom najtoplijih dana.

Crveni alarm za rad na otvorenom

Početkom jula, pritisak sindikata i nezadovoljstvo radnika dostigli su tačku usijanja, što je primoralo i samu državu da interveniše. Francuski ministar rada Žan-Pjer Farandu hitno je sazvao predstavnike platformi nakon žalbi sindikata da su uslovi za radnike na biciklima postali „nepodnošljivi i opasni”. Ministar je zapretio da će država sama nametnuti restrikcije ako kompanije ne reaguju. Pod direktnim pritiskom, kompanije Uber i Deliveroo su pristale da potpuno obustave isporuke između 14 i 18 časova u svim departmanima u kojima je proglašen crveni meteo-alarm za toplotni talas. Međutim, najveći francuski sindikat SeŽeTe (CGT) oštro je kritikovao meru „pauze za osveženje” jer kompanije nisu obezbedile finansijsku nadoknadu za vreme zabrane rada. Time je finansijski teret obustava prebačen na ionako siromašne radnike. Suprotno tome, Grad Pariz je zvanično zatražio od platformi uvođenje garantovane minimalne satnice tokom klimatskih suspenzija.

Problem sa toplotnim talasima u Francuskoj prelio se i na javni sektor. Krajem juna, francuski sindikati prosvetnih radnika pozvali su nastavnike na štrajk i masovno korišćenje prava na povlačenje s posla. Razlog je bio održavanje državnih ispita u školama koje nemaju klima-uređaje, gde su temperature u učionicama već u 8 ujutru premašivale 32 stepena, a tokom dana dostizale i 40 °C. Zbog toga je privremeno bilo zatvoreno više od 3.500 škola.

Na nivou Evropske unije još nema jedinstvenih normi o zaštiti radnika na otvorenom tokom ekstremnih vrućina, a samo nekoliko njenih članica ima svoje odgovarajuće zakone.

Retki propisi o radu na vrućini

Francuska je još lane prepoznala ovaj problem i donela novi zakon o toplotnim talasima (stupio na snagu u julu 2025. godine), koji obavezuje poslodavce da u procenu rizika na radnom mestu obavezno unesu plan zaštite od ekstremnih vrućina (pauze, sveža voda, prilagođavanje satnice). Najveći problem ostaju gig-radnici (dostavljači) koji se zakonski vode kao „samostalni preduzetnici” i na koje se ovaj zakon ne odnosi direktno, što je i bio glavni povod za nedavne proteste.

U Španiji, regionalne vlasti, poput onih u Andaluziji, uvele su stroge letnje protokole, ali sindikati i tamo protestuju jer smatraju da su, na primer, mere kompanije Glovo nedovoljne na temperaturama koje dostižu plus 45.

U Poljskoj zakon garantuje radnicima pravo da potpuno prekinu rad ako uslovi na otvorenom direktno ugrožavaju njihovo zdravlje i živote, pri čemu zadržavaju pravo na punu platu.

Nemačka i Belgija imaju takođe nacionalne propise o zaštiti radnika tokom ekstremnih vrućina, ali koriste potpuno različite modele i metode merenja. Nijedna od ove dve zemlje ne daje radnicima automatsko pravo na „slobodan dan zbog vrućine”, ali obe primoravaju poslodavce na rigidne akcije kako temperatura raste. Tako belgijski Kodeks o dobrobiti na radu postavlja jasne maksimalne granice, ali se one ne mere običnim termometrom, već preko WBGT indeksa (uzima u obzir i vlažnost vazduha, vetar i sunčevo zračenje). U skladu sa težinom rada (lak, srednje težak, težak i veoma težak rad) razlikuju se indeksi zbog kojih poslodavac mora da obezbedi zaštitu od direktnog sunca i besplatna osvežavajuća pića. Ako vrućina potraje duže od 48 sati, obavezan je da uvede režim restrikcije radnog vremena i dodatne pauze za odmor.

Nemački Pravilnik o radnim mestima i prateće tehničko pravilo regulišu temperaturu u unutrašnjim prostorijama kroz trostepenu gradaciju. Mere koje poslodavac mora da primeni razlikuju se za tri nivoa temperature na radu – iznad 26 °C, iznad 30i iznad 35 Celzijusa. Između ostalog, za drugi nivo poslodavac je dužan da obezbedi besplatnu vodu za piće, uvede ventilaciju ili prilagodi radno vreme. Treći nivo ga obavezuje da ukoliko ne može da obezbedi tehničko rashlađivanje (klime, vazdušni tuševi) premesti radnike ili obustavi rad.

Sindikalni model evropske direktive

Kako EU nema propis o jedinstvenoj, fiksnoj maksimalnoj temperaturi na kojoj rad mora da stane, evropski sindikati su 25. juna u Briselu zvanično predstavili model Direktive o zaštiti na radu tokom ekstremnih vrućina. Sindikalni zahtev je da se taj tekst uvrsti u predstojeći zakonski paket o kvalitetnim radnim mestima. Ukoliko se direktiva usvoji, kompanije će morati da uspore intenzitet rada kada temperatura preraste 30 Celzijusa. Takođe će biti u obavezi da obezbede osenčene prostore za odmor, vodu, rashladna sredstva i prilagođeno radno vreme.

Evropska konfederacija sindikata je pre dva dana ponovila svoj stav da su ekstremne vrućine postale jedan od najvećih bezbednosnih rizika na radnom mestu, i da zato zahteva hitno uvođenje obavezujućeg zakona na nivou cele EU.

Ključni zahtev EKS-a je da EU uvede maksimalnu dozvoljenu temperaturu za rad na otvorenom. Predlog je da se intenzitet rada drastično smanji ili potpuno obustavi kada temperatura dostigne između 30 i 32,5 °C, u zavisnosti od fizičke težine posla. U najvažnije zahteve EKS-a spada i stav da obustava rada zbog vrućine ne sme dovesti do smanjenja plata. Evropski sindikati insistiraju i da platformske kompanije i ostali poslodavci moraju sami da snose troškove prekida rada tokom toplotnih talasa, umesto da taj teret prebacuju na radnike. Zahtev je i da se zaštita od vrućine (klimatizacija, obavezne pauze u hladu, besplatna voda i elektroliti) unese u kolektivne ugovore kao osnovno pravo radnika, jednako važno kao i zaštitna oprema (šlemovi ili rukavice).

EKS u saopštenju podseća da je verovatnoća nesreće na radu veća za 10 do 15 odsto kada temperature pređu 38°C. Procene su da se 277.000 povreda i 230 smrtnih slučajeva godišnje povezani sa toplotnim stresom na radnom mestu. Uprkos tome, samo 15 procenata radnika kaže da su preduzete mere za njihovu bezbednost.

Tim povodom generalna sekretarka EKS-a Ester Linč izjavila je da su radnici širom Evrope primorani da štrajkuju tokom leta jer je to jedini način da se zaštite tokom opasno visokih temperatura.

„Štrajkuju i prekarni radnici kojima se govori da biraju između toga da se izlože opasnosti ili da ne mogu da plate kiriju. To se ne može nastaviti. Upozoravamo političare i poslodavce da mogu da sarađuju sa sindikatima kako bi organizovali rad tokom visokih temperatura na razuman i bezbedan način. U suprotnom će broj štrajkova nastaviti da raste svakog leta“, upozorila je Ester Linč.

Priredio S. R.