Predloženo povećanje poreza milijarderima za dva procenta predstavlja nameru da se uništi liberalni ekonomski sistem koji „radi za dobro svih“, izjavio je francuski biznismen Bernar Arno, inače jedan od najbogatijih ljudi sveta
Čelni čovek vodećeg svetskog proizvođača luksuzne robe LVMH Bernar Arno, koji važi za najbogatijeg građanina Francuske i planete, oštro je kritikovao predloženo povećanje poreza mijarderima za dva odsto i ocenio ga kao „napad na francusku ekonomiju“?!
„Ovo očigledno nije tehnička ili ekonomska debata, već jasno izražena želja da se uništi francuska ekonomija“, izjavio je Arno za britanski nedeljnik Sandej Tajms, kako je preneo Rojters.
“Branilac” liberalizma
Bernar Arno koga je Forbs od 1. februara 2024. proglasio za najbogatiju osobu na svetu, osnivač je i izvršni direktor francuske grupacije proizvodnje i prodaje luksuznih proizvoda LVMH čija je vrednost tada procenjena na više od 200 milijardi dolara (ove godine 230 milijardi). Na lanjskoj listi najbogatijih, Arno je prevazišao Ilona Maska, a iza njih dvojice slede Mark Zakerberg, Džef Bezos, Amansio Ortega, Leri Pejdž…
Čuveni brendovi svetskog luksuza – Luj Viton, Kristijan Dior, Tifani, Dom Perinjon i drugi doneli su Arnou novac i moć, a time i poštovanje premijera i predsednika najvećih država. Tako je otvorio novu fabriku Luj Viton u Teksasu sa tadašnjim (i današnjim) predsednikom SAD Donaldom Trampom, sastajao se i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kao i sa visokim kineskim zvaničnicima. Poznata je njegova izjava: “nismo tu da se slažemo ili ne slažemo oko političkog aspekta zemlje u kojoj poslujemo“. Najvažnije je zaraditi novac, glasi logičan mada neizgovoren nastavak poruke vlasnika francuske imperije LVMH.
Arno je, dakle, javno optužio svog zemljaka francuskog ekonomistu Gabrijela Zakmana, da je „pre svega aktivista krajnje levice“ koji koristi „pseudo-akademsku kompetenciju“ da promoviše ideologiju koja je usmerena na demontažu liberalnog ekonomskog sistema, za koji Arno veruje da je „jedini koji radi za dobro svih“.
Gabrijel Zakman, profesor prestižne Pariske škole ekonomije (École Normale Supérieure) i američkog Univerziteta Berkli, odbacio je putem mreže Iks optužbe francuskom milijardera: „Nikada nisam bio aktivista bilo kojeg pokreta ili stranke“. Dodao je da je njegov rad zasnovan na istraživanjima, a ne na ideologiji.
„Lovac“ na poreske rajeve
Nije se Profesor Zakman, inače direktor Poreske opservatorije EU u Parizu, slučajno našao na meti milijardera. On poslednjih godina slovi za glavnog zagovornika ideje o povećanju poreza vlasnika bogatstva većeg od 100 miliona evra. Autor knjige „Skriveno bogatstvo nacija: Pošast poreskih rajeva“ (2015), Zakman se afirmisao svojim istraživanjima poreskih utočišta bogatih kompanija i njihovih vlasnika. Takođe je poznat je i po svom radu na identifikovanju finansijskih razmera tehnika izbegavanja poreza i prebacivanja profita koje koriste multinacionalne kompanije u korporativnim poreskim rajevima. Tako je, na primer, 2018. konstatovao da je Irska najveći korporativni poreski raj na svetu.
Gabrijel Zakman je bio među 300 ekonomista koji su javno podržali ekonomsku platformu levičarske alijanse Novi popularni front uoči parlamentarnih izbora u Francuskoj 2024. godine. I time žestoko rasrdio milijardere, poput Berbara Arnoa.
Predlog o većem oprezivanju bogataša sa imovinom vrednijom od sto miliona evra, dobio je načelnu političku podršku u Francuskoj. Novi premijer Sebastijen Lekorni suočio se sa pritiscima socijalista da tu poresku novinu uključi u predlog državnog budžeta za 2026. godinu ili će imati problem prilikom glasanja o poverenju koje bi moglo da dovede do pada i njegove vlade.
Masovna podrška oporezivanju bogatih
Verovatno najpoznatiji globalni zagovarači većeg oporezivanja bogatih su međunarodne asocijacije sindikata i nevladina organizacija Oksfam. Nedavna studija (maj 2025.) koju je Oksfam naručio zajedno sa Grinpisom, kako je preneo Euronjuz, pokazuje da ideja o dodatnom oporezivanju najbogatijih ima masovnu podršku u najvećim zemljama Evrope: Najviše u Italiji (94% stanovništva), zatim u Španiji (91%), Francuskoj (90%), Velikoj Britaniji (89%) i Nemačkoj (85%).
Oksfam, Grinpis i druge međunarodne nevladine organizacije zalažu se za veće globalno oporezivanje bogatih kako bi se podržalo više od 3,7 milijardi ljudi (skoro polovina svetske populacije) koji žive u siromaštvu. Na drugoj strani, kako tvrdi Oksfam, približno 3.000 svetskih milijardera steklo je u poslednjih deset godina bogatstvo vredno 6.500 milijardi dolara!!!
Poreske utaje u Americi
I najnovije istraživanje Eurobarometra pokazuje da ubedljiva većina građana Evrope podržava ideju da bogati pojedinci i kompanije treba više da doprinesu opštem dobru. Čak 80% građana Eevropske unije reklo je da bi podržalo uvođenje minimalnog poreza za velike multinacionalne kompanije u svakoj zemlji u kojoj posluju, dok bi skoro dve trećine (65%) ispitanika podržalo uvođenje poreza za najbogatije pojedince. Oni koji se protive takvom porezu navode da su zabrinuti zbog mogućeg smanjenja konkurentnosti i ulaganja, odnosno zbog potencijalnog odliva kapitala.
Inače, porez na neto bogatstvo, koji se obračunava na svu imovinu koju pojedinac poseduje, već se primenjuje u Norveškoj, Španiji i Švajcarskoj, dok porez na odabranu imovinu postoji u Francuskoj, Italiji, Belgiji i Holandiji.
SAD protiv globalnog poreza
Na sastanku zemalja G20 održanom krajem jula 2024. u Brazilu članice (19 najvećih svetskih ekonomija, Evropska unija i Afrička unija) su se obavezale da će sarađivati na tome da se više oporezuju super bogati, u ime borbe protiv nejednakosti. Doduše, nije postignut konsenzus oko uvođenja „svetskog poreza“, odnosno o minimalnoj taksi za najbogatije, ali je postignuta saglasnost da se sve članice podstaknu na veće oporezivanje. Oprezivanje super bogatih podržali su Brazil, Francuska, Južna Afrika, Španija i Afrička unija, dok su SAD odbacile međunarodne pregovore na tu temu.
Cilj globalnog poreza na milijardere kako je predstavljeno na sastanku G20 u Brazilu je da se spreči izbegavanje plaćanja poreza tako što će novac prebacivati u poreske rajeve i daleko od domašaja vlasti. Oporezivanje bogatstva, umesto prihoda, sprečilo bi milijardere da razvijaju svoje investicione strategije i uvećavaju bogatstvo, dok plaćaju mali porez.
Dokaze da milijarderi plaćaju porez po manjoj stopi nego prosečni poreski obveznici predstavio je tada Gabrijel Zakman, direktor Opservatorije EU za poreze. On je naglasio da svaka pojedinačna zemlja na tom planu može mnogo da uradi, „ali je najbolji način da se ovo reši kreiranje zajedničkog minimalnog standarda (obavezujuća poreska stopa) kroz međunarodnu saradnju“. Prema procenama Opservatorije EU za poreze, godišnji porez od samo 2 odsto, koji bi plaćalo oko 3.000 milijardera širom sveta, godišnje bi doneo 250 milijardi dolara prihoda.
Zagovarač „svetskog poreza“ brazilski predsednik Lula da Silva rekao je na kraju skupa da članice G20 „uz puno poštovanje fiskalnog suvereniteta“ nastoje da sarađuju kao bi najbogatije osobe bile efikasno oporezovane. U usvojenoj deklaraciji G20 ističe se da nejednakosti u bogatstvu i prihodima ugrožavaju ekonomski rast i socijalnu koheziju i povećavaju socijalno osetljive grupe, a da se članice zalažu za efikasnu, poštenu i progresivnu fiskalnu politiku.
Posle samita u Brazilu, tadašnja sekretarka za finansije SAD Dženet Jelen izjavila je za američki dnevnik Vol strit žurnal da porez na ultra-bogate nema podršku Bajdenove administracije (bivšeg američkog predsednika). Objasnila je da SAD podržavaju progresivno oporezivanje, odnosno da bogatiji plaćaju veći porez, ali ne i ideju oporezivanja multimilijardera na globalnom nivou.
Moralni dug
Profesorka na Institutu za tehnologiju Masačusetsa (MIT) i dobitinica Nobelove nagrade Ester Duflo podržala je ideju o uvođenju godišnjeg poreza na lično bogatstvo po stopi od 2 odsto, kao i globalni porez na međunarodno poslovanje. Ona je za Glas Amerike rekla da bi prihodi od toga trebalo da budu preusmereni na pomoć siromašnim zemljama u adaptiranju na klimatske promene: „Bogati ljudi i korporacije prave profit tako što prodaju svoju robu svuda, pa i u siromašnim zemljama, a i njihovi proizvodi doprinose klimatskim promenama“. Nobelovka Duflo smatra da je moralni dug bogatih zemalja da siromašnim pomognu u klimatskoj tranziciji.
Kristalina Georgieva, jedna od direktora Međunarodnog monetarnog fonda, objasnila je da u većini zemalja bogati plaćaju manje poreze nego srednja klasa, pa čak i manje od siromašnih: „Naš izbor je da zatvorimo rupe u zakonu i sprečimo izbegavanje plaćanja poreza. Pozivamo međunarodnu zajednicu da primeni sporazume o deljenju poreskih informacija“.
Priredio S. R.
