Pravo na štrajk je ključno sredstvo kojim radnici brane svoje interese, osiguravaju dostojanstven rad i doprinose demokratiji, zato je mišljenje svetske kuće pravde istorijski važno, ukazuje Međunarodna konfederacija sindikata.
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) pozdravila je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde kojim se potvrđuje da je pravo na štrajk zaštićeno Konvencijom Međunarodne organizacije rada br. 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje.
Današnji stav Međunarodnog suda pravde važno je ne samo za radnike i sindikate, već i za vlade i odgovorna preduzeća, saopštila je MKS. Pravna jasnoća koju je potvrdila međunarodna kuća pravde u Hagu o tako važnom aspektu međunarodnog radnog prava i sistema standarda MOR-a neophodna je za stabilne industrijske odnose i efikasan socijalni dijalog.
Mišljenje haškog suda, koji ima veoma važnu pravnu ulogu u institucionalnom upravljanju tripartitne strukture MOR-a, potvrđuje doslednost decenijske prakse sveta rada i vraća pravnu sigurnost i kredibilnost u okvire međunarodnog sistema radnih standarda, ocenio je MKS. Pravo na štrajk bitna je komponenta slobode udruživanja i temeljno sredstvo kojim radnici brane svoje interese, osiguravaju dostojanstven rad i doprinose demokratskim društvima. Zato ovo mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavlja pobedu za MOR i njegove upravljačke strukture, poruka je MKS-a.
U saopštenju se ukazuje da će praćenje ove presude morati da sprovede MOR, a da svetska sindikalna centrala „očekuje da će sve članice preduzeti ovu vežbu u konstruktivnom duhu i u dobroj veri, sa ciljem da se osigura da nadzorni sistem MOR-a u potpunosti nastavi svoj rad u vođenju vlada u njihovoj primeni Konvencije 87, uključujući i u pogledu prava na štrajk“.
Pozdravljajući stav međunarodne sudske insistucije, generalni sekretar MKS-a Luk Triangl je ocenio da je to mišljenje suda „važan trenutak za pravnu sigurnost, socijalnu pravdu i kredibilitet sistema međunarodnih radnih standarda“.
Istorijsku odluku haški sud doneo je većinom od 10 prema 4 glasa sudija, stavljajući tačku na višedecenijski spor. Ovo mišljenje razrešava dugogodišnju institucionalnu krizu unutar MOR-a (koja je kulminirala 2012. godine) u okviru koje su predstavnici poslodavaca osporavali da Konvencija 87 obuhvata pravo na štrajk, jer se u samom tekstu konvencije to pravo izričito ne pominje. Indirektno odbacujući osnovanost takvih tvrdnji, Međunarodni sud pravde je ovom prilikom naglasio da se njegovo mišljenje odnosi isključivo na princip zaštite prava na štrajk, a da ne ulazi u precizno definisanje obima, sadržaja ili uslova za ostvarivanje tog prava.
Međunarodni sud pravde osnovan je u junu 1945. godine Poveljom Ujedinjenih nacija, a formalno je započeo sa radom u aprilu 1946. godine. Cilj osnivanja bio je stvaranje vrhovnog, nezavisnog pravnog tela koje će sporove između država rešavati mirnim, pravnim sredstvima umesto upotrebom sile. Njegovo osnivanje predstavlja prelazak sa predratnog pravnog sistema na novi, posleratni globalni poredak. Naime, MSP je zamenio Stalni sud međunarodne pravde koji je funkcionisao pod okriljem Društva naroda od 1922. do Drugog svetskog rata. Nova svetska kuća pravde konstituisana je tokom istorijske konferencije u San Francisku, gde je 26. juna 1945. godine potpisana Povelja UN.
Priredio S. R.
