Evropski sindikati podržali stav većine evroposlanika da za period od 2028. do 2034. budžet Evropske unije treba povećati na 2.000 milijardi evra kako bi se pojačala ulaganja u poljoprivredu, socijalnu politiku, inovacije…
Uoči Prvog maja, Evropska konfederacija sindikata je u pozvala vlade država članica Evropske unije da slede primer Evropskog parlamenta čija poslanička većina je zatražila povećanje budžeta EU kako bi se, između ostalog, povećala i ulaganja u socijalnu politiku.
Evropski parlament (EP) je prošle sedmice usvojio svoju pregovaračku poziciju o Višegodišnjem finansijskom okviru za period 2028-2034. tražeći povećanje sedmogodišnjeg budžeta za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije koji je nešto veći od 1.800 milijardi evra. Prema medijskim izveštajima, stav većine evropskih poslanika je da je povećanje budžeta na 2.000 milijardi evra nužno kako bi se više ulagalo u poljoprivredu, socijalnu politiku, konkurentnost, istraživanja i inovacije.
Novim porezima do većeg bužeta
Da bi povećanje budžeta bilo moguće, EP predlaže uvođenje novih zajedničkih poreza, uključujući takse na onlajn klađenje, kripto imovinu i tehnološke gigante (poput Amazona i Gugla).
EKS osuđuje presretanje humanitarnih misija
Novi sedmogodišnji budžet EU treba usvojiti do kraja godine a odnos snaga u izjašnjavanju evroposlanika o povećanju budžeta (370 za, 210 protiv) nagoveštava da slede teški pregovori sa državama članicama. To zatio što neke, pre svih Nemačka i Holandija, smatraju da je čak i predlog Evropske komisije previsok.
Evropski sindikati poručuju da se u pregovorima mora osigurati da budžet EU ispunjava potrebe radnika i njihovih porodica: „To znači podršku odredbama o potrošnji koje daju prioritet kvalitetnim radnim mestima, pravednim platama i socijalnom napretku širom Evrope“.
EKS smatra da je EU potreban budžet koji će omogućiti:
* Snažan Evropski socijalni fond kao samostalni instrument sa najmanje 140 milijardi evra za podršku radnim mestima, veštinama i socijalnoj inkluziji.
* Obavezujuću socijalnu uslovljenost u svim rashodima EU, obezbeđujući poštovanje prava radnika i kolektivnih ugovora.
* Snažna ulaganja u koheziju i socijalnu infrastrukturu radi podsticanja uzlazne konvergencije među regionima (smanjivanje razlika u razvijenosti).
* Potpuno poštovanje principa partnerstva, pri čemu sindikati imaju stvarnu reč u oblikovanju i sprovođenju programa, uz podršku namenskih resursa za izgradnju kapaciteta.
* Pravednu i inkluzivnu tranziciju, sa dovoljno finansijskom podrškom svim regionima i radnicima kroz industrijske promene.
* Prelazak ka socijalnim i održivim prioritetima.
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je kazala da Evropa samo kroz investicije može obezbediti potrebne podsticaje svojim radnim ljudima, i da zato nacionalne vlade sada moraju da podrže budžet EU koji obezbeđuje kvalitetna radna mesta i snažne javne usluge. Dodala je da bi „u vreme rastućih nejednakosti i ekonomske nesigurnosti, smanjenje ili slabljenje socijalnih investicija bila ozbiljna greška s rizikom da potkopa poverenje u evropski projekat.“
Konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet rekao je da „svaki evro u budžetu EU mora da podrži prava radnika, ojača kolektivno pregovaranje i smanji nejednakosti širom Evrope“. Zato vlade članica EU moraju da obezbede da su sindikati potpuno uključeni u način trošenja sredstava.
Podrška zamrzavanju kamata
Evropski sindikati su krajem prošle sedmice izrazili zadovoljstvo zboag odluke Evropske centralne banke da ne povećava troškove zaduživanja, smatrajući da se tako izbegava šok cena energije koji bi u krizu uvukao celu ekonomiju.
Komentarišući odluku o zamrzavanju kamatnih stopa, Ester Linč je rekla da povećanje unutrašnje tražnje predstavlja najbolji odgovor na rastuće globalne nestabilnosti.
„Međutim, novi podaci EU pokazuju slabljenje domaće potražnje, pri čemu je manje verovatno da će radnici kupovati, a poslovne investicije padaju na najnižu tačku od 2015. godine“, ocenila je generalna sekretarka EKS-a.
Linč je ukazala da bi povećanje kamatnih stopa pospešilo usporavanje ekonomije, i da bi istovremeno poskupelo ulaganje u zelenu energiju koja je Evropi potrebna da bi izbegla buduće šokove u cenama energije.
Priredio S. R.
