Da li će primena veštačke inteligencije dovesti do gašenja zanimanja ili zamene radne snage zavisiće od odluke o usvajanju tehnologije, ali i od mogućnosti da radnici nauče da rade sa novim tehnologijama, ukazuje stručnjak MOR-a Pavel Gmirek
Automatizaciji su najizloženije kancelarijska zanimanja – daktilografi, službenici u računovodstvu i knjigovodstvu, administrativni sekretari i tome slično, ukazuje Pavel Gmirek, viši istraživač u Međunarodnoj organizaciji rada. Međutim, prema rečima poljskog stručnjaka, raste sposobnost veštačke inteligencije da preuzme i specijalizovane pozicije, kao što su finansijski analitičari, veb i multimedijalni programeri, investicioni savetnici…
Pavel Gmirek, koautor knjige “Generativna veštačka inteligencija i poslovi: Usavršeni globalni indeks izloženosti na poslu“, u intervjuu objavljenom na sajtu MOR-a ukazuje kako bi generativna veštačka inteligencija mogla da oblikuje poslove u različitim zemljama i sektorima.
Koji su ključni trendovi uticaja generativne veštačke inteligencije na poslove i zanimanja?
Za sada, uglavnom još raspravljamo o izloženosti generativnoj veštačkoj inteligenciji (GenAI). Statistika zaposlenosti obično reaguje sporo, dok nam izloženost, merena kroz potencijal automatizacije zadataka u različitim zanimanjima, daje jasniji uvid u transformacije koje će se verovatno dogoditi u srednjoročnom roku. Slika koja se pojavljuje pokazuje transformaciju poslova, a ne “apokalipsu poslova“.
U maju 2025. godine, MOR i poljski Nacionalni istraživački institut NASK – u okviru Ministarstva za digitalne poslove – objavili su zajednički izveštaj koji ažurira globalni indeks izloženosti generalnoj veštačkoj inteligenciji na poslu. Ovaj projekat je jedinstven po tome što smo mogli da damo globalne procene, a istovremeno sprovodimo detaljne studije o Poljskoj, uključujući diskusije fokus grupa sastavljenih od radnika i menadžera, i nacionalno reprezentativno istraživanje o usvajanju GenAI na radnom mestu.
Rezultati potvrđuju mnoge od naših ranijih nalaza, ali uz neke važne dopune. Kancelarijske profesije ostaju najizloženije, iako smo primetili da je automatizacija mnogih kancelarijskih zadataka teža u praksi nego što teorija sugeriše. Ipak, najizloženija zanimanja i dalje uključuju poslove unosa podataka, daktilografe, službenike za računovodstvo i knjigovodstvo i administrativne sekretare. Istovremeno, u poređenju sa 2023. godinom, izloženost je porasla u profesionalnim i tehničkim ulogama, kao što su finansijski analitičari, veb i multimedijalni programeri i investicioni savetnici – što odražava rastuću sposobnost GenAI da preuzme specijalizovanije i visoko digitalizovane zadatke.
Globalno, otprilike jedno od četiri radna mesta (24%) pokazuje određeni stepen izloženosti, ali se to značajno razlikuje u skladu sa različitim nivoima prihoda zemalja: jedno od tri radna mesta u zemljama sa visokim prihodima, ali samo jedno od deset u ekonomijama sa niskim prihodima. Pri tome su zapanjujuće rodne razlike u izloženosti: u zemljama sa visokim prihodima skoro 10% zaposlenih žena je na poslovima sa najvećim potencijalom za automatizaciju, u poređenju sa 3,5% zaposlenih muškaraca. Ove brojke takođe rastu u odnosu na 2023. kada je izloženost kod žena bila 7,8% a kod muškaraca 2,9%.
Takva izloženost ne podrazumeva neposrednu automatizaciju nekog konkretnog zanimanja, već potencijal da veliki deo njegovih trenutnih zadataka obavlja nova tehnologija. Da li to dovodi do nestanka zanimanja ili zamene radne snage je složenije pitanje – zavisiće od početne odluke o usvajanju tehnologije, ali i od toga u kojoj meri se pojedincima u tim zanimanjima pružaju mogućnosti da nauče da rade sa novim tehnologijama i da se prilagode evoluirajućoj prirodi svojih zadataka.
Kako GenAI transformiše radna mesta?
Uprkos intenzitetu javne debate, stvarna upotreba GenAI na radnim mestima ostaje ograničena, posebno kada je u pitanju integracija koja prevazilazi osnovne zadatke. Kada smo anketirali poljske radnike krajem 2024. godine, samo 9,4% je navelo da je njihov poslodavac zvanično uveo GenAI alate. Istovremeno, skoro polovina radnika je izjavila da njihove kompanije nemaju planove da to urade. Međutim, to je u suprotnosti sa individualnim ponašanjem: 16,7% radnika je izjavilo da koristi GenAI, što ukazuje na to da se novi alati koriste putem privatnih naloga ili uređaja. Drugim rečima, tehnologija ulazi na radno mesto “kroz sporedna vrata“, brže nego što to mogu da prate strategije ili propisi kompanije.
Trenutna dinamika usvajanja novih alata stvara dve različite grupe. Jednu čine iskusni korisnici koji praktičnu primenu i verifikaciju rezultata veštačke inteligencije vide kao normalan deo svog posla. U drugoj grupi su povremeni korisnici koji strahuju – počev od erozije osnovnih veština sve do gubitka poslovne kreativnosti.
Ranjive grupe radnika
Ovde je ključan kontekst radnog mesta. Tamo gde je upotreba GenAI zvanično predstavljena u konsultaciji sa zaposlenima, većina radnika je izjavila da koristi nove alate, a dve trećine njih su naveli da žele da ih koriste još više. U firmama bez takvog dijaloga, dominira neizvesnost – 41% zaposlenih bilo je čvrsto protiv primene GenAI. Nedostatak komunikacije produbljuje taj jaz – više od dve trećine anketiranih radnika u Poljskoj reklo je da nisu dobili nikakve smernice za korišćenje alata veštačke inteligencije, a samo 2,1% je izjavilo da im je na radnom mestu postavljena jasna granica o tome koje upotrebe treba izbegavati. Ovo iznenađuje s obzirom na potencijalne rizike zloupotrebe za same kompanije.
Vidimo da glavna transformacija nije samo tehnološka, već i organizaciona. Način odluke o uvođenju Generativne veštačke inteligencije – bilo u partnerstvu s radnicima ili nametanjem bez smernica – odrediće da li će nova tehnologija poboljšati kvalitet posla i produktivnost ili će ih potkopati.
Kako osigurati da prelazak na veštačku inteligenciju dovede do stvaranja kvalitetnih mogućnosti zapošljavanja bez povećanja nejednakosti?
Trebalo bi zapamtiti da digitalne tehnologije nikada nisu neutralne – one preoblikuju tržišta rada i društva, u čemu ni generativna veštačka inteligencija nije izuzetak.
Među ekonomistima raste uverenje da stvarni dobici produktivnosti od GenAI neće izazvati smanjenje broja radnih mesta, odnosno da će to zavisiti od mogućnosti da se stručnost ljudi dopuni novim tehnološkim potencijalima. Ako se primena GenAI usvoji na način usmeren na čoveka, novi alati mogu preoblikovati zanimanja i poboljšati njihov kvalitet. Međutim, ukoliko se vaštačka inteligencija koristi samo za smanjenje troškova, povećanje nadzora ili smanjenje autonomije radnika, rizici od isključenosti i nejednakosti rastu.
Na kraju krajeva, to da li će generativna veštačka inteligencija postati pokretač razvoja ili izvor isključenosti zavisi od naše sposobnosti da upravljamo tranzicijom uz postojeće političke i društvene mehanizme. Radnici u dijalogu sa poslodavcima traba da imaju stvarnu reč o načinu upotrebe veštačke inteligencije na poslu.
Priredio: S. R. Foto: MOR
