Evropski dogovor o reformi propisa o veštačkoj inteligenciji slabi zaštitu radnika

Dok Evropski parlament i Savet tvrde da će njihov sporazum o reformi Zakona o AI značajno smanjiti administrativni teret kompanija, sindikati smatraju da će deregulacija u interesu kapitala povećati rizike na radnom mestu

Evropski parlament i Savet Evropske unije postigli su 7. maja preliminarni sporazum o reformi Zakona o veštačkoj inteligenciji, što je deo Digitalnog omnibusa o propisima o veštačkoj inteligenciji (AI).

Digitalni omnibus o veštačkoj inteligenciji (AI Digital Omnibus) je paket mera kojim će se izmeniti i uskladiti više različitih digitalnih propisa EU (AI act). Omnibus je predložila Evropska komisija u novembru 2025. godine sa ciljem da se pojednostave i smanje navodno suvišne administrativne obaveze preduzeća.

U interesu moćnih tehnoloških lobija

Već 8. maja, Evropska konfederacija sindikata, kao i IndustriAll Europe izrazili su ozbiljno nezadovoljstvo sporazumom, tvrdeći da on predstavlja korak unazad u zaštiti radnika. Ključne primedbe evropskih sindikata su da je sporazum postugnut na netransparentan način, pod velikim uticajem tehnoloških lobija i bez prethodne procene uticaja, kao i da se njime slabe bezbednosni stadardi u industrijskoj primeni veštačke inteligencije.

Sindikati su najoštrije kritikovali isključivanje Uredbe o mašinama iz delokruga Zakona o veštačkoj inteligenciji, jer će to omogućiti da AI komponente u industrijskim postrojenjima izbegnu stroge provere bezbednosti, čime se radnici izlažu većem riziku od fizičkih povreda.

Pored toga, sindikati upozoravaju da ublažavanje pravila o podacima može dovesti do povećanog „orvelovskog“ nadzora and radnicima putem algoritama koji prate svaki njihov pokret, ton glasa ili produktivnost, doprinoseći epidemiji stresa.

Takođe smatraju da je zamenom “stroge obaveze opismenjavanja o AI” blažim terminom „podsticanje“ zapravo propuštena prilika da se radnici i njihovi predstavnici uključe u odlučivanje o tome kako se tehnologija uvodi na njihova radna mesta.

Zbog svega toga, EKS je još ranije pozvala na hitno usvajanje posebnog zakona o AI na radnom mestu u okviru najavljenog paketa za kvalitetne poslove (Quality Jobs Act), koji bi garantovao kontrolu čoveka and veštačkom inteligencijom.

Zamenica generalnog sekretara EKS-a Izabela Šuman izjavila je da postoje dobri razlozi zašto je Zakonom o veštačkoj inteligenciji radno mesto identifikovano kao visokorizično sa obaveznim ozbiljnim merama zaštite.

„Sistemi veštačke inteligencije se sve više integrišu u upravljačke funkcije koje mogu negativno uticati na radnike tokom celog radnog odnosa“, kazala je Šuman. Ističući da zdravlje i bezbednost radnika ne smeju biti ugroženi, ona je poručila da se ključne mere zaštite prvobitno utvrđene Zakonom o veštačkoj inteligenciji moraju sačuvati i ne smeju se žrtvovati zbog navodnog pojednostavljenja propisa.

Sporenja u evropskim institucijama

Najveća “spoticanja” u pregovorima Evropskog parlamenta i Saveta EU o reformi Zakona o veštačkoj inteligenciji, zbog kojih je pregovaranje trajalo do ranih jutarnjih časova 7. maja,bila su u vezi sa tzv. arhitekturom industrijske AI. Pregovori su skoro propali zbog neslaganja oko toga kako regulisati AI ugrađen u proizvode poput mašina, medicinskih uređaja ili igračaka. Parlament je tražio da se ovi sektori potpuno izuzmu iz AI akta jer su već strogo regulisani, dok su Savet i Komisija brinuli da bi to stvorilo pravne praznine. Kompromis je nađen u tome da se Urdba o mašinama izuzme iz direktne primene, ali da Komisija može uvesti bezbednosne zahteve za visokorizični AI putem delegiranih akata (propisi kojima Evropska komisija dopunjuje ili menja nebitne delove uredbi ili direktiva EU).

Milionske kazne za zloupotrebe podataka

Predstavnici Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije dugo su raspravljali o veoma važnoj i osetljivoj temi – pod kojim uslovima programeri smeju da obrađuju posebne kategorije ličnih podataka (npr. o etničkoj i religijskoj pripadnosti ili zdravstvenom stanju). Postignut je dogovor da programeri mogu obrađivati osetljive podatke isključivo ako se otkrivanje i ispravljanje pristrasnosti (npr. da algoritam za zapošljavanje ne diskriminiše žene) ne može postići korišćenjem drugih, manje osetljivih podataka. Lični podaci se moraju obrađivati u strogo kontrolisanim tehničkim uslovima kako ne bi "curili". Čim se proces testiranja i ispravljanja pristrasnosti završi ti osetljivi podaci moraju biti obrisani ili anonimizovani, i ne smeju se koristiti za druge komercijalne svrhe ili profilisanje korisnika. U cilju transparentnosti, programeri moraju detaljno dokumentovati zašto je obrada osetljivih podataka bila neophodna i koje su mere zaštite primenili, što je podložno reviziji regulatornih tela. Kazne za zloupotrebu osetljivih podataka spadaju u najstrožu kategoriju, jer se to smatra direktnim ugrožavanjem osnovnih prava građana. Za najteže prekršaje, poput nezakonite obrade osetljivih podataka ili korišćenja zabranjenih AI praksi, predviđene su kazne do 35 miliona evra ili 7% ukupnog godišnjeg prometa kompanije (uzima se onaj iznos koji je veći). Za neispunjavanje tehničkih zahteva ili dokumentacije o obradi podataka, kazne idu do 15 miliona evra ili 3% prometa. Ako kompanija pruži lažne podatke regulatorima o tome kako čuva i briše osetljive podatke, može biti kažnjena do 7,5 miliona evra ili 1,5% njenog ukupnog godišnjeg prometa.

Evroparlamentarci su insistirali na uvođenju direktne zabrane AI modela koji kreiraju intimne sadržaje bez pristanka (deepfake), iako to nije bilo predviđeno predlogom Komisije. Prema pisanju Euroaktiva, zakonodavci su ovu zabranu dodali u reformski paket nakon što je četbot Grok (u vlasništvu Ilona Maska) u januaru izazvao globalni skandal koristeći alatke veštačke inteligencije za uređivanje slika žena i dece kako bi se prikazivali u bikiniju, što je dovelo do toga da su seksualizovani sadržaji preplavili Maskovu društvenu mrežu X. Tako će, prema nekim najavama, sistemi veštačke inteligencije koji generišu gole slike stvarnih ljudi ili uređuju odeću na postojećim fotografijama kako bi otkrili „intimne delove“ („nudifier“ aplikacije) biti zabranjeni od decembra ove godine. „Bizarno je da trenutno, sa samo tri klika, možete manipulisati slikama žena i dece da biste kreirali lažne gole fotografije ili pornografski materijal. Danas smo stavili jasan kraj ovoj vrsti nasilja nad ljudima i decom“, rekla je za Euractiv jedna od vodećih predstavnica Zelenih u pregovorima Kim van Sparentak.

Pregovarački timovi Parlamenta i Saveta sukobili su se i oko rokova za „vodene žigove“. Pre svega su se oštro razilazili oko toga koliko vremena dati kompanijama da uvedu mašinski čitljive oznake za AI sadržaj. Parlament je tražio rok od tri meseca, dok su Komisija i Savet predlagali šest. Na kraju je usvojen kompromisni datum – 2. decembar 2026.

Na temu opismenjavanja o AI (AI Literacy), Savet je želeo da obaveza edukacije zaposlenih bude samo preporuka, dok je Parlament insistirao da ostane pravna obaveza, iako u blažoj formi („obaveza sredstava“, a ne rezultata).

Kalendar primene novih propisa o AI

Nakon političkog dogovora na nivou EU koji je zaključen 7. maja, sledi nekoliko ključnih faza pre nego što novi paket propisa o veštačkoj inteligenciji (AI Digital Omnibus) počne da se primenjuje.

U fazi usvajanja (maj – jul 2026), tekst sporazuma moraju zvanično da potvrde Savet EU i Evropski parlament na svojim plenarnim sednicama. Cilj je da se to završi pre 2. avgusta, kada ističe rok važenja aktuelnih akata o AI.

U fazi pripreme tehničkih standarda, evropska tela za standardizaciju (CEN/CENELEC) ubrzano će raditi na definisanju tehničkih detalja koje kompanije moraju da ispune. Tako Evropska kancelarija za AI (AI Office) priprema Kodeks prakse (Code of Practice) za označavanje sadržaja (vodeni žigovi), koji bi trebalo da bude spreman već do juna.

Kompanije će do 2. decembra ove godine imati rok da uvedu vodene žigove na AI generisani sadržaj i da povuku ili prilagode „nudifier“ aplikacije.

Krajnji rok da države članice usaglase svoje nacionalne reguilative o primeni AI je 2. avgust 2027.

Nova pravila EU za samostalne visokorizične sisteme (biometrija, zapošljavanje, obrazovanje) počeće da se primenjuju od 2. decembar 2027., dok će rok za veštačku inteligenciju ugrađenu u industrijske proizvode (mašine, medicinski uređaji) biti 2. avgust 2028.

Priredio S. R.