Zahvaljujući algoritamskom upravljanju menadžeri stiču zastrašujuću moć a sindikati ukazuju da se osećaj nemoći radnika može i mora promeniti uz pomoć kolektivnih ugovora kojim se radna prava štite od tehnoloških zoupotreba
Kompanije širom sveta sve više koriste alate za algoritamsko upravljanje (AM) kao način da smanje troškove, poboljšaju produktivnost a time i maksimalizuju profit. Jedno skorije istraživanje OECD-a (međunarodna Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) pokazalo je da 90 odsto radnih mesta u SAD koristi najmanje jedan oblik AM, što je samo malo više nego u Evropi, gde je to 79 odsto. U Americi tri od četiri firme koriste od 10 do 15 AM alata, dok u Evropi većina firmi koristi tri do pet takvih alata.
Radnici se na poslu sve češće suočavaju sa digitalnim kontrolama koje su su zamenile nekadašnje supervizore. Moć koju menadžeri dobijaju zahvaljujući korišćenju algoritamskih tehnologija može delovati zastrašujuće, a pojedini stručnjaci ukazuju da se u nekim situacijama radnici moraju suprotstavili zloupotrebama alata AM.
Nadzor koji plaši zaposlene
Već je poznata praksa kompanije Amazon da se u radnici u skladištima prate putem biometrijskih podataka, skenera, narukvica i kamera. Na osnovu rezultata takvog nadzora radnici mogu biti kažnjeni ili čak otpušteni ako navodno loše rade ili imaju nedovoljan učunak po satu. Pod stalnim pritiskom da rade brzo, ovi atomizovani i iscrpljeni radnici pate od veće stope povreda i provode više vremena na bolovanju nego što je to bilo uobičajeno.
I sindikati se moraju obučavati
Sličan je primer sa vozačom kompanije Uber koji podleže poslovnoj politici „unapred plaćanih cena usluga“, i kome iznos plate određuju algoritamski, na osnovu „crne kutije“ unetih podataka bez znanja radnika. Pošto Uber raspolaže istorijom podataka o svakom vozaču, može da personalizuje njihova primanja tako da im plaća samo onoliko koliko algoritam smatra da će svako od njih pojedinačno zaraditi. Ovakvo kršenje principa jednake plate za jednak rad korišćeno je za prikriveno smanjenje zarada.
Slično se pomoću digitalnih aplikacija kotroliše i rad drugih radnika, od šankera u restoranima, preko dostavljača pošiljki, do medicinske sestre koju, na primer, AM platforma kritikuje zato što navodno provodi previše vremena sa jednim pacijentom.
Stručnjaci ukazuju da se zaposlenima može činiti da ovi digitalni sistemi kontrole funkcionišu bez ljudskog mešanja, a zapravo je reč o strogom skupu pravila koja osmišljavaju menadžeri. Na primer, kako osigurati da već pomenuta medicinska sestra sa pacijentima provodi samo vreme koje je potrebno da se zadovolje njihove najhitnije potrebe? Takva pravila kodifikovana u automatizovanim ili poluautomatizovanim digitalnim procesima predstavljaju algoritme. Kompanije su ranije imale srednje menadžere koji su beležili i davali povratne informacije o učinku radnika, potražnji kupaca i drugo, kako bi viši rukovodioci zatim davali nova uputstva za optimizaciju produktivnosti rada. Danas ceo taj posao vrše algoritmi – gotovo trenutno se obrađuju prikupljeni podaci i izdaju nova uputstva koja ne retko ugrožavaju radna prava u vezi sa normama, zaradom, uslovima i radnim vremenom…
Kako protiv algoritama?
Među radničkim i sindikalnim liderima uveliko je sazreo stav da radnici moraju da se suprotstave algoritmima kako bi zaštitili svoje uslove rada. Tea Jarc, konfederalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) navodi da postoje slučajevi da se za algortime prikupljaju podaci koji ne bi smeli, uključujući informacije o mentalnom zdravlju radnika. Dodaje i da platforme prate zaposlene čak i nakon što se odjave sa sistema, te da veoma često poslodavci uvode nove algoritme i metrike za merenje učinka zaposlenih bez znanja sindikata ili samih radnika. „Vreme je da kompanije shvate da ne mogu skrivati menadžerske odluke iza algoritama“, poručila je Tea Jarc u izjavi za Euronjuz.
Evropska komisija u svom izveštaju navodi da postojeći propisi EU pokrivaju neke aspekte koje algoritamsko upravljanje može da ugrozi – poput intenziteta rada, transparentnosti i predvidivosti, ali upozorava da još postoje praznine, posebno kada je reč o razgraničenju radnog i slobodnog vremena.
Istraživač Oksfordskog instituta za internet Alesio Bertolini kaže da algoritamsko upravljanje postoji još od devedesetih, ali da sa novim talasom razvoja veštačke inteligencije ponovo dobija na snazi: „U narednim godinama videćemo još sofisticiranije verzije algoritama, koji će biti još prisutniji na radnim mestima“.
Sindikati ukazuju da se osećaj nemoći radnika pred AM alatima mora promeniti. Portal Nezavisnost je nedavno preneo vest da je EKS publikovala priručnik za sindikate koji ih obučava da pregovaraju o algoritmu. To praktično znači da se izbore da pravila digitalnih aplikacija na poslu budu dogovorena u dijalogu poslodavca sa sindikatom, a samim tim i poznata zaposlenima. Nedavno ispitivanje članova sindikata u Evropi pokazalo je da je samo trećina njih bila upoznata sa algoritamskim upravljanjem koje se koristi u organizaciji, nadzoru i svakodnevnom odlučivanju o aktivnostima radnika. Dakle, pregovaranje o algoritmu nije lako, ali radnici u mnogim evropskim kompanijama taj zadatak već uspešno rešavaju.
Valerio De Stefano, profesor radnog prava na Univerzitetu Jork (Kanada) skovao je termin „pregovaranje o algoritmu“ da bi opisao kolektivne ugovore između poslodavaca i radničkih organizacija o korišćenju digitalne tehnologije, prikupljanju podataka i upotrebi „algoritama koji usmeravaju i disciplinuju radnu snagu“.
EKS je saopštila da se njeni članovi bore da u kolektivne ugovore uključe odredbe koje bi zaposlenima garantovale pravo da znaju koji se algoritmi koriste na njihovim radnim mestima i kako oni utiču na njihov rad. Prema podacima organizacije Uni Europa (jedna od deset federacija u okviru EKS), koja predstavlja više od 7 miliona radnika uslužnih delatnosti u EU, širom Evrope su potpisana 23 kolektivna ugovora koji u nekoj meri pominju algoritamsko upravljanje.
Primeri dobre prakse
Poslovodstvo nemačke podružnice IBM-a ima sporazum sa radničkim savetom o korišćenju sistema veštačke inteligencije na radnom mestu koji zahteva da ona mora biti transparentna, uključujući načine na koje uneti podaci utiču na donošenje odluka veštačke inteligencije. Sve takbve odluke moraju biti razumljive radnicima da bi oni znali kako je doneta algoritamska odluka, i moraju postojati konkretna lica koja su odgovorna za ono što veštačka inteligencija radi. Predstavnici radnika su članovi Saveta za etiku veštačke inteligencije koji procenjuje rizike od njenog uticaja na radna prava.
Drugi primer je iz Danske u kojoj sindikat Ujedinjena federacija danskih radnika ima kolektivni ugovor sa platformskom mkompanijom za održavanja stanova Hilfr koji uključuje odredbe o algoritmskom upravljanju. Po slovu tog ugovora, između ostalog, platforma mora da sveobuhvatno objasni svaku algoritamsku odluku, a ukoliko neku ne može da opravda ona se smatra nevažećom. Zaposleni imaju pravo saodlučivanja o bezbednosti na poslu, pa tako mogu da ponište bilo koju algoritamsku odluku koja ugrožava njihovo zdravlje. Na aplikaciji Hulfr postoji i „digitalni klub“ koji radnicima omogućava komunikaciju sa sindikatom, čak i glasanje prilikom izbora sindikalnih predstavnika.
U Španiji, platforma za dostavu hrane Just Eat ima kolektivni ugovor sa Radničkim komisijama (CCOO) i Generalnim sindikatom radnika (UGT) koji sadrži poglavlje o algoritmskom upravljanju. Ovo podrazumeva pravo na informacije o parametrima sistema veštačke inteligencije platforme Just Eat, uključujući pravila i uputstva o unošenju podataka za algoritme. Komisija za algoritme koju čine predstavnici poslodavca i sindikata zadužena je za nadzor kako bi se osigurala primena odredaba.
Svi pomenuti sindikati su angažovali spoljne stručnjake koji su im pomogli u izradi ugovora o algoritmima, ali su to mogli zato što su imali dovoljan budžet a što mnogi drugi ne mogu da priušte. „Plašimo se da mnogi drugi sindikati nemaju finansijska sredstva da to urade“, navela je Tea Jarc, ističući da bi stručnjaci trebalo da budu dostupni preko granica, kako bi pomogli sindikatima sa manjim resursima.
Za nove propise EU
Dok Jarc naglašava da svaka nova regulativa o algoritamskom upravljanju mora sindikatima da pruži više kolektivnih prava, kako bi mogli da se uključe u sporove i obezbede primenu potpisanih kolektivnih ugovora, Alesio Bertolini ukazuje da je evropski zakonodavni okvir koji se bavi algoritamskim upravljanjem za sada „vrlo ograničen“, i to uglavnom na radnike u gig ekonomiji koji rade za popularne platforme poput Ubera ili Amazona.
Jarc i Bertolini smatraju da je Direktiva o radnicima na platformama koju je EU donela 2004. odličan prvi korak za one koji rade za velike tehnološke platforme, ali i da je već pomalo zastarela, jer se odnosi isključivo na radnike u gig ekonomiji. Oboje ističu da žele da vide ili novu direktivu Evropske komisije, ili izmene postojeće Direktive o platformama, koje bi garantovale da svi radnici u EU imaju pravo da pregledaju svaku algoritamsku odluku koju donese njihov poslodavac.
„Zakonodavci kaskaju za tehnologijom. Tehnologija već preuzima kontrolu… to je stvarnost za milione radnika širom Evrope, koja još uvek nije regulisana“, objasnila je Tea Jarc.
Idealan scenario za radnike i njihove sindikate, kako navode iz EKS-a, bio bi da se štto skorije donese posebna direktiva o veštačkoj inteligenciji na radnom mestu, ukorak sa inicijativom „Mapa kvalitetnog rada“ koju Evropska komisija treba da lansira do kraja godine. Bila je to i jedna od preporuka koje je izvestilac Komiteta za zapošljavanje i socijalna pitanja Andžej Bula izneo ranije ove godine.
Priredio S.R.
