Energetska kriza uzrokovana ratnim sukobima na Bliskom istoku izazvala je ne samo velika poskupljenja pojedinačnih avio-karata, već i primorala kompanije poput Lufthanze i KLM da otkažu desetine hiljada sezonskih letova
Maj je za većinu zaposlenih mesec kada uveliko planiraju i sa poslodavcima dogovaraju termini korišćenja godišnjeg odmora. Destinacije i programi letovanja naravno zavise pre svega od ušteđevine u kućnom budžetu. Međutim, ove godine će na planiranje sezonskog odmora umnogome uticati i aktuelna energetska kriza koja se prelila i na saobraćaj i turizam. Zato će, po svoj prilici, uobičajeno prelistavanje kataloga turističke ponude onespokojiti i one malobrojne kojima rast cena obično ne sužava razmišljanja o putešestviju po svetu.
Zbog ratnih operacija na području Irana i bliskoistočnog regiona berzanski cenovnici svakodnevno osciliraju, ali na daleko višem nivou nego pre tih sukoba: na dan 5. maja cena nafte u međunarodnoj trgovini bila je nešto iznad 113 dolara po barelu, preneo je Juronjuz (Euronews). Neposredno pre 28. februara, kada je počeo vojni napad SAD i Izraela na Iran, cena barela kretala se oko 70 do 72 dolara, navodi britanski Gardijan.
Neizvesnost evropskih avio-kompanija
Posledično poskupljuje i avionsko gorivo (kerozin), a uveliko se strahuje i od mogućih nestašica. Evropski poverenik za energetiku Den Jorgensen nedavno je upozorio da je situacija vrlo ozbiljna i da će mnogi građani možda morati da promene svoje planove za odmor. „Nažalost, vrlo je verovatno da će mnogima godišnji odmori biti pogođeni, bilo otkazivanjem letova ili vrlo, vrlo skupim kartama. Čak i ako učinimo sve što možemo, ako goriva za avione nema, onda ga jednostavno nema“, rekao je Jorgensen za Skaj Njuz.
Kazao je evropski poverenik za energetiku da je realna opasnost od krize snabdevanja: „Trenutno je to primarno kriza cena, a ne još kriza snabdevanja, ali nažalost ne možemo biti sigurni da ćemo izbeći nestašice, posebno kada je reč o avionskom gorivu, ako se kriza nastavi“.
Evropski mediji navode da Evropa u proseku troši oko 1,6 miliona barela kerozina dnevno. Iz domaćih izvora pribavlja 1,1 milion barela a preostalih 500.000 barela dolazio je s Bliskog istoka preko Ormuskog moreuza, koji je već mesecima gotovo blokiran granatiranjem iranskih snaga.
Dojče vele je početkom maja objavio da su cene kerozina više su nego udvostručene od februara kada su SAD i Izrael napali Iran. Sagovornica tog nemačkog medija Marina Eftimiju, profesorka menadžmenta u avijaciji na Univerzitetu u Dablinu kaže da su cene kerozina u Evropi porasle sa februarskih 68,27 evra po barelu na 153,84 krajem aprila, prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni prevoz. Eftimiju smatra da bi avio-kompanije mogle da bankrotiraju „ukoliko ostanu visoke cene goriva, koje čine između četvrtine i polovine ukupnih troškova njihovog poslovanja“.
Ne letovati daleko od kuće
I Juronjuz navodi da je poskupljenje avionskog goriva u Evropi i svetu, izazvano ratom u Iranu i blokadom Ormuskog moreuza, veće za 120 procenata u poređenju sa prošlom godinom. Ključni podaci o uticaju energetske krize na saobraćaj pokazuju da su cene karata na evropskim letovima u proseku pojedinačno porasle za približno 30 evra, dok su na dugolinijskim letovima skuplje i za 88 i više evra.
Trenutne evropske zalihe kerozina procenjuju se na svega šest nedelja, što može dovesti do masovnih otkazivanja u aviosaobraćaju. BiBiSi navodi da velike kompanije poput Lufthanze planiraju ukidanje 20.000 letova tokom predstojeće letnje sezone, uz obrazloženje da su mnoge rute postale neprofitabilne zbog naglog rasta cena goriva. Skandinavski SAS je već otkazao oko 1.000 letova. Redukciji aviosaboraćaja pribegavaju i drugi avio-prevoznici kao francusko-holandska kompanija KLM i američka Delta, dok istovremeno povećavaju cene karata kako bi troškove prebacile na putnike. Avio-kompanije naplaćuju posebne takse na gorivo koje variraju od simboličnih iznosa do preko 70 evra po putniku za one daleke destinacije. Analitičari upozoravaju da je ovo tek početak i da putnici treba da očekuju dalji rast cena i još veća otkazivanja ukoliko potraju sukobi na Bliskom istoku.
Zbog svih tih teškoća, Agencija za civilno vazduhoplovstvo Italije ENAC savetuje građanima da razmisle o letovanju bliže svom domu. Predsednik ENAC-a Pjerluiđi di Palma u intervjuu za italijanski dnevnik Koriere dela Sera ističe da je psihološki efekat rasta cena već snažno pogodio putnike. Navodi da su „u prošlosti cene goriva prelazile 100 dolara bez značajnog uticaja na vazdušni saobraćaj“, ali da danas „psihološki efekat ima razoran uticaj na putnike“.
Evropska komisija je predložila niz mera za suočavanje sa energetskom krizom. Paket mera predviđa i mere za optimizaciju raspodele mlaznog goriva između država članica kako bi se izbegle nestašice. Komisija je pozvala države članice Evropske unije da povećaju proizvodnju kerozina u evropskim rafinerijama. Predviđa se uspostavljanje opservatorijuma za goriva koji će pratiti proizvodnju, uvoz, izvoz i zalihe goriva za sektor transporta u EU.
I u Srbiji skuplji turistički „paketi“
Procenjuje se da su turistički aranžmani velikih agencija u Srbiji ove sezone skuplji za 15 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Doplata za gorivo, poznata kao YQ taksa, postala je neizbežan deo letovanja u 2026. godini zbog drastičnog skoka cene kerozina uzrokovanog ratom u Iranu. Tako oni koji putuju čarter letovima plaćaju naknadne doplate koje se kreću od 30 do 70 evra po osobi za evropske destinacije (Grčka, Turska, Italija, Španija…), dok za daleke destinacije ta taksa može iznositi i preko 100 evra.
Doplata se obično konačno utvrđuje 48 sati pre polaska. Prema Zakonu o zaštiti potrošača i Opštim uslovima putovanja (asocijacija YUTA), agencije smeju da podignu cenu aranžmana do 8 odsto bruto cene a da putnik nema pravo na raskid ugovora bez penala. Ako je poskupljenje veće od 8 procenata, putnik ima pravo da raskine ugovor bez ikakvih penala i zahteva ceo povraćaj novca. I to u roku od 48 sati do nekoliko dana – onako kako je to propisanougovorom o aranžamanu.
Zbog inflacije i poskupljenja energenata, i hoteli su ove godine podigli svoje cene za 10 do 25 procenata. Agencije navode da su putnici koji su uplatili „first minute“ ponude delimično zaštićeni od poskupljenja smeštaja, ali su i dalje obavezni na doplatu za gorivo neposredno pred putovanje, jer se ta taksa obračunava prema trenutnoj tržišnoj ceni kerozina.
Generalni direktor Air Serbia Jirži Marek izjavio je da će avio-karte neminovno poskupeti zbog vrtoglavog rasta cena kerozina i krize na Bliskom istoku, i da su operativni troškovi postali neodrživi po starim cenama.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić u više navrata je upozorio da su doplate za gorivo realnost, posebno za one koji putuju čarter letovima. Uz to je ukazao na promenu u ponašanju putnika – kod čak 50 odsto je smanjeno interesovanje za neke tradicionalne destinacije zbog straha od sukoba.
Interesovanje građana za domaći turizam beleži značajan rast početkom 2026. godine, nakon perioda stagnacije tokom 2025, navodi platforma Blumberg. Smatra se da taj trend podstiču visoke cene avio-karata, poremećaji u međunarodnom saobraćaju i poskupljenje goriva. U prvom tromesečju, broj dolazaka domaćih gostiju porastao je za 8,2 procenata, a broj njihovih noćenja za 6,3 u odnosu na isti period prošle godine. Samo u martu je zabeležen porast od 10,4 odsto domaćih turista. Kako navodi N1, najposećenije destinacije u ovoj sezoni su Zlatibor, koji je rekorder sa 12 odsto više noćenja domaćih gostiju, zatim Kopaonik, Tara, Divčibare, Fruška gora, Vrnjačka Banja, Sokobanja…
Priredio S. R. Foto: Dreamstime free
