Posle liberalizacije radnog angažovanja stranih državljana, izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca čija je puna primena počela 1. februara, državno-privredno-sindikalni tim počeo je da radi na identifikovanju zanimanja koja hronično nedostaju na tržištu rada Srbije
Građevinski radnici iz Turske, vozači iz Šri Lanke, dostavljači sa Kube i drugi stranci različitih zanimanja sve češće se mogu sresti na ulicama, gradilištima i fabričkim pogonima u Beogradu i drugim većim gradovima širom Srbije. Kineska zajednica je prisutna decenijama a poslednjih godina dolaze Nepalci, Indijci i Pakistanci. Nije malo ni pečalbara iz drugih krajeva Azije, Afrike, Latinske Amerike… Ratni sukob Rusije i Ukrajine ovde je doveo i hiljade njihovih državljana koji su radne angažmane pretežno našli u sektoru informacionih tehnologija (IT) i srodnim delatnostima.
Od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca (novembar 2014.) broj izdatih dozvola za rad kretao oko 6-12 hiljada, sve do 2020. godine kada se udvostručio na 23.000. Intenzivan rast je nastavljen tako da je prošle godine, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, do 8. decembra stranim licima izdato 48.846 dozvola za rad. Taj podatak najavljuje da će se trend povećanja strane radne snage nastaviti ukorak sa odlaskom domaćih radnika. Trend je prošlog avgusta intenziviran izmenama i dopunama Zakona o zapoljšavanju stranaca, kojim je umnogome pojednostavljena i olakšana procedura zapošljavanja stranaca. Ključna novina tog zakona čije je puna primena počela 1. februara je uvođenje jedinstvene radno-boravišne dozvole i potpuna digitalizacija tog postupka.
Radna grupa za utvrđivanje deficita
Mediji ovih dana najavljuju da će Srbija u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Sajt Forbes Srbija, specijaliozovan za teme industrije i biznisa, ocenio je da će namena tog spiska biti “gašenje požara” i podseća da Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa “potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja.” Tim zakonom predviđeno je da strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje. Kako je propisano članom 11 tog zakona, Vlada može da izuzme od pribavljanja saglasnosti neke kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, “u zavisnosti od stanja na tržištu rada i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta”.
Posao na utvrđivanju liste deficitarnih zanimanja već je počeo – prva sednica nadležne radne grupe održana je 7. februara u Palati Srbija. Forbes navodi da su u tom zajedničkom poslu državnih i privrednih organizacija angažovani predstavnici ministarstva rada, prosvete i privrede, Privredne komore Srbije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Unije poslodavaca… Naš sajt saznaje od predsednice “Nezavisnosti” Čedanke Andrić da u tom poslu učestvuju i sindikati.
„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u decembru prošle godine dostavilo dopis reprezentativnim socijalnim partnerima, dakle i sindikatima da imenuju svoje predstavnike u Radnu grupu za izradu Predloga liste deficitarnih zanimanja za sprovođenje Zakona o zapošljavanju stranaca, što smo i uradili“, izjavila je Andrić za sajt Nezavisnost.org.
Jelena Mićić, članica Radne grupe ispred nemačke vladine donatorske organizacije GIZ kazala je za Forbes da je cilj da se precizno definišu zanimanja koja nedostaju a da će listu tih deficitarnih zanimanja usvajati Vlada Srbije. Kazala je i da će se na osnovu ukrštanja svih podataka napraviti lista od 50 do 110 od ukupno približno 400 zanimanja.
Planira se izrada analize koja će sagladati koja zanimanja se već popunjavaju angažovanjem stranaca, kolike su plate i buduće potrebe poslodavaca. „Treba istražiti potrebe tršišta. Nešto je moguće prekvalifikacijom, nešto obrazovanjem”, izjavila je Mirjana Kovačević, iz Privredne komore Srbije. Forbes ukazuje da je upravo tu razlika između liste koja se priprema i one koju Ministarstvo prosvete usaglašava svake godine sa ciljem da obrazovanje prati potrebe privrede. Primera radi, jedna od dilema bi mogla da bude kako obrazovati vozača, jer u Srbiji ima saobraćajnih škola, ali nedostaju obučeni vozači koji što sezonski što trajno masovno odlaze u inostranstvo.
Nezavisnost brinu zloupotrebe
Predstavnica Unije poslodavaca Jelena Jevtović smatra da obrazovne politike treba da se vode strateški i da ilustruju opredeljenje države o tržištu rada, dok lista deficitarnih zanimanja treba da “brzo reši potrebe poslodavaca”. Za te profile neće biti potrebno odobrenje Nacionalne službe zapošljavanja dok je za dugoročnu viziju obrazovanja “potrebno sagledati i druge stvari“.
Predsednicu UGS “Nezavisnost” Čedanku Andrić pitali smo da li se identifikovanjem deficitarnih zanimanja može uspešno „gasiti požar“ zbog manjka radnika?
“Čim imate požare znači da neke stvari kao država niste dobro uradili. Znate da godinama unazad govorimo da će politika niskih zarada oterati naše ljude iz Srbije i to se i desilo, tako da pomalo i vređa inteligenciju čuđenje poslodavaca i izvršne vlasti kako smo ostali bez kvalifikovane radne snage. Pa šta su mislili da će se desiti?”, rekla nam je Andrić.
Naša sagovornica smatra da se mora “posebno pratiti angažovanje radnika iz inostranstva na sezonskim poslovima i zloupotrebe različitih agencija koje ih dovode kako ne bismo imali trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije, za nas potpuno neprihvatljive pojave”.
Dodaje da se Nezavisnost, kada god je mogla, angažovala da bi se umanjile posledice ovakvih ekstremnih situacija, a poslednji put je to bilo prošlog leta kada je sindikat intervenisao u slučaju radnika iz Uzbekistana.
“Migracija radne snage je globalna i nije novost da će poslodavci angažovati strane radnike tamo gde imaju deficit domaće radne snage ali ono šta se takođe dešava je da poslodavci u svojoj pohlepi za profitom otpuštaju domaće radnike i angažaju strane kako bi smanjili troškove poslovanja. Ti ljudi onda rade za mizerne zarade i žive u nehumanim uslovima. Kao šta želimo da naši radnici u inostranstvu rade u dostojanstvenim uslovima prirodno je za sindikat da se zalaže da radnici iz inostranstva koji rade kod nas imaju dostojanstvene uslove i zaradu”, naglasila je Andrić.
Odliv i manjak radnika
Demografski podaci i pokazatelji sa tržišta rada odavno ukazuju da će Srbija morati da uvozi radnu snagu.
Računice i prognoze demografa upozoravaju da će se naša populacija do 2060. smanjiti za najmanje 850.000 stanovnika. Najpesimističniju projekciju je pre desetak godina saopštio Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja prognozirajući da bi, ukoliko se nastave tendencije u pogledu fertiliteta, mortaliteta i migracija, Srbija 2061. mogla da se smanji na 4,2 miliona stanovnika, što bi bilo za oko tri miliona manje nego po popisu iz 2011. godine ili za dva ipo miliona manje nego što je popisano 2022. Demograf Vladimir Nikitović je još pre petnaest godina objavio studiju prema kojoj će Srbija morati da uvozi radnu snagu ne samo zbog negativnog demografskog priraštaja, već i zbog loše obrazovne strukture domaćeg stanovništva, posebno kada su u pitanju nove industrije, kao što su IT i ekologija. Studija je upozorila da će se deficit zaposlenih osetiti i u nekim klasičnim delatnostima, poput zdravstva, zbog masovnog odliva kvalifikovanog kadra u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim uslovima rada.
Jedno istraživanje Unije poslodavaca pokazalo je da se neprekidno povećava broj privrednih sektora sa deficitom stručnih kadrova, a da su najveće potrebe za novim kadrovima u trgovini – pre svega zanimanja u oblasti prodaje, komercijale i marketinga.
U sektoru informacionih tehnologija najtraženiji su inženjeri elektrotehnike – nedostaju programeri, posebno za mobilne aplikacije, a traže se i arhitekte velikih baza podataka. Među uslužnim zanimanjima nedostaju konobari, kuvari, pomoćno osoblje u restoranima i hotelima.
Građevinskim firmama su potrebni građevinski inženjeri i razni zanatski profili koje potražuje i tekstilna industrija, dok saobraćajnim i transportnim preduzećima gotovo hornično nedostaju profesionalni vozači.
Slična situacija sa deficitarnim zanimanjima je i u drvnoj industriji i metalskoj proizvodnji kojoj nedostaju i mašinski inženjeri, a u ponudi slobodne radne snage nema dovoljno ni automehaničara i autoelektričara. Domaćem zdravstvu nedostaju lekari – anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri… ali i dobro obučeno medicinsko osoblje za intenzivnu negu.
Neki analitičari smatraju da je stranoj imigraciji iz „trećeg sveta“ Srbija samo usputna stanica ka Zapadu gde bi „tragom“ naših radnika imali bolje zarade i kvalitetnije uslove života i rada. Čedanka Andrić kaže da tako jeste bilo na početku.
„Kasnije je jedan broj ljudi iz ‘trećeg sveta’ počeo da se duže zadržava u Srbiji, delimično i zato što dalje nisu mogli. Ipak, mislim da je Zapadna Evropa I dalje primamljivija od Srbije za veliku većinu, svakako za one koji dugoročnije planiraju. Kao sindikat smatramo da je neophodno našim radnim zakonodavstvom stvoriti uslove za sindikalno organizovanje radnika migranata kako bismo se zajedno borili za radnička prava“, zaključuje predsednica Nezavisnosti.
Radni daficiti na Zapadu
Liste deficitarnih zanimanja postoje u razvijenim zemljama Evropske unije i omogućavaju poslodavcima da angažuju radnike koji nisu državljani članica EU. Odavno je belodano da su pre svih Nemačka i Austrija “olabavile” svoje procedure i da zahvaljujući tome svake godine zapošljavaju veliki broj stranih radnika od kojih mnogi dolaze upravo iz Srbije.
Sredinom 2023. u Nemačkoj je lista deficitarnih zanimanja povećana sa 148 na čak 200 pozicija. Toj zemlji trenutno nedostaje približno 150.000 radnika samo u IT sektoru, dok je u zdravstvu deficit za 37.000 pozicija. Nedostaju i naučnici, inženjeri, stručnjaci za zaštitu životne sredine, razne zanatlije, radnici u transportu… Jedno istraživanje Instituta za nemačku ekonomiju ukazuje da bi do 2030. godine Nemačkoj moglo da nedostaje pet miliona kvalifikovanih radnika jer stotine hiljada više odlazi u penziju nego što ima novih domicilnih radnika. Samo u 2022. godini penzionisano je 300.000 ljudi više nego što je iste godine na tržištu rada evidentirano novih kandidata za posao, preneo je nemački magazin Špigl.
Ni u Austriji nisu manje zabinuti zbog sve dramatičnijeg nedostatka radne snage koji se smatra veoma ozbiljnim ekonomskim i društvenim izazovom. Pojedini mediji upozoravaju da ni jedna zemlja EU nema veći nedostatak radne snage od Austrije. U gotovo svim industrijama sve je teže popuniti radna mesta odgovarajućim kadrovima tako da više ne govori samo o nedostatku kvalifikovanih radnika, već o opštem nedostatku radnika. Prošle godine, u Austriji je na saveznoj listi radnog deficita bilo upisano 98 zanimanja (197 na pokrajinskom nivou). Velika je potražnja za lekarima i drugim medicinskim radnicima, IT stručnjacima, inženjerima elektrotehnike i drugim profilima visokog obrazovanja, a sve više se traže i različite vrste zanatlija.
Analitičari upozoravaju da će demografska kretanja u Austriji dodatno pospešiti glad za radnom snagom. Jer, prema zvaničnoj statistici, udeo ljudi starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu kontinuirano je rastao – sa oko 800.000 u 1955. na današnjih 1,57 miliona. Ozbiljne su prognoze da će do 2050. broj ljudi starijih od 65 godina porasti sa 1,67 na 2,6 miliona, a da iz redova novih generacija neće moći da se popune upražnjena radna mesta. Mnogi zato rešenje vide u intenziviranju uvoza radne snage.
Svetozar Raković
